'Jednako su grešni kao i mi': Kako je film 'Konklava' pružio uvid u izbor za papu

Dok rivalske frakcije manevrišu tokom izbora za sledećeg papu, američki kardinal Belini (Stenli Tuči) odbija predlog da upotrebi ukradene dokumente kako bi ukaljao obraz rivala.

Njegova odluka nije do kraja zasnovana na moralnim temeljima.

„Postao bih Ričard Nikson među papama", kaže, u sceni koja najbolje dočarava vešt zaplet, oštroumnost i živopisne likove Konklave.

Film nas vodi pravo iza kulisa tajnovitog, ritualizovanog procesa koji se odigrava u Vatikanu nakon što papa umre, ali on više deluje kao uzbudljiv, savremeni politički triler.

Edvard Berger, čiji je Na zapadu ništa novo (2022) osvojio Oskara za najbolji međunarodni film, režira sa velikom preciznošću i vernošću konklavama iz stvarnog života, dočaravši njen suštinski sukob: ovaj drevni ritual sada se održava u 21. veku preplavljenom medijima.

Ta veza između drevnog i modernog zapravo je ono što je inspirisalo istoimeni bestseler roman Roberta Harisa iz 2016. godine, na kom je zasnovan film.

• Kako se bira novi papa
• Ko su kardinali koji biraju sledećeg papu i odakle oni dolaze
• Ko će biti sledeći papa? Ključni kandidati u nepredvidljivoj trci

Haris kaže za BBC da mu se ideja javila 2013. godine, dok je, usred završavanja trilogije o Ciceronu smeštene u drevni Rim, gledao vest o izboru pape Franje.

„Neposredno pre nego što se novi papa prikazao na balkonu, prozori s obe strane ispunili su se licima kardinala elektora koji su došli da ga gledaju.

„Pogledao sam ta njihova lica, sve starijih muškaraca, prepredenih, nekih vrlo dobroćudnih i svetih, nekih veoma ciničnih.

„I pomislio sam: 'Oh, moj Bože, pa ja gledam Rimski senat'", kaže Haris.

Primetio je da je „vladajući Senat sačinjen isključivo od muškaraca nastavio da živi, a ovi stariji muškarci koji upravljaju svime bili su direktna veza sa Rimskom republikom".

„Pomislio sam da je to apsolutno fascinantno, politika u najsirovijem obliku", kaže on o trenutku kad je počeo da istražuje konklave.

U njegovoj izvedbi nominovanoj za Oskara, Rejf Fajns nalazi se u samom središtu filma i daje iskrenu duhovnu težinu kao pravični engleski kardinal Lorens, čiji je zadatak da vodi konklavu iako je njegova vlastita vera u njegov poziv poljuljana.

Priča počinje sa smrću pape, a filmadžije su izvršile dubinsko istraživanje kako bi dočarali autentične detalje jedne konklave.

Kardinali pristižu iz čitavog sveta i žive u skromnim sobama zgrade nalik spavaonici, Kasa Santa Marta.

Jednom kad konklava otpočne, oni su zatvoreni, predaju svoje telefone i druge uređaje, odsečeni su od pristupa internetu ili bilo kakvih vesti iz spoljnog sveta i zariču se na tajnost.

Oni glasaju složenim metodom u Sikstinskoj kapeli, ispisujući ime budućeg pape na parče papira, koje se potom stavlja na srebrnu tacnu i odlaže u urnu.

Glasanje se nastavlja dan za danom sve dok papa ne bude izabran.

Sve je istina, sem što su Kasa Santa Marta i Sikstinska kapela bili izgrađeni u rimskom studio Ćinećita.

• Najveće suđenje u Vatikanu u novijoj istoriji - optužbe o proneveri 350 miliona evra
• Papa: Bog voli „čak i najgore među nama“
• Papa poručio sveštenstvu: „Ne gledajte pornografiju, odatle đavo vreba"

Političke podele

Svi kitnjasti ukrasi, autentični detalji i jarkocrveni šeširi kardinala ne smetaju borbama za političku nadmoć, koje su jednako realistične.

