Вучић у Москви са Путином и Си Ђинпингом, све гласније критике Брисела
Тешко да ће Србија добити нешто одласком Вучића у Москву, осим што Путин покушава да је додатно увуче у „руски свет", оцењује бивши дипломата Срећко Ђукић.

Упркос претњама и упозорењима из Европске уније (ЕУ), председник Србије Александар Вучић присуствовао је војној паради у Москви поводом 80 година од победе над нацизмом у Другом светском рату.
Током поподнева 9. маја састао се са кинеским председником Си Ђинпингом, кога је замолио за нове инвестиције у Србији, а потом и са домаћином, руским председником Владимиром Путином.
Теме сусрета са Путином су биле политичка ситуација на Западном Балкану, као и енергетски споразуми, јер је Србија скоро потпуно зависна од руског гаса.
Одлазак српског председника у Русију, у току инвазије на Украјину која траје три године, већ данима изазива бројне критике из Брисела.
„Европска унија је била кристално јасна према партнерима, међу којима су и земље кандидати, попут Србије.
„Односи с Русијом не могу бити уобичајени с Путиновим режимом и у сени неизазваног и неоправданог агресорског рата Русије против Украјине&qуот;, наведено је из Европске комисије за Н1.
Треба се суздржати, како је наведено, од давања легитимитета Путиновом рату.
„Право место за показивање подршке миру 9. маја је Кијев, а не Москва.
„Стога снажно жалимо због путовања српских лидера у Москву и учествовања на прославама Другог светског рата које Русија искоришћава за пропаганду&qуот;, рекли су из ЕК.
Србија, иако држава кандидат за чланство у Европској унију, није увела санкције Москви, једина уз Белорусију.
„Било би логично да већ једном Брисел и Европска комисија направе одлучујучи корак у напуштању софт политике према Србији и Вучићу, иначе, губи кредибилитет.
„У супротном, може да ради ко шта хоће&qуот;, каже дипломата Срећко Ђукић за ББЦ на српском.
- Празне претње или стварне последице одласка Вучића у Москву на Дан победе
- Од очекивања ЕУ до „разочарања“ Русије: Шта би за Србију значило увођење санкција Москви
- Вучић изашао из болнице после изненадног повратка из САД
О чему су разговарали Путин и Вучић?
Енергетика и економија су биле неке од главних тема сусрета председника Русије и Србије у Кремљу 9. маја.
Владимир Путин је рекао да је трговинска размена Србије и Русије смањена и да то треба променити, преноси Радио-телевизија Русије.
„Кључно у нашој трговинско-економској сарадњи је енергетика, а Русија је и даље гарант енергетске безбедности Србије и обезбеђује око 85 одсто енергетских потреба Србије.
„Поред тога, Гаспром одговара на молбе српских пријатеља и даје додатне обиме, поред оних који су предвиђени уговорима&qуот;, рекао је Путин, преноси РТС.
Путин је подсетио да Србија треба да именује председника руско-српске Међувладине комисије, наводећи да је са руске стране то министар економског развоја Русије.
Вучић је рекао да верује да ће Србија добити услове за снабдевање руским гасом као до сада, уколико се нови уговор не закључи до 31. маја.
„Ако се прекорачи рок од 31. маја, верујем да ћемо добити услове да (уговор) буде продужен по условима као што су до сада&qуот; до закључења новог уговора, додао је председник Србије.
Путин је на почетку састанка рекао да изузетно цени то што је Вучић присутан у Москви на Дан победе, „иако су покушавали да га убеде да не учествује&qуот;.
Вучић се захвалио Путину на руском језику због подршке територијалном интегритету Србије.
Нафтна индустрија Србије нашла се на листи санкција коју је у јануару објавило америчко Министарство финансија, због удела у власништву руске компаније Гаспром њефт.
Увођење санкција је одлагано у неколико наврата, а последњи пут, у априлу, померено је за крај јуна 2025. године.


О чему су разговарали Вучић и Си Ђинпинг?
Вучић је после састанка са кинеским председником Си Ђинпингом у Москви, изјавио да ускоро очекује одлуку Кине о изградњи фабрике возова у Србији.
