Пет ствари које можда нисте знали о чувеном затвору Алкатраз

На овом острву је изграђен први светионик на Западној обали Сједињених Америчких Држава (САД), средином 19. века да помогне бродовима у водама Тихог океана.

Било је и одбрамбено утврђење које је имало стотине топова спремних да заштите Калифорнију од било ког поморског напада.

Истовремено, било је и природно станиште пеликана, по којима је и названо.

Међутим, Алкатраз је постао посебно познат када је ова стена, која се уздиже у заливу Сан Франциска на северу Калифорније, служила као савезна затворска установа са највишим степеном безбедности и присилни дом за неке од најопаснијих америчких гангстера.

У периоду од 1934. до 1963. године, у затвор, познат и као „Стена” (Тхе Роцк), премештани су криминалци који су сматрани превише опаснима за друге казнене установе на копну.

Најчувеније бекство из овог затвора догодило се 1962. године, када су тројица затвореника нестала без трага и о њима се више никада ништа није сазнало.

Ипак, легенда о његовим ћелијама и даље живи кроз усмена предања и холивудске филмове.

Председник САД-а Доналд Трамп је наредио да се најозлоглашенији амерички затвор поново отвори и прошири да би се „у њега сместили најопаснији и најнасилнији злочинци Америке”.

Иако је веома познат у свету, ево пет ствари које можда нисте знали о Алкатразу.

• Чудесно бекство из Алкатраза изненађује и после више од 60 година
• 'Најпаметније у историји': Кашика је била довољна за бег из Алкатраза

Модел за остале затворе?

Први одбрамбени објекат на Алкатразу, стеновитом острвцету у северном Тихом океану, изграђен је око 1850. године и коришћен је као војни затвор.

Тадашјне власти су веровале да је географска изолација довољна препрека за сваки покушај бекства, имајући у виду јаке морске струје и ниску температуру воде.

До 1912. године, на острву је изграђен највећи објекат од армираног бетона на свету.

Међутим, тек 1933. године Алкатраз је постао познат као посебна казнена установа, коју је Савезна управа за затворе назвала „затвор над затворима”.

То је значило да су у њега смештани осуђеници који су били превише недисциплиновани за друге казнене установе у САД-у.

Затвор је служио и као пробни модел за такозвани систем обезбеђења „1 на 3”, који подразумева чувара на свака три затвореника.

Овај систем је касније уведен и у друге америчке савезне затворе.

Први управник Алкатраза био је Џејмс Џонстон, који је затвор посматрао искључиво као место за спровођење строге дисциплине, а не као установу за рехабилитацију и друштвену реинтеграцију затвореника.

У ћелије је смештао само по једног затвореника, верујући да ће тако спречити организација било каквих завера или бекстава.

Најгоре правило, по сведочењу самих затвореника, била је потпуна тишина: разговор је био дозвољен само током викенда.

Они који би прекршили правила завршавали би у „рупи”, подземној просторији где су понекад остајали и по неколико недеља у потпуној изолацији.

Мали број затвореника, али познатих

Према подацима Савезне управе за затворе, број затвореника у Алкатразу никада није био изнад максималног капацитета установе.

У просеку, у њему је било смештено између 260 и 275 осуђеника, што је чинило тек око један одсто укупног броја затвореника у земљи.

Иако је број затвореника био мали, били су углавном познати, а током Велике економске кризе иза решетака Алкатраза било је много оних који су били умешани у организовани криминал.

Најпознатији међу њима био је без сумње Алфонс Ал Капоне, мафијаш и кријумчар, вођа озлоглашене криминалне организације са седиштем у Чикагу.

Ал Капоне је у Алкатраз пребачен зато што је, према речима тадашњих власти, током служења затворске казне у Атланти наставио да управља његовим криминалним пословима.

На Стени је провео нешто више од четири године, када му је дијагностикован сифилис и премештен је у другу установу.

Још једна познати киминалац који је био познат изван затворских зидова био је Роберт Страуд, осуђен за убиство.

Имао је надимак „посматрач птица из Алкатраза” због његове опчињености птицама.

Током претходног издржавања казне у Канзасу, Страуд је имао неколико птица, али како кућни љубимци нису били дозвољени у Алкатразу, страст према птицама морао је да задовољи једино читајући књиге.

Алвин Карпович, познат под надимком „Језиви Карпис” (Цреепи Карпис), био је „државни непријатељ број 1” на списку Федералног истражног бироа (ФБИ) током 1930-их, а уједно и затвореник који је најдуже био у Алкатразу.

У овој казненој установи провео је 25 година и месец дана.

Кроз затворске ћелије Алкатраза прошли су и гангстер Џорџ Кели Барнс, познат као Митраљез, као и Рафаел Кансел Миранда, припадник Порториканске националистичке партије, одговоран за оружани напад на зграду америчког Конгреса у Вашингтону 1950-их.

Велики покушаји бекства

Алкатраз је пројектован као неосвојива тврђава.

Електричне ограде, бодљикава жица и куле са наоружаним стражарима чинили су га једним од најбоље чуваних затвора у земљи.

