Излазак студената на 'изборну утакмицу' - зашто сада

После више од пет месеци дуела студентског покрета и власти у Србији, мајсторица би могла да се одржи на биралиштима.

После припрема на блокираним факултетима, улицама, путевима и друштвеним мрежама, где их је подржао и велики број људи, студенти су променили тактику са жељом да уђу у изборну трку.

На званичним налозима на друштвеним мрежама студената којиблокирају факултете објављен је захтев за расписивање ванредних парламентарних избора.

Било је довољно времена да се испуне захтеви изнесени пре више од четири месеца, а то се још није десило, објашњава студент треће године Факултета политичких наука Богдан Вучић.

„Како у сфери политике није постојала воља за то, ми смо морали да уђемо у ту сферу и желимо смену власти, која је показала да је глува за наше захтеве&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Идеја је да студенти кандидују листу и траже подршку за њу, али још није јасно ко би могао заиграти у првој постави, ко ће се наћи на клупи, а ко би, као мозак тима, могао да води владу у случају победе.

Студенти у блокади нису износили превише детаља, али кажу да раде на томе.

Овај потез је „резонски&qуот;, иако је „можда за нијансу закаснио&qуот;, јер је већ „месец или два&qуот; јасно да власт неће испунити њихове захтеве, сматра Душан Вучићевић, професор Факултета политичких наука (ФПН).

„Због тога је кренула политичка артикулација и тражење решења иза којег би стали студенти, као највећа друштвена снага&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Према анкети Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), већина грађана је у априлу подржавала студентске протесте и разуме да њихови захтеви нису испуњени, иако власт тврди да јесу.

Међутим, професор Правног факултета у Београду Владан Петров који се противи блокадама сматра да члан 109 Устава Србије на који се студенти позивају 'нема никакву правну тежину, нити обавезује Владу и председника да распишу изборе'.

„Можемо говорити о политичкој тежини, јер би то могла да буде излазна стратегија студената у блокади за покушај решавања друштвено-политичке кризе, која је добрим делом индукована и самим блокадама, као неуставним и незаконитим радњама&qуот;, каже Петров за ББЦ на српском.

Студентски протести већ су оборили владу Милоша Вучевића, а челници владајућих странака изјаснили су се да нова влада коју предводи професор Ђуро Мацут има стабилну већину и да потребе за изборима нема.

• Студенти траже изборе - шта каже власт, а шта опозиција
• Шта даље после највећег студентског протеста у Београду
• Владика Григорије за ББЦ: „Студенти су огледало које све разобличава”

Ипак, председник Србије Александар Вучић студентима из Москве поручује да се спремају за ванредне изборе и да неће дуго чекати на њих.

Иако је позивао на разговоре, студенти су му раније поручивали да је 'ненадлежна институција' за њихове захтеве, који су се првенствено односили на судство и тужилаштво.

Вучић их сада подсећа ко расписује изборе.

„Од кога онда траже изборе? За мене су рекли да са мном неће да разговарају јер сам ненадлежна предметна институција, је л' тако?&qуот;, рекао је Вучић Радио-телевизији Србије.

Погледајте видео: Шест месеци од новосадске трагедије

Студентске блокаде факултета и протести почели су у новембру 2024. због пада надстрешнице двапут реконструисане железничке станице у Новом Саду, услед чега је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Током више од пет месеци студенти су организовали протесте у десетинама градова у Србији, од којих су најмасовнији били у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Новом Пазару, тражећи одговорност за трагедију у Новом Саду и нападе на учеснике протеста.

Један од највећих скупова у Србији одржан је 15. марта у главном граду, али је нагло прекинут уз оптужбе да је против мирних демонстраната употребљен 'звучни топ', што власт негира.

После тог протеста постало је јасно да масовна мобилизација не може да доведе до суштинске промене и да је потребан други приступ, сматра политиколог са Универзитета у Грацу Флоријан Бибер.

„Постало је и јасно да студенти немају неограничени временски период, да је врло тешко задржати тај степен подршке и мобилизације кад почне лето и зато мислим да су изабрали овај тренутак&qуот;, каже Бибер за ББЦ на српском.

Еволуција студентског покрета: Од обраћања институцијама до прелазне владе и избора

Студенти су прво инсистирали да њихове захтеве испуне институције и одбијали разговоре како са властима, тако и са опозицијом.

На протестима се често могло чути да 'не желе да мењају власт, него систем'.

Позивали су грађане на штрајкове и самоорганизовање кроз зборове у њиховим заједницама, али са делимичним успехом.

Блокирали су и рад Јавног сервиса - РТС-а.

