Izlazak studenata na 'izbornu utakmicu' - zašto sada

Posle više od pet meseci duela studentskog pokreta i vlasti u Srbiji, majstorica bi mogla da se održi na biralištima.

Posle priprema na blokiranim fakultetima, ulicama, putevima i društvenim mrežama, gde ih je podržao i veliki broj ljudi, studenti su promenili taktiku sa željom da uđu u izbornu trku.

Na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama studenata kojiblokiraju fakultete objavljen je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Bilo je dovoljno vremena da se ispune zahtevi izneseni pre više od četiri meseca, a to se još nije desilo, objašnjava student treće godine Fakulteta političkih nauka Bogdan Vučić.

„Kako u sferi politike nije postojala volja za to, mi smo morali da uđemo u tu sferu i želimo smenu vlasti, koja je pokazala da je gluva za naše zahteve", kaže on za BBC na srpskom.

Ideja je da studenti kandiduju listu i traže podršku za nju, ali još nije jasno ko bi mogao zaigrati u prvoj postavi, ko će se naći na klupi, a ko bi, kao mozak tima, mogao da vodi vladu u slučaju pobede.

Studenti u blokadi nisu iznosili previše detalja, ali kažu da rade na tome.

Ovaj potez je „rezonski", iako je „možda za nijansu zakasnio", jer je već „mesec ili dva" jasno da vlast neće ispuniti njihove zahteve, smatra Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN).

„Zbog toga je krenula politička artikulacija i traženje rešenja iza kojeg bi stali studenti, kao najveća društvena snaga", kaže za BBC na srpskom.

Prema anketi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina građana je u aprilu podržavala studentske proteste i razume da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, iako vlast tvrdi da jesu.

Međutim, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov koji se protivi blokadama smatra da član 109 Ustava Srbije na koji se studenti pozivaju 'nema nikakvu pravnu težinu, niti obavezuje Vladu i predsednika da raspišu izbore'.

„Možemo govoriti o političkoj težini, jer bi to mogla da bude izlazna strategija studenata u blokadi za pokušaj rešavanja društveno-političke krize, koja je dobrim delom indukovana i samim blokadama, kao neustavnim i nezakonitim radnjama", kaže Petrov za BBC na srpskom.

Studentski protesti već su oborili vladu Miloša Vučevića, a čelnici vladajućih stranaka izjasnili su se da nova vlada koju predvodi profesor Đuro Macut ima stabilnu većinu i da potrebe za izborima nema.

• Studenti traže izbore - šta kaže vlast, a šta opozicija
• Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu
• Vladika Grigorije za BBC: „Studenti su ogledalo koje sve razobličava”

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić studentima iz Moskve poručuje da se spremaju za vanredne izbore i da neće dugo čekati na njih.

Iako je pozivao na razgovore, studenti su mu ranije poručivali da je 'nenadležna institucija' za njihove zahteve, koji su se prvenstveno odnosili na sudstvo i tužilaštvo.

Vučić ih sada podseća ko raspisuje izbore.

„Od koga onda traže izbore? Za mene su rekli da sa mnom neće da razgovaraju jer sam nenadležna predmetna institucija, je l' tako?", rekao je Vučić Radio-televiziji Srbije.

Pogledajte video: Šest meseci od novosadske tragedije

Studentske blokade fakulteta i protesti počeli su u novembru 2024. zbog pada nadstrešnice dvaput rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu, usled čega je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Tokom više od pet meseci studenti su organizovali proteste u desetinama gradova u Srbiji, od kojih su najmasovniji bili u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru, tražeći odgovornost za tragediju u Novom Sadu i napade na učesnike protesta.

Jedan od najvećih skupova u Srbiji održan je 15. marta u glavnom gradu, ali je naglo prekinut uz optužbe da je protiv mirnih demonstranata upotrebljen 'zvučni top', što vlast negira.

Posle tog protesta postalo je jasno da masovna mobilizacija ne može da dovede do suštinske promene i da je potreban drugi pristup, smatra politikolog sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

„Postalo je i jasno da studenti nemaju neograničeni vremenski period, da je vrlo teško zadržati taj stepen podrške i mobilizacije kad počne leto i zato mislim da su izabrali ovaj trenutak", kaže Biber za BBC na srpskom.

Evolucija studentskog pokreta: Od obraćanja institucijama do prelazne vlade i izbora

Studenti su prvo insistirali da njihove zahteve ispune institucije i odbijali razgovore kako sa vlastima, tako i sa opozicijom.

Na protestima se često moglo čuti da 'ne žele da menjaju vlast, nego sistem'.

Pozivali su građane na štrajkove i samoorganizovanje kroz zborove u njihovim zajednicama, ali sa delimičnim uspehom.

Blokirali su i rad Javnog servisa - RTS-a.

