Зашто државе праве резерве криптовалута и да ли је у њима будућност

Пут који је злато прелазило хиљадама година, криптовалуте би могле за мање од две деценије.

Биткоин, најстарија и највреднија криптовалута, постоји од јануара 2009. године, а у марту 2025. амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом та држава формално оснива Националну стратешку резерву биткоина.

Америка се тако придружила неколицини држава у свету, попут Кине, Велике Британије, Ел Салвадора или Северне Кореје, а тренд стварања оваквих стратешких резерви почео је крајем претходне деценије, каже Антонио Меле, професор Лондонске школе економије (ЛСЕ), за ББЦ на српском.

Криптовалуте су валуте најсличније акцијама, а не постоје у физичком, већ само у дигиталном облику и нису под контролом банака.

„Криптовалуте нуде јединствене предности аутономије резерви и могућег увећања вредности, али им фали предвидивост и поверење институција, попут оног које имају злато или долар, који чине трационалне стратешке резерве&qуот;, објашњава Меле.

Биткоин, који економисти називају и „дигиталним златом&qуот;, убедљиво најчешће се налази у државним резервама због „старости, ликвидности, децентрализације и репутације&qуот;, додаје стручњак.

„Његова отпорност на контролу страних сила чини га посебно привлачним за земље које желе већу независност&qуот;, каже Меле.

Сједињене Америчке Државе формираће резерве за сада искључиво од биткоина заплењених у борби против криминала.

Дејвид Сакс, Трампов саветник у овој сфери, процењује да их у власништву државе има око 200.000, што је вредност од око 17 милијарди долара по курсу средином априла.

• Шта је биткоин
• Криптовалуте у Србији: Шта доноси Закон о дигиталној имовини
• Лов на нестале милионе од пропале криптовалуте

Кина је на другом месту са неколико хиљада мање, Велика Британија има резерве од 61.000 биткоина, имају их и Украјина, Бутан, Ел Салвадор, Северна Кореја и друге земље.

Ипак, у власништву држава је тек нешто више од два одсто од укупног броја биткоина на планети.

Има стручњака који сматрају да ће се „финансијски систем будућности базирати на биткоину као симболу вредности, као некад на злату&qуот;, каже Александар Матановић, суоснивач Српске биткоин асоцијације, за ББЦ на српском.

Неке државе сходно томе „вероватно сматрају да је паметно припремити се за такав сценарио, уколико се оствари&qуот;, додаје он.

„Трампова наредба је само потврдила да су криптовалуте ту да остану.

„Као и да ће у будућности имати све битнију улогу, иако није испраћена неком конкретном куповином криптовалута, па моментални утицај на њихову цену није био велики&qуот;, додаје оснивач компаније ЕЦД, прве мењачнице за криптовалуте у Србији.

Зашто државе уопште имају резерве?

Пре свега, то чине како би биле спремне за неочекиване догађаје и очувале стабилност, каже професор Антонио Меле.

Резерве могу бити разне - од робних, које често садрже основне намирнице, девизних, у којима се складиште стране валуте, најчешће амерички долар, златних до стратешких.

У стратешким се чувају важне сировине попут нафте или гаса.

Државне резерве имају неколико функција, напомиње професор Меле.

„Оне подржавају националну безбедност обезбеђујући приступ кључним добрима као што су нафта и храна током криза као што су ратови, природне катастрофе или трговинске блокаде.

„Економски гледано, финансијске резерве у страним валутама или злату помажу у стабилизацији националних валута и управљању великим тржишним осцилацијама&qуот;, објашњава економиста.

Њихова улога је важна да би се ојачала способност државе да испуњава финансијске обавезе, штите богатство кроз поседовање различитих врста вредних сировина, валута или племенитих метала.

Могу да буду и геополитичка стратешка предност, уколико једна земља има контролу над кључним сировинама, додаје.

„На крају, резерве су и један вид припремљености земље и чувају се за тренутке када нормални системи закажу&qуот;, наглашава Меле.

Погледајте видео: Шта је биткоин

Да ли су стратешке резерве и криптовалуте добар спој?

