Празне претње или стварне последице одласка Вучића у Москву на Дан победе

Поново пред избором Запад или Русија, Србија ће, по свему судећи, почетком маја бити уз Москву, а насупрот већини земаља Европске уније.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће присуствовати обележавању Дана победе над фашизмом у Русији 9. маја, чак и ако му се „небо сручи на главу&qуот;, алудирајући на упозорења из ЕУ земаља да одлазак у Москву није прихватљив.

„Када год председник Вучић осети да постоји простор да једној од две стране, Западу или Русији, направи неки уступак, а да га друга страна не казни превише, он то учини&qуот;, каже Хелена Иванов из Друштва Хенри Џексон, истраживачког центра за спољну политику.

Дан победе је национални празник у Русији, коме ће ове године, према најавама руских медија, присуствовати лидери Кине, Бразила, Индије, али и Словачке - ЕУ чланице.

Последњих година, Москва користи војну параду да нагласи водећу улогу Русије као борца против нацизма, чиме правда и војну офанзиву на Украјину, покренуту 2022.

Због рата, Русија је кажњена санкцијама западних земаља, некадашњих савезника у антифашистичкој борби.

Србија се није придружила санкцијама, и често бива уздржана када се доносе одлуке којима се кажњава руска офанзива.

• Од очекивања ЕУ до „разочарања“ Русије: Шта би за Србију значило увођење санкција Москви
• Америчке санкције НИС-у поново одложене за 30 дана, каже Вучић
• Браћа по крви: Унутар српског проруског покрета

Колико Европска унија може да утиче на Србију

Учествовање у паради 9. маја или на прослави у Москви Европа неће бити олако схватити, упозорила је недавно Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику.

Оштрија порука стигла је од Џоната Всевиова, генералног секретара естонског Министарства спољних послова, који каже да „одређене одлуке имају цену&qуот;.

„Последица је да се не придруже Европској унији&qуот;, рекао је.

Упозорења Београду из Европске уније нису новост.

„Од 2022. године било је много дипломатских офанзива да Београд уведе санкције Русији.

„Разне су претње биле упућене, међутим, ништа се од тога на крају није остварило&qуот;, каже Иванов.

Иако ЕУ нема жељу да се шири, има интерес да сарађује са влашћу у Србији, указује она.

„Европска полуга утицаја на Србију је ослабљена&qуот;, оцењује Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику.

„Проширење не напредује већ 11 година, што Београду омогућава да каже: 'Ионако нас не примате, претите нам празном пушком.'

„Важније је питање да ли би Вучић оваквим поступком наљутио кључне државе чланице Европске уније попут Француске и Немачке&qуот;, говори аутор књиге Балансирање Србије: Између Русије и Запада (Сербиа'с Баланцинг Ацт: Бетвеен Руссиа анд тхе Вест).

Вучић каже да ће у Москву вероватно ићи сам и „примити све ударце света, и споља и изнутра&qуот;, јер не жели да се недавно изабраној влади Србије спочитава да је против Европске уније.

Влада премијера Ђура Мацута изабрана је почетком априла, а међу министрима има и одлучних противника уласка Србије у ЕУ, попут министра информисања Бориса Братине, који је на једном протесту запалио заставу европског блока.

Интерес Европе и Русије

Србија је постала кандидат за чланство у ЕУ 2012, али у последње три године није отворила ниједан кластер, сет преговарачких поглавља који постављају услове за придруживање.

Међу замеркама које истичу поједине чланице блока најчешће су неусклађеност Србије са спољном политиком ЕУ и неувођење санкција Русији, мањак владавине права, као застој у преговорима Београда и Приштине.

И поред спорих ЕУ интеграција, Европска унија остаје највећи донатор и спољнотрговински партнер Србије.

Компаније из Европске уније биле су и водећи инвеститори у Србији, подаци су из 2023. године.

Ако би ЕУ увела санкције Србији, сваки човек у земљи би осетио на сопственој кожи, што би могло да угрози позицију власти, каже Хелена Иванов.

Упркос одбијању Србије да уведе санкције Русији, ЕУ није оштрије реаговала јер има сопствене интересе - један је литијум, који би се копао у долини Јадра, а који је потребан унији да би спровела зелену транзицију, објашњава она.

„Србија је и стратешки врло важна земља и има утицај на политику у суседним земљама.

„Уколико би Европска унија укинула фондове, постојао би озбиљно ризик да би тај политички и економски вакум почеле да попуњавају Русија и Кина&qуот;, каже Иванов.

• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• Мануел Зарацин: „Питање је за Србију шта ће бити са њом ако остане на погрешној страни&qуот; око увођења санкција Русији
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Власт иза кулиса ради много тога што Европској унији и Западу одговара, попут достављања српског оружја Украјини.

Москва је била спремна да толерише испоруке муниције, јер је Србија једна од ретких држава која јој није затворила сва врата и појединим руским држављанима доделила српска документа, оцењује Вук Вуксановић.

„Србија је и даље корисна Русији за неке ситне услуге, па је вредело да зажмури на неке поступке Београда.