Било је и иницијатива о прелазној влади која би испунила захтеве студената, што је владајућа коалиција одбила.

Власт је изборе нудила у децембру, а опозиција је тада одбијала, незадовољна изборним условима.

Сада изборе предлажу студенти.

То није заокрет ка политици, јер су се захтеви од почетка тицали политике, објашњава студент ФПН-а.

„Нећемо ни сада постати странка, нећемо да будемо народни посланици и функционери, али желимо смену власти&qуот;, објашњава Богдан Вучић.

Студентски покрет није променио оквир, али јесте моделе борбе која је суштински политичка, сматра и професор ФПН-а Вучићевић.

„Смисао захтева за расписивањем избора је да се касније формира скупштина која ће изабрати владу са ороченим мандатом и задатком да испуни студентске захтеве&qуот;, објашњава.

Идеје попут генералног штрајка и опште побуне грађана били су сценарији коју су више желели од избора, али су профункционисали вероватно у мањој мери него што су студенти очекивали, додаје Вучевић.

„Али сада могу да се користе као инструменти у борби за боље изборне услове и контроле на сам дан избора&qуот;, каже он.

Професор Правног факултета Петров сматра да захтев за расписивањем избора „није заокрет&qуот;, јер деловање студената види као „организовану акцију која је имала неколико алтернативних сценарија&qуот;.

„После готово шест месеци постало је јасно да нико више не мари за иницијалне захтеве и да су блокаде постале несносне.

„Било је неопходно применити овај политички сценарио да би се, уместо прелазне владе коју нису добили, затражило расписивање ванредних избора&qуот;, каже Петров.

Однос студената и политичких странака

Од почетка блокада студенти су се ограђивали од политичких странака.

Сада траже подршку опозиције за њихову будућу листу.

„Истина је да су нам неки политички актери нудили помоћ око изборне логистике, на чему смо захвални и радујемо се свакој подршци, али се наш став према опозиционим странкама уопште није променио&qуот;, каже студенткиња права Александра Николић за ББЦ на српском.

Студенти „покушавају да направе оквир за истински политички плурализам и демократију, што и опозицији иде у прилог&qуот;, додаје она.

Иако истраживања показују да нестраначка листа има већи потенцијал за добар резултат на изборима, студенти не би требало да се одрекну логистичке помоћи опозиције, сматра Душан Вучићевић.

„Опозиционе партије могу да помогну искуством у изборним процесима, у прикупљању и предаји потписа и обуци контролора за изборе&qуот;, објашњава.

• Шта је прелазна влада и да ли би Србија могла да је добије
• Шта су зборови грађана на које позивају студенти у блокади
• Шта је генерални штрајк и да ли је могућ у Србији

Неке од опозиционих странака су то већ и понудиле.

Демократска странка је најавила да ће студентску листу подржати и неће кандидовати сопствену, уколико се распишу избори.

„Ово није борба за власт и мандате, већ за слободу, елементарну нормалност и пристојност, и потребно је да све опозиционе странке помогну онако како могу и колико је потребно&qуот;, каже председник ДС-а Срђан Миливојевић за ББЦ.

Окретање студената изборима поздравља и Бранимир Несторовић, лидер покрета Ми снага народа, али у изјави за ББЦ истиче да је питање подршке њиховој евентуалној листи „доста компликованије&qуот;.

„Не знамо какво им је политичко опредељење и ставови о кључним питањима попут статуса Косова, оријентације ка Европској унији или експлоатације литијума у Србији, па не можемо да дамо бланко подршку&qуот;, напомиње Несторовић.

Из опозиционог Зелено-левог фронта (ЗЛФ) су подржали „политичко организовање студената&qуот; и додали да су отворени за сарадњу и подршку тој листи.

Захтев студената позитивно оцењују и у Странци слободе и правде (ССП), иако сматрају да је формирање прелазне владе боље решење, али су „спремни да разговарају и о другим модалитетима&qуот;, саопштили су на платформи Икс.

У коалицији НАДА, коју предводи Нова демократска странка (НДСС), такође заговарају формирање прелазне владе као „једино разумно решење&qуот; за одржавање поштених избора.

„Ако се то не деси, а ова нова идеја то заједништво нарушава, направиће се страшна грешка и биће пропуштена још једна прилика да у Србији ствари крену да се нормализују&qуот;, саопштио је Милош Јовановић, лидер НДСС-а.

• Бранко Ружић за ББЦ: О протестима 1996. и данас, 'тројанском коњу' и 'несташном детету' СПС-а
• Сведоци и стручњаци: Звук који је прекинуо тишину 15. марта
• Шта (ни)смо сазнали из извештаја руског ФСБ о 'звучном топу' у Србији

Шта кажу из власти?