Неке стручњаке брине нестабилност тржишта криптовалута, која би могла да има негативан утицај на резерве сачињене од њих.

Биткоин у једном дану може да добије или изгуби пет до 10 одсто вредности, а било је дужих периода током којих је осцилирао и до 80 одсто, што нису проблеми које доносе злато и долар, напомиње професор Меле.

Утицај тржишне нестабилности на резерве зависиће понајвише од величине резерви.

„Наравно, што су веће, то битније утичу на укупне резерве.

„Не верујем да за сада могу да утичу на стабилност јавних финансија, као што ни варијације у цени злата не утичу на то&qуот;, каже Александар Матановић.

Као предности биткоина у односу на злато и долар наводи „политичку неутралност&qуот;, али и „лакоћу чувања и преноса&qуот;.

„Главна мана је што је ова област и даље прилично нова, па код многих постоји велика доза неповерења око будућности криптовалута&qуот;, објашњава Матановић.

У односу на долар, предност биткоина је и у томе што „не изискује мрежу банака&qуот;, већ може да се пребацује директно, без посредника и без контроле неке од држава, каже Меле.

Уједно, не може да буде предмет санкција, што је претња када се резерве праве од америчких долара.

Али, увођење криптовалута у резерве држава широм света могло би да доведе у питање њихову сврху, сматра Рас Молд, директор за инвестиције британске компаније АЈ Бел.

„У теорији би стратешке резерве требало да имају за сврху складиштење вредности, што би могло да промени мишљење скептицима и противницима криптовалута&qуот;, наводи у писаном одговору за ББЦ на српском.

Постоји још један проблем.

„Пре пет или 10 година, они који су заговарали употребу криптовалута тврдили су да оне немају додирних тачака са властима и расипницима из власти, да су оне 'изван система'.

„Сада се чини да они траже не само одобрење од власти и регулатора, већ и желе да владе купују криптовалуте&qуот;, објашњава Молд.

Каже и да не могу да имају „и једно и друго&qуот;.

„Не можеш, а да не помислиш да је тренутна галама око тога да америчка влада треба да купује криптовалуте само још један начин за оне који желе да се брзо обогате, барем када је реч о неким заговорницима, пре него ствар филозофије&qуот;, верује британски стручњак.

• Луксузни рехабилитациони центри за лечење зависности од криптовалута
• Како је живела озлоглашена криптокраљица - пентхаус у Лондону, луксузна роба, слике
• „Изгубили смо животну уштеђевину у превари криптовалутама“

Искуства у свету: Од Ел Салвадора до Северне Кореје

Криптовалуте су се у државним резервама први пут нашле после заплена у борби против криминала.

Последњих десетак година, стотине хиљада биткоина заплењене су у Америци, Великој Британији, Бугарској и другим државама кроз кривичне истраге или санкције појединцима и ентитетима који су поседовали дигиталне токене.

Владе су тако почеле да поседују криптовалуте „најпре не својом вољом, већ посредно&qуот;, каже Антонио Меле.

Било је и држава које су у резервама криптовалута виделе начин да заобиђу санкције, где понајвише спадају Венецуела, Иран и Северна Кореја.

„Венецуела је чак лансирала своју државну криптовалуту Петро и разматрала додавање биткоина и Етеријума у девизне резерве, док је Иран појачао удео у глобалном рударењу битцоина&qуот;, додаје Меле.

Прекретница у односу влада према дигиталним валутама био је потез Ел Салвадора из 2021. године, када је та држава усвојила биткоин као регуларно средство плаћања и направио резерве те валуте, које је до данас увећао на 6.100 биткоина.

„То је привукло пажњу света, а Централноафричка Република следи тај пример од 2022. године, легализовала је биткоин, иако не држи значајне количине резерви&qуот;, каже Меле.

Данас је идеја држања резерви у криптовалутама „постала део шире политике и економских расправа&qуот; и „еволуирала је од случајних заплена до намерне стратегије&qуот;, сматра предавач на Лондонској школи економије.

Каже да се приступи држава које су досад користиле овај вид стратешких резерви разликују по њиховим „политичким циљевима, законском оквиру и геополитичком положају&qуот;.