Bilo je i inicijativa o prelaznoj vladi koja bi ispunila zahteve studenata, što je vladajuća koalicija odbila.

Vlast je izbore nudila u decembru, a opozicija je tada odbijala, nezadovoljna izbornim uslovima.

Sada izbore predlažu studenti.

To nije zaokret ka politici, jer su se zahtevi od početka ticali politike, objašnjava student FPN-a.

„Nećemo ni sada postati stranka, nećemo da budemo narodni poslanici i funkcioneri, ali želimo smenu vlasti", objašnjava Bogdan Vučić.

Studentski pokret nije promenio okvir, ali jeste modele borbe koja je suštinski politička, smatra i profesor FPN-a Vučićević.

„Smisao zahteva za raspisivanjem izbora je da se kasnije formira skupština koja će izabrati vladu sa oročenim mandatom i zadatkom da ispuni studentske zahteve", objašnjava.

Ideje poput generalnog štrajka i opšte pobune građana bili su scenariji koju su više želeli od izbora, ali su profunkcionisali verovatno u manjoj meri nego što su studenti očekivali, dodaje Vučević.

„Ali sada mogu da se koriste kao instrumenti u borbi za bolje izborne uslove i kontrole na sam dan izbora", kaže on.

Profesor Pravnog fakulteta Petrov smatra da zahtev za raspisivanjem izbora „nije zaokret", jer delovanje studenata vidi kao „organizovanu akciju koja je imala nekoliko alternativnih scenarija".

„Posle gotovo šest meseci postalo je jasno da niko više ne mari za inicijalne zahteve i da su blokade postale nesnosne.

„Bilo je neophodno primeniti ovaj politički scenario da bi se, umesto prelazne vlade koju nisu dobili, zatražilo raspisivanje vanrednih izbora", kaže Petrov.

Odnos studenata i političkih stranaka

Od početka blokada studenti su se ograđivali od političkih stranaka.

Sada traže podršku opozicije za njihovu buduću listu.

„Istina je da su nam neki politički akteri nudili pomoć oko izborne logistike, na čemu smo zahvalni i radujemo se svakoj podršci, ali se naš stav prema opozicionim strankama uopšte nije promenio", kaže studentkinja prava Aleksandra Nikolić za BBC na srpskom.

Studenti „pokušavaju da naprave okvir za istinski politički pluralizam i demokratiju, što i opoziciji ide u prilog", dodaje ona.

Iako istraživanja pokazuju da nestranačka lista ima veći potencijal za dobar rezultat na izborima, studenti ne bi trebalo da se odreknu logističke pomoći opozicije, smatra Dušan Vučićević.

„Opozicione partije mogu da pomognu iskustvom u izbornim procesima, u prikupljanju i predaji potpisa i obuci kontrolora za izbore", objašnjava.

• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije
• Šta su zborovi građana na koje pozivaju studenti u blokadi
• Šta je generalni štrajk i da li je moguć u Srbiji

Neke od opozicionih stranaka su to već i ponudile.

Demokratska stranka je najavila da će studentsku listu podržati i neće kandidovati sopstvenu, ukoliko se raspišu izbori.

„Ovo nije borba za vlast i mandate, već za slobodu, elementarnu normalnost i pristojnost, i potrebno je da sve opozicione stranke pomognu onako kako mogu i koliko je potrebno", kaže predsednik DS-a Srđan Milivojević za BBC.

Okretanje studenata izborima pozdravlja i Branimir Nestorović, lider pokreta Mi snaga naroda, ali u izjavi za BBC ističe da je pitanje podrške njihovoj eventualnoj listi „dosta komplikovanije".

„Ne znamo kakvo im je političko opredeljenje i stavovi o ključnim pitanjima poput statusa Kosova, orijentacije ka Evropskoj uniji ili eksploatacije litijuma u Srbiji, pa ne možemo da damo blanko podršku", napominje Nestorović.

Iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF) su podržali „političko organizovanje studenata" i dodali da su otvoreni za saradnju i podršku toj listi.

Zahtev studenata pozitivno ocenjuju i u Stranci slobode i pravde (SSP), iako smatraju da je formiranje prelazne vlade bolje rešenje, ali su „spremni da razgovaraju i o drugim modalitetima", saopštili su na platformi Iks.

U koaliciji NADA, koju predvodi Nova demokratska stranka (NDSS), takođe zagovaraju formiranje prelazne vlade kao „jedino razumno rešenje" za održavanje poštenih izbora.

„Ako se to ne desi, a ova nova ideja to zajedništvo narušava, napraviće se strašna greška i biće propuštena još jedna prilika da u Srbiji stvari krenu da se normalizuju", saopštio je Miloš Jovanović, lider NDSS-a.

