Првомајски протест завршен поруком: Студенти уз раднике, радници уз студенте до испуњења захтева
Први пут у заједничкој акцији окупило се неколико националних синдиката на инцијативу студената у блокади, који су у својим обраћањима заједно затражили да се промене Закон о раду и Закон о штрајку.
Позиву на окупљање одазвали су се и бројни грађани, међу којима су и поједине групе активиста, које су носиле транспаренте како би показали из ког дела града долазе да дају подршку.
На скупу су учествовали бурно поздрављени ратни ветерани, као и бајкери, јавља репортер агенције Бета.
Сем бројних синдикалних застава, ту су били и неки од студентских транспарената, међу којима и познати "Машинци против машинерије".
Током скупа, прављена је велика бука пиштаљкама и трубама, као и скандирањем "Пумпај, пумпај" и "Генерални штрајк".
Тишина од 16 минута наступила је када је одата пошта страдалима у трагедији на новосадској Железничкој станици, када су прочитана и њихова имена.
Протесту испред зграде Владе претходило је окупљање синдикалних активиста у различитим деловима града, који се затим спојили на крају својих протестних шетњи.
Окупљени на скупу се полако разилазе, али је улица код Владе Србије још увек затворена за саобраћај.
"Данас стојимо заједно, уједињени за правду и слободу, за достојанствен рад, за адекватан рад институција, за испуњење студентских и радничких захтева. Рад треба да чини човека, а не да га деградира. Рад треба да припада радницима, треба да буде достојанствен", поручили су студенти. {видео1}
Додали су да је борба против корупције оно што је започело студентске блокаде, да су револтирани што за то нико није одговарао и подсетили институције да њихови захтеви нису испуњени и да не одустају док не дође до њиховог испуњења.
"Нашу борбу против корупције настављамо и на овај начин - мора се водити не само на блокадама, већ и на радним местима", рекли су студенти.
Објашњавајући које све измене закона траже, навели су да се често поставља питање зашто радници не ступају у масовне штрајкове, као и да је то због тога што им Закон о штрајку "то право систематски одузима".
"Закон о штрајку који би требало да штити раднике и да им то право гарантује, донет је 1996. године. Три пута се мењало државно уређење, али је закон прошао кроз минималне промене, а суштина је остала иста. Закон је превазиђен и штетан. Имати исти закон 30 година, говори о политичкој намери да се право на штрајк обесмисли", казали су студенти
Највећи проблем тог закона је, према њиховим речима, минимални процес рада, због ког многи немају могућност да притиском изврше остваривање својих захтева.
Додали су да ниједна струка чији штрајк не угрожава људске животе или здравље, не сме имати минималан процес рада, због чега су сви остали на удару те дискриминаторне мере.
"Тражећи ово, ми тражимо од државе да испуни сопствену реч, јер су ове праксе супротне међународним уговорима на које нас је држава сама обавезала. Друштво које то право систематски крши, уједно крши и саме темеље своје демократичности", казали су.
По обраћању студената, више хиљада окупљених скандирало је "генерални штрајк". Председница Уједињених гранских синдиката "Независност" Чеданка Андрић казала је да са данашњег скупа желе да пошаљу поруку да је радно законодавство, односно пре свега иземене два закона, приоритет за који ће се заједно залагати.
"Заједно, верујемо, синдикати и студенти могу да остваре овај циљ", казала је Андрић
Навела је да имају капацитете да предложе најбоља решења за та два системска закона, а да Влада и ресорно министарство морају у најкраћем року да реагују на њихове предлоге
"Неће се ови закони променити преко ноћи, али неће ни наше стрпљење бити бесконачно", додала је Андрић.
Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић казао је да су синдикати дефинисали измене закона о раду и штрајку, али да је то само почетак.
"Очекујемо брз одговор Владе по изменама закона и очекујемо да што пре кренемо у један социјални дијалог. Нова је Влада, нови су министри, па нека се покажу", казао је Цветановић.
Навео је да је након тога потребно и дефинисање закона за фриленсере, за старије раднике, као и укидање Закона о агенцијском запошљавању јер је флексибилна област запошљавања "пошаст у Србији и Европи".
Додао је и да његов синдикат покреће иницијативу за четвородневну радну недељу.
"Моји родитељи су радили и суботом, па се то смањило на пет. Хајде да ми идемо на четири, јер више немамо времена за породицу, не знамо када је дан, а када је ноћ. Време је и да се поново боримо за осам сати рада, осам сати спавања и осам сати културног уздизања, јер се и то пореметило. Послодавци држе запослене по 12 и 14 сати без плаћеног прековременог", казао је Цветановић.
Зоран Марковић из Самосталног синдиката Србије казао је да раднике и синдикалце политика не занимају, већ да их занимају радничка права, додајући да желе зараду са којом могу достојанствено да живе, а не минималац.