Али то није спречило десетине затвореника да покушају да побегну.

Према званичним подацима било је 14 покушаја бекства током скоро три деценије, у којима је учествовало укупно 36 људи.

Према евиденцији Савезне управе за затворе, 23 бегунаца је ухваћено, шесторо је убијено током бекства, а двоје се утопило.

Међутим, петорица никада нису пронађена и власти их воде као „нестале”, иако неки верују да су можда успели да побегну.

Први покушај бекства забележен је 1936. године, две године након што је Алкатраз отворен као савезног затвора.

Затвореник по имену Џо Бауерс покушао је да се побегне преко зида затвора, али су га стражари упуцали јер је наставио да се пење.

Касније су уследили и сложенији покушаји бекства.

Џон Џајлс је 1945. године био на корак од слободе.

Уз помоћ украдене војне униформе и фалсификованих докумената успео је да се укрца на војни брод и стигне до копна, али су власти приметиле да му се униформа разликује од осталих и одмах су га ухапсиле.

Годину дана касније догодио се најнасилнији покушај бекства у историји затвора, познато као „Битка за Алкатраз”.

Шесторица затвореника су се дочепали ватреног оружја, убили двојицу стражара и ранили још 18, али нису успели да побегну.

Последња два покушаја бекства била су 1962. године и запечатила су судбину Алкатраза као затвора.

Најпре су затвореници Френк Морис и браћа Клеренс и Џон Англин нестали без трага, а једини докази о њиховом бекству били су лични предмети пронађени на оближњем острву Ејнџелу (Ангел).

У званичним извештајима је забележено да су се „вероватно утопили”.

Потом су Џон Скот и Дарл Паркер успели да побегну кроз кухињу у подруму, али су пресретнути у водама око острва.

• „Не гледајте их у очи“: Лицем у лице са затвореницима тајновитог салвадорског мега-затвора
• Какав је живот у затворима у Србији
• Живот бившег осуђеника: „Фолирам се да сам уклопљен”

Холивудски филмови

Представу људи о Алкатразу увелико су обликовали холивудски филмови, који се нису увек верно ослањали на историјске чињенице и сведочења.

„Алкатраз није био 'уклети затвор' САД-а како је представљен у многим књигама и филмовима.

„Заправо су многи затвореници сматрали да су услови за живот, као рецимо појединачне ћелије, били бољи него у другим савезним казненим установама”, рекао је портпарол Савезне управе за затворе.

Један од најпознатијих филмова Бекство из Алкатраза из 1979. године, са Клинтом Иствудом у главној улози, приказује бекство Френка Мориса и браће Англин.

Филм сугерише да су успели да стигну до копна, иако до данас не постоји конкретан доказ који би то потврдио.

Такође, Роберт Страуд, знан као „посматрач птица”, постао је додатно познат захваљујући биографији која је касније преточена у филм Птичар из Алкатраза (Бирдман оф Алцатраз) из 1962. године, у којем га тумачи Берт Ланкастер.

Филм Убиство првог степена (Мурдер ин тхе Фирст) приказује Хенрија Теодора Јанга као усамљено сироче који доспева у затвор због мањих прекршаја, иако је према изворима починио више кривичних дела, а касније је убио и цимера у ћелији.

У новије време, о Алкатразу је 1996. године снимљен филм Стена (Тхе Роцк), са Николасом Кејџом и Шоном Конеријем, инспирисао је истоимену видео-игру, и направљена је ТВ серију Алкатраз 2012. године, али је прекинута после само једне сезоне.

Зашто је затворен Алкатраз?

Поред покушаја бекства, велики трошкови одржавања и обезбеђења затвора довели су до званичног затварања Алкатраза 1963. године.

Америчко Министарство правде је проценило да је потребно око пет милиона долара за обнову објекта који је био оштећен због соли и влаге, а да је дневни трошак по затворенику износио готово 10 долара, што је било знатно више него у другим затворима у земљи.

Међутим, после затварања Алкатраза острво није дуго остало напуштено.

Група староседелачких активиста, окупљених под називом Староседеоци свих племена заузела је Алкатраз с циљем да на њему оснује школу и културни центар.

Позивали су се на историјска права, наводећи да су на овом острву у 19. веку затваране поглавице који су се супротстављали америчким властима.

Међутим, њихов пројекат се суочио са бројним проблемима, пре свега високим трошковима превоза материјала и хране до острва, унутрашњим сукобима, као и великим пожаром који је уништио већи део објекта.

Због свега тога, тадашњи председник САД-а Ричард Никсона је 1971. године наредио да се острво евакуише.

Данас је Алкатраз једна од најпосећенијих туристичких атракција у Сан Франциску, кога годишње посети око 1,3 милиона људи.

На њему је и почетак годишњег триатлона Бекство из Алкатраза, у којем стотине спортиста доказују да је, уз одговарајућу физичку спрему и опрему, могуће побећи са чувене Стене и безбедно допливати до копна.

• Више од 50 година иза решетака: Прича о озлоглашеном Чарлсу Бронсону
• „Други човек постати нећете” - оштећење мозга доводи до злочиначког понашања

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.06.2025)