Зашто су у Кашмиру избили нереди

Након што су наоружани нападачи убили 26 људи у Кашмиру 22. априла 2025, хималајска област која је више од седам деценија тачка раздора између Индије и Пакистана још једном је доспела у жижу јавности.

Од поделе Индије и настанка Пакистана 1947. године, два суседа који поседују нуклеарно наоружање водила су два рата над територијом на којој живи већинско муслиманско становништво, а за коју оба тврде да у потпуности припада њима али га контролишу само делом.

Овај регион, којим делимично управља и Кина, и даље је једна од најмилитаризованијих зона на свету.

Године 2019, индијски парламент је укинуо специјални статус региона који му је давао одређени степен аутономије.

Регион је тада подељен на две територије под федералном управом.

Од тада је индијска влада упорно тврдила да се безбедносна ситуација у региону поправила и да је побуна против индијске владавине осујећена.

Критичари су поново довели у питање владине тврдње после најновије смртоносне епизоде.

• Кашмир остаје без аутономије, а напетост у Индији расте
• Како се живи у Кашмиру под ванредним стањем
• Ко је екстремистичка група Џаиш ал Адл из Пакистана

Историјат од 1947. године

Након што су Индија и Пакистан стекли независност од британске владавине 1947. године, бивши владари кнежевине добили су избор да се придруже држави коју преферирају.

Махараџа од Кашмира Хари Синг био је хиндуистички вођа региона са већинским муслиманским становништвом углављеним између две земље и није могао да се одлучи.

Потписао је привремени споразум о „мировању&qуот; да би одржао саобраћај и друге услуге са Пакистаном.

У октобру 1947. године, пакистанска племена су извршила инвазију на Кашмир, покренута извештајима о нападима на муслимане и незадовољна тактиком одуговлачења Харија Синга.

Махараџа је затражио војну помоћ Индије.

Генерални гувернер Индије лорд Маунтбатен веровао је да ће до мира најбоље доћи ако се Кашмир привремено припоји Индији, док се не буде гласало о његовом крајњем статусу.

Хари Синг је тог месеца потписао Инструмент о приступању, уступивши Индији контролу над спољном и одбрамбеном политиком.

Индијске трупе заузеле су две трећине територије, док је Пакистан заузео остатак на северу.

Педесетих година Кина је окупирала источне делове државе зване Аксаи Чин.

Да ли је прво дошло до Инструмента о приступању или уласка индијских трупа остаје велики извор спора између Индије и Пакистана.

Индија инсистира да је Хари Синг потписао први, тако легитимизујући присуство трупа.

Пакистан остаје при томе да махараџа није могао да потпише документ пре него што су трупе стигле и да су он и Индија стога игнорисали споразум о „мировању&qуот; са Пакистаном.

Пакистан захтева референдум за одлучивање о статусу Кашмира, док Њу Делхи тврди да су гласањем у новој индијској држави и на националним изборима Кашмирци потврдили припајање Индији.

Пакистан се позива на бројне резолуције УН-а у корист референдума у организацији УН-а, док Индија тврди да Споразум из Симле из 1972. године обавезује две земље да проблеме решавају као држава са државом.

Деценијама није дошло до значајне промене ових позиција.

Уз то, неки Кашмирци захтевају трећу опцију - независност - о којој ни Индија ни Пакистан нису спремни да размишљају.

Две земље водиле су ратове око Кашмира 1947-48. и 1965. године.

Оне су формализовале оригиналну линију примирја као Линију контроле у Споразуму из Симле, али то није спречило нове окршаје 1999. године на глечеру Сиачен, који је налази изван Линије контроле.

Индија и Пакистан су се поново нашли надомак рата 2002. године.

Ситуацију је додатно искомпликовао исламистички устанак који је избио 1989. године.

Индија је дала војсци додатно овлашћење да оконча побуну под контроверзним Законом о специјалним моћима оружаних снага (АФСПА).

Упркос повременим изменама АФСПА-а, он и даље остаје на снази у Џамуу и Кашмиру под индијском управом.

Кључни датуми у историји Кашмира:

• 1846 - Стварање кнежевине Кашмир.
• 1947/48 - Махараџа од Кашмира потписује споразум о приступању Индији након напада Пакистанске племенске војске. Око овог региона избија рат између Индије и Пакистана.
• 1949 - Кашмир је подељен између Индије и Пакистана, а договорена је линија прекида ватре.
• 1962 - Кина побеђује у кратком рату са Индијом у спору око граничне области Аксаи Чин.
• 1965 - Други Индо-пакистански рат око Кашмира окончава се примирјем.
• Успон кашмирског национализма: Ослободилачки фронт Џаму-Кашмира основан је са циљем формирања независне државе кроз поновно уједињење Кашмира под индијском и пакистанском управом.
• 1972 - Споразум из Симле: Индија и Пакистан формализују линију прекида ватре као Линију контроле у склопу нове иницијативе за преговоре о разликама после рата који се завршио одвајањем Бангладеша од Пакистана.
• 1980/90-их - Побуна у Кашмиру: Незадовољство индијском владавином доводи до оружаног отпора, масовних протеста и успона милитантних група које уживају подршку Пакистана. Гину десетине хиљада људи.
• 1999 - Индија и Пакистан улазе у кратки сукоб након што екстремисти прелазе Линију контроле у дистрикт Каргил под индијском управом.
• 2008 - Индија и Пакистан отварају трговински пут преко Линије контроле први пут после шест деценија.
• 2010 - Антииндијски протести у Кашмиру под индијском управом у којима страда више од 100 младих.
• 2015 - Политичка прекретница: На изборима у Џамуу и Кашмиру индијска владајућа националистичка хиндуистичка странка БЈП намеће се као крупни политички играч у региону по први пут након што постаје део коалиционе владе са регионалном муслиманском Народном демократском странком.
• 2019 - Индијска влада одузима држави Џаму-Кашмир специјални статус који јој је давао значајну аутономију. Некадашња држава Џаму-Кашмир подељена је у два региона под федералном управом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.24.2025)