Berger za BBC kaže da su, razumljivo, ljudske ambicije kardinala slične onima u bilo kojoj drugoj instituciji.

„Izvršnog direktora više nema i ljudi će početi otvoreno da se bore, potegnuće noževe i pokušati da osvoje taj položaj, u Vašingtonu ili, u ovom slučaju, Crkvi, svejedno", kaže on.

„Mi o njemu mislimo kao o drevnom duhovnom ritualu, a ti muškarci su na neki način sveti.

„Stavljamo ih na pijedestal, ali kad ih pogledate malo bolje, videćete da imaju mobilne telefone, puše, imaju iste probleme, grehove i tajne kao i svi mi.

„Papa završava u najlonskoj vreći za leševi kao i svi mi. I za mene je to bilo važno, da ih dovedemo u savremeni svet."

Nagrade

• Konklava je bila nominovana za osam Oskara, među njima i za najbolji film.
• Rejf Fajns je bio nominovan za najbolju glavnu mušku ulogu, a Izabela Roselini za najbolju sporednu žensku.
• Kostimografkinja Lisi Kristl je takođe bila nominovana.
• Scenarista filma je jedini dobio Oskara, prethodno osvojivši i Zlatni globus za najbolji scenario.
• Konklava je bila nominovana u 12 kategorija za nagradu Bafta, a osvojila je četiri.

Haris kaže da je „želeo da dočara istinske podele u Crkvi, koje postoje jednako kao i u sekularnoj politici".

Kao i u politici danas, fiktivni rivali ovde se dele na jasno razgraničene liberalne i konzervativne tabore.

Belini, jedan od favorita, zastupnik je liberalnih standarda, otvorenog uma prema pitanjima kao što je uloga žena u Crkvi.

Drugi favorit je italijanski kardinal Tedesko (Serđo Kastelito), konzervativac koji želi da vrati misu na latinskom.

U druge kandidate spadaju enigmatski Kanađanin Tremblej (Džon Litgou), Adejemi (Lusijan Msamati), koji se nada da će postati prvi afrički papa, i malo poznati Benitez (Karlos Dijez), koji je u tajnosti imenovan za kardinala Kabula (pozicija koja, zapravo, ne postoji).

Berger gradi napetost dok svi uveliko spletkare, namerno puštaju informacije u medije i blate rivale, napetim stilom koji podseća na političke trilere kao što su Svi predsednikovi ljudi.

Izvan spokoja Sikstinske kapele, Belini tvrdi da ne želi taj posao uprkos tome što njegovi sledbenici prikupljaju glasove za njega da bi blokirali Tedeska.

Taj obrt u zapletu nije nimalo nategnut.

Den Vejkin, koji je izveštavao za Njujork tajms o konklavama na kojima su izabrani papa Benedikt 2005. godine i papa Franja 2013. godine, kaže za BBC:

„Kardinal koji želi da postane papa uradio bi upravo suprotno od objavljivanja toga na sav glas.

„Ta vrsta ogoljene ambicije je garancija za neuspeh."

U intervjuu dužine knjige objavljenom u aprilu 2024. godine, papa Franja je lično priznao da je 2005. godine bio nesvesno podržan kao kandidat u pokušaju da se blokira izbor konzervativnog kardinala Jozefa Racingera, koji je postao papa Benedikt.

A čak i kad se kardinali izoluju, mediji i dalje bacaju veliku senku.

U filmu, kad rival razotkrije prošlost jednog kardinala tokom konklave, Lorens mu otvoreno kaže: „Nikad nećeš postati papa."

Aludirajući na dobro poznate crkvene skandale iz stvarnog života u vezi sa seksualnim zlostavljanjima koja su činili sveštenici, on kaže: „Ništa ne plaši našu kuriju više od pomisli na još seksualnih skandala."

• Žrtve zlostavljanja u Francuskoj poručile crkvi: „Morate da platite za sva nedela"
• Bivši papa nije reagovao zbog seksualnih zlostavljanja - izveštaj
• Nemački sveštenici zlostavljali hiljade dece

Istorijat kontroverzi

U 15. veku, papa Aleksandar Šesti, pripadnika Bordžija, navodno je dospeo na taj položaj podmićivanjem.