Како је рекао, успео је да се избори против споља организоване обојене револуције и да то значи наставак пријатељства са Кином у предстојећим годинама.
Према његовим речима, данас се први пут јавила и кинеска компанија заинтересована за компанију намештаја Симпо из Врања, где, како је додао, држава тренутно делимично надокнађује и да би кинеска улагања „била спас”.
Три од пет компанија највећих извозника из Србије су кинеске компаније, истакао је Вучић.
Укупни извоз Србије у Кину данас је, каже, 1,9 милијарди евра годишње, што је 200 пута веће него пре 10 година.
„Нама Кина почиње живот да значи. Посебно када је реч о Железари у Смедереву”, рекао је Вучић.
Железара, у власништву кинеске компаније ХБиС, већ три године бележи губитке, али нису отпуштали раднике, додао је.

Европарламентарци траже реакцију ЕК
На Дан Европе, који се такође обележава 9. маја, група европарламентараца социјалиста и демократа позвала је званичнике Европске комисије да реагују због Вучићеве посете.
„Не може више као до сада! Вучићево окретање на страну Владимира Путина штети Србији, региону и читавом процесу проширења&qуот;, пише на Икс налогу посланичке групе.
„Рекле сте да ће бити последица. Па поступите одмах&qуот;, додали су обраћајући се представници ЕУ за спољну и безбедносну политику Каји Калас, европској комесарки за проширење Марти Кос, као и председници ЕК Урсули фон дер Лајен.
хттпс://твиттер.цом/ТхеПрогрессивес/статус/1920808000140235097
Политика је утицала и на то што је Вучићев пут до Москве ишао заобилазном путањом преко Црног мора.
Летонске власти нису да дипломатску дозволу за прелет авиона председника Србије „због политичке осетљивости&qуот;, речено је из њиховог Министарства спољних послова за Н1.
Привремено је слетео и у Баку у Азербејџану, јер није имао дозволу за наставак лета због борбених дејстава између Русије и Украјине.
Слетевши у Москву, преко Бугарске, Турске и Азербејџана, Вучић је рекао да ће „Србија остати на европском путу&qуот;.
„Биће последица, али по мене лично, трпећу као што трпим већ месецима најодвратније увреде.
„Ако некога буду кажњавали, казниће мене&qуот;, додао је Вучић о упозорењима из Брисела.
Подсетио је да је посету Русији обећао Путину, као и да је то саопштио западним званичницима, попут председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, европске комесарке за проширење Марте Кос и француског председника Емануела Макрона.
„Ми овде морамо да решавамо питање снабдевања гасом&qуот;, рекао је Вучић из Москве.
' Идолопоклонство према Москви'
Тешко да ће Србија добити нешто одласком Вучића у Москву, осим што Путин покушава да је додатно увуче у „руски свет&qуот;, оцењује бивши дипломата Срећко Ђукић.
„Позив и унапред уговарање да ће бити билатералног сусрета с руским председником доживљавам као мамац на који се Вучић лако упецао, а не верујем да је Путин тако широке руке и дарежљив&qуот;, истиче он.
Вучићев одлазак му показује, каже, „идолопоклонство према Москви” на дан кад се обележава годишњица победе над фашизмом, којој је Југославија дала значајан допринос са 1,7 милиона жртава.
„Југословенска армија је била четврта у антихитлеровској коалицији.
„Нека сви славе, али нека слави и Србија, али да каже име и презиме анфишистичког покрета – партизани је име, а презиме Тито”, напомиње некадашњи амабасадор у Белорусији, додајући да се то власти у Београду прећуткују.
Дан победе је национални празник у Русији, коме ове године, присуствују, осим кинеског, и лидери Бразила, Венецуеле, али и Словачке - ЕУ чланице.
Последњих година, Москва користи војну параду да нагласи водећу улогу Русије као борца против нацизма, чиме правда и војну офанзиву на Украјину, покренуту 2022.
Због рата, Русија је кажњена санкцијама западних земаља, некадашњих савезника у антифашистичкој борби.