Финска је после заплене око 2.000 биткоина у кривичним случајевима одлучила да их прода 2022. и новац проследи Украјини у виду помоћи током рата са Русијом.

Ел Салвадор је желео „повећање финансијске независности&qуот; и стимулацију инвестиција, али се коришћење биткоина као средства плаћања показало „неуспешним због високе нестабилности тржишта&qуот;, објашњава Меле.

Бутан, мала азијска земља у Хималајима, спада у пет држава са највећим резервама у којима има више од 12.000 биткоина вредних више од 1,1 милијарду долара.

Продајом у тренуцима високих цена, влада те земље покушава да помогне привреди, што је претходни пут учинила у новембру, продајући 367 биткоина.

Бројним акцијама заплена, Америка је придобила велику количину биткоина и других валута, које претходно продавала на аукцијама.

Али Трамповом наредбом валуте сада ће бити уврштене у стратешке резерве, „што указује на могућу промену приступа&qуот;, каже професор.

Северна Кореја, Иран и Русија неретко користе криптовалуте за трансакције којима ће заобићи санкције западних држава.

Пјонгјанг „тајно акумулира милијарде долара кроз хакерске нападе како би заобишао санкције и финансирао војни програм, али нема јавних података о резервама&qуот; у Северној Кореји, каже Меле.

„Русија истражује могућности за криптотрговину под санкцијама, али нема формалне резерве.

„Украјина је током рата примила значајне донације у криптовалутама, али их користи за хитне потребе, не као резерве&qуот;, додаје.

Ипак, већина земаља се још није одважила да крене тим путем.

„Могуће је да ће поједине земље правити резерве од криптовалута, посебно оне под санкцијама, али за сада то остаје тек експеримент који сви пажљиво посматрају&qуот;, закључује Меле.

• Зашто је Аргентина пригрлила криптовалуте
• Да ли ће биткоин постати легално средство плаћања у свету
• Рударење Биткоина троши више струје него цела Аргентина

Где је ту Балкан?

Балканске државе досад нису стварале јавне резерве од криптовалута.

„У Србији то не очекујем у блиској будућности, а не видим да се било где у региону уопште прича о томе за сада&qуот;, каже Александар Матановић.

Најближа формирању крипто резерви (била) је Бугарска, која је 2017. године запленила више од 200.000 биткоина када је разоткривена криминална група чији су чланови били из Бугарске, Србије, Северне Македоније, Румуније и Грчке, саопштили су тада из Центра за спровођење закона у југоисточној Европи (СЕЛЕЦ).

Вредност једног биткоина тада је била нешто виша од 2.300 долара, док је у тренутно готово 83.000 долара, што значи да би укупна цена заплењених биткоина била већа од 16 милијарди долара.

То је више од 15 одсто бруто домаћег производа и готово трећина вредности спољног дуга те земље.

Услед заплене велике количине, почеле су спекулације о томе да је Бугарска можда постала једна од земаља са највећим крипто резервама на свету.

Из Софије то досад нису јавно потврдили јер је суђење криминалној групи још у току.

Црна Гора је балканска земља која се највише помињала у истој реченици са криптовалутама, понајвише због тога што је у Подгорици ухапшен јужнокорејски бизнисмен До Квон због превара са дигиталним токенима.

Због чега је крајем 2024. изручен Америци.

Милојко Спајић, актуелни црногорски премијер, 2022. је као министар финансија јавно говорио о намери да ова држава постане „крипто рај&qуот; и да би трећина привреде могла да се заснива на томе до 2025.

Црногорска влада је основала и Дирекцију за криптовалуте и блокчејн, која је потом угашена, а 2022. је додељено црногорско држављанству Виталику Бутерину, суоснивачу Етеријум блокчејна.

„Што се тиче Балкана, ако бих морао да погађам ко ће први, вероватно бих изабрао Црну Гору&qуот;, каже Матановић.

• Криптопреваре све чешће на Балкану: После Руже и Квона, хапшења и у Београду
• Црна Гора изручила Америци корејског „криптокраља&qуот; До Квона
• Криптокраљица: Како је ова жена израдила цео свет, а онда нестала

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.29.2025)