Studenti traže vanredne parlamentarne izbore u Srbiji

Posle više od pet meseci protesta, studenti koji blokiraju univerzitete traže vanredne parlamentarne izbore u Srbiji.

„Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", poručili su studenti u blokadi na društvenim mrežama u ponedeljak uveče sa naznakom da je u pitanju „nova faza borbe".

Pozvali su „narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje".

U saopštenju koje potpisuju „Studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije" podsećaju da „više od pet meseci" pokušavaju da „svim legitimnim i mirnim sredstvima" dođu do ispunjenja njihovih zahteva, a da za to „vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu".

https://twitter.com/studentblokade/status/1919474731696218245

Šta su do sada tražili studenti?

Studenti u blokadi su do sada izašli sa šest zahteva.

Blokade su pokrenuli studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (FDU) posle napada na njih 22. novembra, tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tada su tražili:

• Objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice i krivična odgovornost za smrt 16 ljudi.
• Potvrda identiteta i pokretanje krivičnih prijava protiv odgovornih za napade na studente i profesore.
• Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih tokom studentskih protesta.
• Povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Međutim, posle incidenta na protestu 15. marta u Beogradu, studenti su početkom aprila kao peti zahtev naveli detaljnu istragu o tome šta se dogodilo.

Uz to, studenti u blokadi su zatražili da Univerzitet u Beogradu istupi sa radikalnijim merama otpora u formi koju ta institucija smatra adekvatnom.

Skoro dva meseca posle demonstracija u Beogradu nije poznato šta je izazvalo jak zvuk koji se čuo tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice novosadske stanice.

Posle različitih informacija o izvoru zvuka koji je stvorio haos tokom protesta, zvaničnici su potvrdili da Srbija poseduje zvučni uređaj koji je bio postavljen kod Skupštine Srbije, ali tvrde da nije upotrebljen.

Posle ulaska Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, na intenzivnu negu Univerzitetsko-kliničkog centra Srbije, gde su bili povređeni u požaru u Kočanima u Severnoj Makedoniji, objavili su i šesti zahtev.

Zahtevaju pokretanje postupka i razrešenje nadležnih u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i u Urgentnom centru.

Direktori ovih zdravstvenih ustanova su, kako navode studenti, dozvolili ljudima da uđu u intenzivnu negu i snimaju pacijente, čime su grubo narušili njihovo zdravlje i pravo na privatnost.

• Svedoci i stručnjaci: Zvuk koji je prekinuo tišinu 15. marta
• Jak zvuk na protestu u Beogradu: Kontradiktornosti, krivična prijava, a evropski sud traži odgovore
• Iznenadni prekid 15 minuta tišine tokom protesta u Beogradu očima BBC novinarke

Šta su rekli nadležni, a šta nevladine organizacije?

Više domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija i opozicionih političara rekli su da je tokom protesta korišćen neki vid zvučnog udara, što su predstavnici vlasti odbacili.

Nevladine organizacije, poput Beogradskog centra za ljudska prava, pozvale su da im se jave ljudi koji su bili u „momentu ispaljivanja takozvanog zvučnog udara i koji su pretrpeli bilo kakve povrede".

Do 17. marta uveče javilo im se više od tri hiljade ljudi.

Ministar unutrašnjih poslova, BIA, kao i visoki oficir Vojske Srbije, demantovali su da su bezbednosne snage tokom demonstracija koristile bilo kakvo oružje ili uređaje koji izazivaju takav efekat.

Vlast u Srbiji pozvala je rusku i američku bezbednosnu službu FSB i FBI da urade „transparentnu istragu" koja bi utvrdila da li je zvučni top upotrebljen ili ne.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je 16. aprila analizu FSB-a u kojoj se tvrdi da na protestu „nisu korišćeni akustični uređaji koje poseduje srpska policija".

Izveštaj, objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije na srpskom i ruskom jeziku, nije potpisan i nije poznato ko ga je sastavio.

Posle susreta sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije i Antoniom Koštom, predsednikom Evropskog saveta, Vučić je rekao da vlast u Srbiji „nema šta da krije i da nije bilo upotrebe zvučnog topa".

Pitanjem šta je korišćeno tokom protesta bave se i izvestitelji Ujedinjenih nacija, kazao je Nil Korni iz Omega fondacije koja se bavi pitanjem manje smrtonosnog oružja već više od 30 godina za N1.

I svetski akademci i nobelovci tražili su da se sprovede istraga.

Evropski sud za ljudska prava odlučio je 29. aprila da Srbiji izrekne „privremenu meru", odnosno da „ukaže da bi država trebalo da spreči upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja na budućim protestima".

Do Strazbura i Brisela

Protesti se već više od pet meseci održavaju u gradovima i opštinama širom Srbije.

Više od 80 studenata su u međuvremenu vozili bicikle do Strazbura kako bi podigli svest o situaciji u Srbiji u Evropskoj uniji, a posle njih su se ka Briselu sa istim ciljem uputili trkači.

• Incidenti na protestima u Srbiji: Nagodba napadača na studente FDU sa tužilaštvom
• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva
• Ko je sve u blokadi u Srbiji i zbog čega

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.05.2025)