• Branko Ružić za BBC: O protestima 1996. i danas, 'trojanskom konju' i 'nestašnom detetu' SPS-a
• Svedoci i stručnjaci: Zvuk koji je prekinuo tišinu 15. marta
• Šta (ni)smo saznali iz izveštaja ruskog FSB o 'zvučnom topu' u Srbiji

Šta kažu iz vlasti?

Srpska napredna stranka neće učestvovati u „nečemu što bi nas vodilo u katastrofu za državu", kaže predsednik te partije Miloš Vučević o studentskom pozivu na izbore.

„Da dođemo u stanje da nemamo skupštinu i vladu, tu priču neće gledati", dodao Vučević.

Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera naprednjaka, takođe se protivi održavanju vanrednih parlamentarnih izbora.

„Nisam pristalica bilo kakvih vanrednih događaja, već redovnih izbora i to nisam nikad krio", rekao je Dačić.

Postoje li uslovi za fer utakmicu?

Izborni uslovi su već dugo tačka oko koje se spore vlast i opozicija u Srbiji, a bilo je pritužbi i iz sveta.

Posle parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru 2023. godine, Evropski parlament doneo je rezoluciju u kojoj se navodi da izbori „nisu bili pošteni".

Sličnu ocenu iznela je i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), a u Beogradu je organizovano više protesta zbog neregularnosti.

Studenti veruju da je „moguće smanjiti neregularnosti" na izborima, pre svega „učešćem što većeg broja građana u kontroli i posmatranju izbora", kaže Bogdan Vučić, student FPN-a.

Ovog puta bi i više očiju iz inostranstva moglo da gleda ka Srbiji tokom izbornog procesa.

„Poruke Evropske unije su mnogo jasnije nego pre mesec dana, i zbog studenskih akcija u Evropi, što olakšava izlazak na izbore i eventualne manupulacije će biti mnogo vidljivije, posebno na dan izbora", kaže politikolog Florijan Biber.

U međuvremenu je usvojen kritički izveštaj i rezolucija o Srbiji u Evropskom parlamentu, a oglašavali su se i pojedini zvaničnici iz Brisela.

• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji
• ''Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: 'Poruka koju treba ozbiljno shvatiti'

Ukoliko se uskoro izađe na birališta, Srbija „definitivno neće imati fer izbore", ali će uslovi biti najpovoljniji od 2012, od kada je SNS na vlasti, kaže Dušan Vučićević.

Neravnopravnost vladajućih i opozicionih lista ogleda se u „pristupu medijima, resursima i sistemu", smatra.

„Tačno je da se televizije sa nacionalnim frekvencijama nisu otvorile za studente, ali su oni kampanjama, pešačenjem po Srbiji i najviše delovanjem na društvenim mrežama, uspeli to donekle da isprave", kaže.

Šta dalje, sa izborima ili bez njih?

Ukoliko izbora bude, oni će biti „referendumski", kaže Biber.

Lista koju sastavljaju studenti bez učešća političkih partija kao značajan igrač na parlamentarnim izborima bila bi „novi momenat u evropskom kontekstu", ukazuje on.

Studenti zahtevaju da izbori budu raspisani za jun ove godine, što Vučićević smatra „racionalnim".

Pomoglo bi, dodaje, da se društvena i politička kriza razreši što pre i školska godina završi.

„Izbori se po pravilu ne održavaju u julu i avgustu, makar ih nikad ranije nismo imali, a teško je zamisliti i da se održe u septembru, jer bi kampanja morala da se sprovodi u julu i avgustu", kaže politikolog.

Pogledajte video: U patikama do Brisela - grupa studenata trči skoro 2.000 kilometara

Za početak juna zakazani su lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru koji bi mogli da utiču na odluku o raspisivanju izbora, a „svaki rezultat opozicije veći od 40 odsto" znak je da se podrška vlasti okrunila, dodaje Vučićević.

Vladan Petrov „želi da veruje" da bi raspisivanje izbora podstaklo studente da obustave blokade i da se spasi školska godina „u poslednjem trenutku".

„Nažalost, vrlo je moguće da će se nastaviti politika uslovljavanja, jer se spisak zahteva proširuje, a blokade ne prestaju", kaže Petrov.

Nije izvesno da će izbori značiti da se svira kraj blokadama fakulteta.

Raspisivanje izbora bez ispunjenja ostalih zahteva studenata ne znači nužno da će se blokade obustaviti, kaže studentkinja Nikolić.

„Jedan od osnovnih principa blokada je ostajanje u blokadi do ispunjenja zahteva, a samo plenumi donose odluku o tome i ostajemo dosledni direktnoj demokratiji.

„Ako izbora ne bude, idemo dalje, borba se nastavlja i pronaći ćemo sledeće rešenje", zaključuje Nikolić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Mogu li studentske pobune da dovedu do promene
• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti

(BBC News, 05.08.2025)