"Данас смо испред Владе, сутра идемо на ону другу, за следећи Први мај - каже Народна скупштина, али нема народа... Ко доноси овакве законе? Сви тражимо нека права, а где је ту законодавство, где је ту Закон о штрајку из 1996. године? Да ли је нормално да када ми штрајкујемо, они доводе нове раднике уместо нас? Да ли је нормално све то? Није!", рекао је Марковић.
Председник Удружених синдиката Србије "Слога" Жељко Веселиновић казао је да студенти никада нису били на једној бини као данас и захвалио студентима што су то омогућили, додајући да морају да слушају и прате младост.
"Пре 140 година су се неки људи борили и изборили да имамо каква-таква права, данас неолиберални капитализам широм света гази права радника и људи. Капитал је на првом месту, човек не постоји. Ви, млади људи, сигурно нећете дозволити да вас неко тера да носите пелене у некој фабрици. Ми се против тога боримо годинама, али институције не реагују на то", казао је Веселиновић.
Додао је да синдикати нису идеални, али ако су студенти успели да устану и направе једну бољу земљу, онда то једног дана могу и радници.
"Сви ми сада морамо да натерамо раднике да устану и да се боре за своја права", рекао је Веселиновић. {имаге3}
Председница Асоцијације самосталних и независних синдиката Ранка Савић казала је да њихови заједнички захтеви и достављени предлог Влади за измене закона морају да буду почетак непрестане борбе за пристојне зараде, поштовање радних права, спречавање мобинга, сигурност радног места и достојанство рада и радника.
Навела је да захтевају хитне структурне промене у друштву које ће омогућити ефикасно функционисање институција, професионалан и одговоран рад државе, од њеног врха, до последњег службеника, ефикасно и непристрасно судство, социјалну правду и правну и личну сигурност за сваког радника и грађанина.
"Ултимативно тражимо прерасподелу створеног богатства са пребогате државе, корпорација и банака, на раднике и народ, исплату минималне цене рада по радном сату, топлог оброка и регреса у јавном сектору, да недеља буде нерадан дан за трговце, да се ондам промене катастрофални по раднике закони о раду и штрајку и да радници постану тема за ову Владу и ово друштво", казала је Савић.
Додала је да се свим снагама морају борити против укидања сигурности радног места и несигурног рада, свеприсутног мобинга запослених, малих зарада, отворених и прикривених покушаја да се укину или маргинализују синдикати и свих других бројних неправди, незаконитости и то свим правним, синдикалним и грађанским средствима
"Наша је обавеза одговорност, али и насушна потреба, да као највећа друштвена снага и незаобилазни друштвени фактор, оставимо по страни све различитости и спорења, и као данас покажемо зрелост и одговорност према свим нашим члановима, радницима и грађанима Србије - и то тако што ћемо наставити да заједно и удружено манифестујемо снагу синдиката, радника и студената", казала је Савић.
Почео првомајски протест испред Владе Србије, синдикалци, студенти и грађани још увек стижу
Првомајски протест студената у блокади и пет националних синдиката званично је почео данас око 14 сати испред Владе Србије, а током протеста планирана је предаја измена Закона о раду и Закона о штрајку.
Међу више хиљада окупљених налазе се синдикалци, студенти и грађани, стигли су и бајкери, а великим аплаузом поздрављено је неколико десетина ратних ветерана који су истакли велику српску заставу са натписом "Стара Пазова".
Групе грађана истакле су транспаренте подршке студентима са деловима Београда одакле су стигли, на којима се види да су из Умке, Жаркова, Бановог брда, Раковице и других делова града.
Ту је и познати студентски транспарент "Машинци против машинерије", као и транспаренти "Право на штрајк", "Оружари", "Збор грађана Беле воде", а окупљени све време праве велику буку.
Колоне грађана са синдикалним облежјима, српским заставама и транспарентима још увек пристижу, јавља репортер агенције Бета.
Испред Владе Србије, тренутно се монтира бина са које су око 14.30 планирана обраћања.
АСНС, грађани и студенти кренули из центра на првомајски протест испред Владе
Колона предвођена члановима Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), у којој су студенти и грађани, кренула је из центра града ка згради Владе, где би у 14 сати требало да почне заједнички протест студената у блокади и пет националних синдиката.
Они би испред Владе требало да се сретну са другим синдикалним организацијама, студентима и грађанима, који долазе из других делова града.
На челу колоне је велики транспарент са ознакама тог синдиката, као и бубњари који дају ритам кретања кроз Улицу Краља Милана, јавља репортер агенције Бета. {релатед:223933}{релатед:223931}
Ту је и група грађана која носи транспарент "Стижу наши студенти и ђаци, чувају их Шумадинци лудаци, Крагујевац пумпа", а колона скандира "Сви на улице", "Сви у штрајк", "Испуните захтеве" и "Студенти уз раднике".
Коловозна трака којом се из центра града креће та колона је блокирана, а испред колоне иде саобраћајни полицајац.
(Бета, 01.05.2025)
