Пет адута Кине у трговинском рату са Америком

Трговински рат две највеће економске силе на свету у пуном је замаху.

Кинески извоз у САД суочава се са царинама и до 245 одсто, а Пекинг је узвратио наметима од 125 одсто на увоз из Америке.

Потрошачи, компаније и тржишта спремају се за још неизвесности док расте бојазан од глобалне рецесије.

Влада кинеског председника Сија Ђинпинга изнова понавља да је отворена за дијалог, али упозорава да ће се, ако буде било потребно, „борити до краја&qуот;.

Ево шта све Пекинг има у властитом арсеналу као противмере царинама америчког председника Доналда Трампа.

• Кина узвраћа Америци, уводи 34 одсто царина, Трамп одговара: 'Није вам то требало'
• Трамп изузео паметне телефоне и компјутере из одлуке о царинама
• Осмишљен у Америци, направљен у Кини: Епл у небраном грожђу

Кина може да истрпи бол (до одређене тачке)

Кина је друга највећа економска сила на свету, што значи да може да амортизује ударце царина боље од неких других мањих земаља.

Са више од милијарду становника, она такође има огромно домаће тржиште које може да преузме на себе део притиска на извознике погођене царинама.

Пекинг још не може до краја да се снађе зато што кинески народ не троши довољно.

Али уз широк дијапазон иницијатива, од субвенција за кућанске апарате до „сребрних возова&qуот; за путујуће пензионере, то би могло да се промени.

А Трампове царине су Комунистичкој партији Кине пружиле још јачи подстицај да продуби потрошачки потенцијал земље.

Лидерство би могло „и те како да буде спремно да истрпи бол да би избегло капитулацију пред оним што верују да је америчке агресија&qуот;, рекла је за ББЦ раније овог месеца Мери Лавли, стручњакиња за трговинске односе Америке и Кине са Питерсоновог института у Вашингтону.

• Како је Кина постала светско економско чудо
• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати

Као ауторитарни режим, Кина такође има виши праг бола, јер је много мање брине краткорочно јавно мњење.

Нема избора иза ћошка који ће судити њеним лидерима.

Ипак, немири јесу разлог за бригу, нарочито будући да већ влада незадовољство због текуће кризе некретнина и губитка радних места.

Економска неизвесност око царина још је један од удараца за младе који су знали само за Кину у успону.

Партија се ослања на националистички сентимент да би оправдала властите осветничке царине, са државним медијима који позивају људе да „преброде олују заједно&qуот;.

Председник Си Ђинпинг је можда забринут, али је до сада Пекинг исказивао само пркосан и самоуверени тон.

Један званичник је умирио земљу речима: „Неће бити смака света.&qуот;

Кина улаже у будућност

Кина је одувек била позната као „фабрика света&qуот;, али је сада почела да улаже милијарде у то да постане много напреднија.

Под Сијем Ђинпингом, она учествује у трци са Америком за технолошку доминацију.

Улаже огромна средства у домаћу технологију, од обновљиве енергије преко чипова до вештачке интелигенције.

Међу таквим примерима су четбот ДеепСеек, хваљен као достојан ривал ЦхатГПТ-ја, и БИД, који је прошле године надмашио Теслу, поставши највећи произвођач електричних аутомобила на свету.

Епл губи драгоцени тржишни удео од локалних конкурената као што су Хуавеј и Виво.

• Пет питања о кинеској привреди
• Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
• Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином

Недавно је Пекинг најавио планове да потроши више од билион долара у наредној деценији на подршку иновацијама у вештачкој интелигенцији.

Америчке компаније покушале су да преселе ланце снабдевања из Кине, али имају проблема да пронађу исту инфраструктуру и квалификовану радну снагу негде другде.

Кинески произвођачи су у сваком стадијуму ланца снабдевања земљи пружили деценијску предност за коју ће бити потребно време да би се заменила.

Та неприкосновена експертиза у ланцу снабдевања и владина подршка претворили су Кину у моћног непријатеља у овом трговинском рату.

На неки начин, Пекинг се припрема за ово још од Трамповог претходног мандата.

Лекције од Трампа 1.0

Још откако су Трампове царине погодиле кинеске соларне панеле 2018. године, Пекинг је убрзао планове за будућност изван светског поретка предвођеног Америком.

Он је уложио милијарде у контроверзни трговински и инфраструктурни програм, познатији као Иницијатива појаса и пута, да би ојачао везе са такозваним Глобалним југом.

Ширење трговине са Југоисточном Азијом, Латинском Америком и Африком наступило је у жељи Кине да се одвоји од зависности од САД-а.

Амерички земљорадници некада су чинили 40 одсто кинеског увоза соје - тај број је данас мало изнад 20 одсто.

После прошлог трговинског рата, Пекинг је појачао узгој соје код куће и купио рекордне количине усева од Бразила, који је сада његов највећи снабдевач сојом.