„Шире гледано, Русија није толико заинтересована за Балкан у овом тренутку. Њен циљ је да победи у рату који води, а Балкан је од споредног значаја&qуот;, каже Вуксановић.

Две земље везане су и заједничким власништвом у Нафтној индустрији Србије, над којом од почетка године виси претња америчких санкција.

Од почетка рата у Украјини, у Србију је дошло стотине хиљада Руса, а неки од њих добили су српско држављанство одлукама највиших државних функционера.

Међу онима који су постали српски држављани, налазе се моћници повезани са обавештајним структурама, профитери у рату и олигарси, објавио је истраживачки портал Крик.

'Звучни топ' и блискост са Москвом

Вучић је потврдио да ће присуствовати обележавању Дана победе у Русији када је објавио и налазе извештаја руске обавештајне службе о употреби звучног оружја током антивладиних протеста 15. марта.

ББЦ није могао да потврди аутентичност документа објављеног на руском и српском на сајту Безбедносно-информативне агенције, без меморандума и аутора.

Звучни топ није употребљен, и постоје назнаке да је реакција окупљених била планска и синхронизована, закључак је о догађају 15. марту, о коме истрагу пред међународним институцијама тражи више српских невладиних организација.

Од тада је Москву посетио партирјарх Српске православне цркве Порфирије, који је на састанку са председником Русије Владимиром Путином, закључио да „српски народ гледа на руски народ као на један&qуот;

„Понекад може бити да је нада Срба велика, нада која више зависи од Русије, руске политике, него од српске&qуот;, рекао је Порфирије.

Патријарх је такође рекао да је жеља СПЦ да „ако буде новог геополитичког разграничења, будемо близу у том руском окружењу&qуот;, тврдећи да „центри моћи желе да са Запада разбијају идентитет српског народа и културу&qуот;.

Попут српских званичника, и Порфирије је рекао да је „обојена револуција&qуот;, како власти описују вишемесечне студентске протесте, „искушење&qуот; које ће бити побеђено.

• Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
• Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина
• Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом

Деценијама између Истока и Запада

Иако су становници Србије свесни да економски, политички, ни војно не било исплативо за Србију да се одсече од Европске уније, подршка ЕУ интеграцијама све је мања, каже Хелена Иванов.

То се видело и на масовним антирежимским протестима ове године на којима, за разлику од неких ранијих, није било заставе ЕУ, оцењује она.

Они који су вероватно били најзагриженији да Србија уђе у Унију, сада су разочарани реакцијом Брисела на протесте, објашњава.

Уместо недвосмислене подршке коју су многи демонстранти очекивали, лидери ЕУ су водили разговоре са Вучићем у Бриселу, без превише критике.

Поред разочараности Бриселом, распрострањено је и уверење да је „Русија велики брат који Србију штити&qуот;, каже Иванов.

Истраживање, у коме је учествовала 2022. године, показало је да је тада већина испитаника из Србије сматрала да држава не треба да уведе санкције Русији.

Већина је веровала и да то не би требало да учини ни када би ЕУ понудила олакшице или запретила неким видом санкција Србији.

Оваквим ставовима допринео је, између осталог, однос Запада према Србији у коме људи виде да се „стално нешто тражи да би се нешто мало дало&qуот;, каже Иванов.

„Наклоности Русији доприноси и извештавање домаћих медија, који Русију дижу од небеса, а западне актере често унижавају.&qуот;

Недавно истраживање Центра за информације на Америчком универзитету у Бугарској указало је и да је Србија међу државама које су главна мета руске кампање ширења дезинформација.

Анализа више од пола милиона текстова објављених на страницама мреже Правда, групе сајтова који према овом истраживању шире руску пропаганду, показала је да је Србија на четвртом месту по броју објављених чланака у односу на број становника.

Вук Вуксановић међутим сматра да проруске поруке не шири толико Москва, колико медији под контролом владајуће странке у Београду.

„То се ради првенствено зато што владајућа странка профитира од руске популарности у српском јавном мњењу.

„То је и прилика да се Запад застраши руским фактором. У свему томе, Кремљ је на добитку јер се проруски садржај шири на суседне земље попут Црне Горе и Северне Македоније.&qуот;

• Дан победе: Зашто је 9. мај тако важан Русији
• Дан победе у Русији: „Учинићемо све да спречимо глобални рат&qуот;, каже Путин

Ко од европских лидера иде у Москву?

Роберт Фицо, премијер Словачке, поручио је да ће присуствовати обележавању Дана победе у Москви, оценивши да су „упозорење и претња Каје Калас непоштовање&qуот; којима се „снажно&qуот; противи, објавио је Фицо на друштвеној мрежи Икс.

„Нико не може да нам каже да је ослобођење стигло са Запада, када знамо да је стигло са Истока&qуот;, рекао је касније Фицо.

„Бивши Совјетски Савез поднео је највећу жртву у победи над Хитлером и нацистичком Немачком и то је историјска чињеница, допала се она некоме или не&qуот;.

• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• Руси у Србији: Како живе данас, три године од почетка рата у Украјини
• Вучић: „Безброј захтева да откажемо посету Лаврову, овакву хистерију дуго нисам видео&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.25.2025)