U 16. veku, jedna konklava trajala je 72 dana, a kad je glavni favorit umro, priča se da je bio otrovan.

U ono vreme, rimski bankari su primali opklade ko bi mogao da pobedi, stvorivši direktnu vezu iz istorije sa cirkuskom atmosferom današnjeg medijskog sveta.

U izveštaju BBC-ja 2013. godine pisalo je: „Trg Svetog Petra je postao neka vrsta Koloseuma. Na svakom osmatračkom položaju postavljeni su televizijski šatori koji samo čekaju da igre započnu."

Gardijan je objavio članak „Izaberite vlastitog papu".

Danas se deo tog manevrisanja odvija u javnosti.

Pre nego što je glasanje započelo 2013. godine, američki kardinali su bili prisiljeni da prestanu da drže konferencije za štampu, pod pritiskom drugih kardinala, dok se znalo da su italijanski kardinali nastavljali da doturaju informacije štampi.

• Najveće suđenje u Vatikanu u novijoj istoriji - optužbe o proneveri 350 miliona evra
• Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu

Ali u filmu, najveći deo lobiranja za glasove i dalje se dešava iza kulisa, pre i nakon što konklava zvanično započne.

Vejkin kaže da tokom ovog perioda, „kardinali često jedu zajedno i mogu da daju suptilne nagoveštaje ko misle da bi bio najbolji kandidat", što je realnost koja je centralni element filma - mada fiktivni kardinali čine mnogo više od običnih nagoveštaja.

Iako se Berger slaže da Konklavu često pokreće politika, on ističe da postoji „neka vrsta dubokog drugog sloja koji je ono o čemu film stvarno govori", a to su Lorensova unutrašnja trvenja.

„On proživljava krizu vere. On kaže: 'Kao kardinal, imam poteškoća sa molitvom.'

„To je kao da ja kažem: 'Imam problema da verujem u slike koje zabeleži moja kamera.' To je egzistencijalna kriza."

Berger kaže da je to problem sa kojim bi gledaoci trebalo da mogu da se poistovete.

„To je u ovom slučaju religija, ali moglo bi da bude i vaše unutrašnje samopouzdanje. Tu sam se ja našao i zato sam želeo da snimim film", kaže on.

Još jedan manje upadljiv ali ključan aspekt Konklave je uloga Izabele Roselini kao sestre Agnes, koja je zadužena za časne sestre dovedene da kuvaju, spremaju i uopšte služe kardinale.

Zamišljeno je da one budu tiho u pozadini, ali kako Agnes kaže u jednoj sceni koja potpuno menja pravac priče: „Bog nam je podario oči i uši."

Berger kaže: „Stalno sam govorio Izabeli, kad si u sceni, mi zaista moramo da te vidimo, da vidimo šta misliš i da budemo s tobom".

„I zato je ona uvek imala krupan plan, nije bila samo deo scene."

„Patrijarhalna struktura se našla na meti kroz tu temu", dodaje.

Svi ti elementi koji se krčkaju, među njima i Agnesina uloga, dovode do šokantnog kraja koji ne smemo da vam pokvarimo.

Haris kaže: „Nisam ubacio taj kraj samo kao zabavan obrt. On je utkan u samo tkivo onoga o čemu roman i film govore."

On je takođe dobio pohvalu od jednog od njegovih izvora za građu.

„Pomagao mi je - on je umro, nažalost, tako da sam siguran da mi ne bi zamerio što to otkrivam - engleski kardinal Kormak Marfi-O'Konor."

Nakon što je poslao Marfiju-O'Konoru primerak knjige, Haris kaže:

„Na moje veliko iznenađenje, poslao mi je pismo oduševljenog čitaoca rekavši:

'Tačno ovako izgleda konklava. Vaš centralni kardinal je tačno onakav kakvi bismo mi kardinali voleli da budemo'.

„A što se tiče kraja, rekao sam sebi, to je samo roman."

• Prvi kardinal iz pravoslavne Srbije
• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji
• Papa Franja je bio glasni kritičar moćnih, njegov uticaj se osećao daleko izvan vere

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.28.2025)