Српска напредна странка неће учествовати у „нечему што би нас водило у катастрофу за државу&qуот;, каже председник те партије Милош Вучевић о студентском позиву на изборе.

„Да дођемо у стање да немамо скупштину и владу, ту причу неће гледати&qуот;, додао Вучевић.

Ивица Дачић, лидер Социјалистичке партије Србије (СПС), коалиционог партнера напредњака, такође се противи одржавању ванредних парламентарних избора.

„Нисам присталица било каквих ванредних догађаја, већ редовних избора и то нисам никад крио&qуот;, рекао је Дачић.

Постоје ли услови за фер утакмицу?

Изборни услови су већ дуго тачка око које се споре власт и опозиција у Србији, а било је притужби и из света.

После парламентарних и локалних избора у децембру 2023. године, Европски парламент донео је резолуцију у којој се наводи да избори „нису били поштени&qуот;.

Сличну оцену изнела је и Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а у Београду је организовано више протеста због нерегуларности.

Студенти верују да је „могуће смањити нерегуларности&qуот; на изборима, пре свега „учешћем што већег броја грађана у контроли и посматрању избора&qуот;, каже Богдан Вучић, студент ФПН-а.

Овог пута би и више очију из иностранства могло да гледа ка Србији током изборног процеса.

„Поруке Европске уније су много јасније него пре месец дана, и због студенских акција у Европи, што олакшава излазак на изборе и евентуалне манупулације ће бити много видљивије, посебно на дан избора&qуот;, каже политиколог Флоријан Бибер.

У међувремену је усвојен критички извештај и резолуција о Србији у Европском парламенту, а оглашавали су се и поједини званичници из Брисела.

• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• ''Европо, подржи нас': Студенти возили бицикле више од 1.300 километара до Стразбура
• Извештај Тонина Пицуле о Србији: 'Порука коју треба озбиљно схватити'

Уколико се ускоро изађе на биралишта, Србија „дефинитивно неће имати фер изборе&qуот;, али ће услови бити најповољнији од 2012, од када је СНС на власти, каже Душан Вучићевић.

Неравноправност владајућих и опозиционих листа огледа се у „приступу медијима, ресурсима и систему&qуот;, сматра.

„Тачно је да се телевизије са националним фреквенцијама нису отвориле за студенте, али су они кампањама, пешачењем по Србији и највише деловањем на друштвеним мрежама, успели то донекле да исправе&qуот;, каже.

Шта даље, са изборима или без њих?

Уколико избора буде, они ће бити „референдумски&qуот;, каже Бибер.

Листа коју састављају студенти без учешћа политичких партија као значајан играч на парламентарним изборима била би „нови моменат у европском контексту&qуот;, указује он.

Студенти захтевају да избори буду расписани за јун ове године, што Вучићевић сматра „рационалним&qуот;.

Помогло би, додаје, да се друштвена и политичка криза разреши што пре и школска година заврши.

„Избори се по правилу не одржавају у јулу и августу, макар их никад раније нисмо имали, а тешко је замислити и да се одрже у септембру, јер би кампања морала да се спроводи у јулу и августу&qуот;, каже политиколог.

Погледајте видео: У патикама до Брисела - група студената трчи скоро 2.000 километара

За почетак јуна заказани су локални избори у Косјерићу и Зајечару који би могли да утичу на одлуку о расписивању избора, а „сваки резултат опозиције већи од 40 одсто&qуот; знак је да се подршка власти окрунила, додаје Вучићевић.

Владан Петров „жели да верује&qуот; да би расписивање избора подстакло студенте да обуставе блокаде и да се спаси школска година „у последњем тренутку&qуот;.

„Нажалост, врло је могуће да ће се наставити политика условљавања, јер се списак захтева проширује, а блокаде не престају&qуот;, каже Петров.

Није извесно да ће избори значити да се свира крај блокадама факултета.

Расписивање избора без испуњења осталих захтева студената не значи нужно да ће се блокаде обуставити, каже студенткиња Николић.

„Један од основних принципа блокада је остајање у блокади до испуњења захтева, а само пленуми доносе одлуку о томе и остајемо доследни директној демократији.

„Ако избора не буде, идемо даље, борба се наставља и пронаћи ћемо следеће решење&qуот;, закључује Николић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Могу ли студентске побуне да доведу до промене
• Утичу ли студентски протести на привреду Србије
• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти

(ББЦ Невс, 05.08.2025)