„Та тактика убија две муве једним ударцем.

„Лишава амерички земљораднички појас некада доминантног тржишта и истиче квалитет кинеске снабдевености храном&qуот;, каже Марина Јуе Џанг, доценткиња са Института за односе Аустралије и Кине на Универзитету за технологију у Сиднеју.

САД више нису највеће извозно тржиште Кине: та титула сада припада Југоисточној Азији.

Штавише, Кина је 2023. године била највећи трговински партнер 60 земаља, скоро двоструко више од Америке.

Као највећи светски извозник, направила је рекордни вишак од билион долара на крају 2024. године.

То не значи да САД, највећи светска економска сила, није кључан трговински партнер за Кину.

Али то значи да Вашингтону неће бити лако да сатера Кину у ћошак.

После извештаја да ће Бела кућа користити билатералне трговинске преговоре да би изоловала Кину, Пекинг је упозорио земље да не „склапају споразуме на штету кинеских интереса&qуот;.

То ће за већину света бити немогућ избор.

„Не можемо да бирамо и никад нећемо изабрати између Кине и Америке&qуот;, рекао је за ББЦ прошле недеље министар за трговину Малезије Тенгку Зафрул Азиз.

Погледајте видео: Зашто је кинески ДеепСеек конкуренција ЦхатГПТ-ју

Кина сада зна шта тишти Трампа

Трамп није узмакао када су акције почетком априла почеле стрмоглаво да падају после његове објаве увођења свеобухватних царина, упоредивши своје запањујуће намете са „леком&qуот;.

Али он је ипак направио нагли заокрет, паузирајући већину тих царина на 90 дана након нагле распродаје америчких владиних обвезница.

Ове дугорочне државне обвезнице одавно се доживљавају као безбедне инвестиције.

Али трговински рат је уздрмао поверење у та средства.

• Литијум у центру пажње: Кина развија огромно налазиште у Боливији
• Није само Дипсик - десетогодишњи кинески високотехнолошки план почео је да се исплаћује
• Запад тврди да Кина производи превише, њени радници се не слажу

Трамп је у међувремену наговестио деескалацију трговинских напетости са Кином, рекавши да ће царине на кинеску робу „значајно опасти, али не на нулу&qуот;.

И тако, истичу стручњаци, Пекинг сада зна да тржиште обвезница може да уздрма Трампа.

Кина држи око 700 милијарди долара у обвезницама америчке владе.

Јапан, изричити амерички савезник, једини је неамерички власник који поседује више од тога.

Неки тврде да ово Пекингу даје предност: кинески медији редовно провлаче идеју о распродаји или некуповини америчких обвезница као „оружју&qуот;.

Али стручњаци упозоравају да Кина не би изашла нетакнута из једне такве ситуације.

Штавише, то би довело до огромних губитака за улагања Пекинга у тржиште обвезница и дестабилизовало би кинески јуан.

Кина може да врши притисак на обвезнице америчке владе „само до извесне тачке&qуот;, каже докторка Џанг.

„Кина има у рукама преговарачки адут, али не и финансијско оружје.&qуот;

Ретки земљани метали у чврстом стиску

Оно што, међутим, Кина може да искористи као оружје јесте њен малтене монопол на извлачење и рафинирање ретких земљаних метала, читавог дијапазона елемената важних за производњу напредне технологије.

Кина има огромне залихе ових, као што је диспрозијум, који се користи за магнете у електричним возилима и ветротурбинама, и итријум, који служи као премаз за млазне моторе отпоран на врелину.

Пекинг је већ одговорио на Трампове најновије царине ограничавањем извоза ретких земљаних метала, у које спадају и неки који су кључни за прављење чипова вештачке интелигенције.

Кина чини око 61 одсто укупне производње ретких земљаних метала и 92 одсто њиховог рафинирања, према проценама Међународне агенције за енергетику (ИЕА).

Иако су Аустралија, Јапан и Вијетнам започели рударење ретких земљаних елемената, проћи ће године пре него што Кина буде могла бити избачена из ланца снабдевања.

Године 2024, Кина је забранила извоз још једног критичног минерала, антимона, који је кључан за разне производне процесе.

Његова цена се више него удвостручила услед паничне куповине и потраге за алтернативних снабдевачима.

Влада бојазан да се исто може догодити тржишту ретких земљаних метала, што би озбиљно пореметило разне индустрије, од електричних аутомобила до одбране.

„Све што можете да укључите или искључите највероватније ради на ретким земљаним металима&qуот;, рекао је раније за ББЦ Томас Крумер, директор Међународне трговине и инвестиција Џинџер.

„Последице по америчку одбрамбену индустрију биће поприличне.&qуот;

• Шта су Трампове царине и како их је увео
• Како су израчунате царине Доналда Трампа
• Шта Трампове царине значе за Србију

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.02.2025)