Србија, осим што се није придружила санкцијама, често бива и уздржана када се доносе одлуке којима се кажњава руска офанзива.

У сенци прошлости остаје садашњост, додаје Ђукић.
„Не знам како се на то великом скупу, који је посвећен свему, осим лукративним стварима, може разговарати о гаси, нафту, гумама или челику Железаре.
„Није то самит у Давосу, где се срећу пословни људи из целог света, ово је комеморативни скуп”, каже дипломата.
Антифашизам се борио против оних који су желели да униште читаве народе, данас „неко може да се препозна у томе&qуот;, додаје.
Јесу ли празне претње из ЕУ?
Да присуство званичника на прослави у Москви Европа неће олако схватити, упозорила је недавно Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику.
Оштрија порука стигла је од Џоната Всевиова, генералног секретара естонског Министарства спољних послова, који каже да „одређене одлуке имају цену&qуот;.
„Последица је да се не придруже Европској унији&qуот;, рекао је.
Упозорења Београду из Европске уније нису новост.
„Од 2022. године било је много дипломатских офанзива да Београд уведе санкције Русији.
„Разне су претње биле упућене, међутим, ништа се од тога на крају није остварило&qуот;, рекла је Хелена Иванов из Друштва Хенри Џексон, истраживачког центра за спољну политику за ББЦ на српском.
Иако ЕУ нема жељу да се шири, има интерес да сарађује са влашћу у Србији, указује она.
Опширније о последицама Вучићевог одласка у Москву, прочитајте у ББЦ анализи.
- Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
- Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина
- Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом
Постављало се питање да ли ће отпутовати у Русију и због здравствених проблема, због којих је током претходног викенда изненада прекинуо посету Сједињеним Америчким Државама.
Коментаришући повратак из САД, рекао је да му је жао што се није састао са америчким секретаром за финансије који „одлучује о царинама&qуот;.
Америчка администрација је одредила да оне за Србију износе 37 одсто, али су одложене за 90 дана.
По доласку у Москву, на Инстаграму председника су објављене фотографије дочека.
„Поносан на антифашистичку борбу мог српског народа и захвалан за огромну помоћ коју смо имали од Црвене Армије приликом ослобађања Србије&qуот;, поручио је Вучић.
Заједно са руским патријархом Кирилом, Вучић је 8. маја посетио Даниловски манастир, духовни и административни центар Руске православне цркве.
Потом је патријарху Кирилу уручио Орден Републике Србије првог степена на великој огрлици за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа и сарадње.
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДЈИ7н8јсВхц/?утм_соурце=иг_ембед
Вучић је присуствовао и вечери у Кремљу у част више од 20 шефова страних делегација уочи 9. маја и обележавања Дна победе, коју је приредио Путин.
Међу званицама је био и Милорад Додик, председник Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.
Посета се дешава у јеку вишемесечних антикорупцијских протеста у Србији, које предводе студенти тражећи корените промене у друштву.
У Више наврата досад из Москве су стизале поруке да се ради о обојеној револуцији оркестрираној споља, што све време тврди Вучић и бројни српски званичници.
О такозваној обојеној револуцији је говорио и патријарх Српске православне цркве Порфирије током недавног сусрета са Путином.
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДИв75ИГиСфо/?имг_индекс=6
Руска обавештајна агенција ФСБ је наводно испитивала да ли је на протесту 15. марта коришћен звучни топ и утврдила да није.
Поред традиционално добрих доноса Београда и Москве, два већински православна народа, повезују и економски интереси - Србија је зависна од руског гаса.
Нафтна индустрија Србије (НИС), највећа нафтна компанија у земљи, која је у већинском је власништву Гаспромњефта, ћерке-фирме Гаспрома, однедавно је на америчкој листи санкција.
Одлуку о увођењу санкција руским компанијама из енергетског сектора - Сургутњефту и Гаспромњефту и њиховим подружницама, са циљем да смањи приходе Москве од продаје енергената којим финансира рат у Украјини, амерички Секретаријат за финансије донео је 10. јануара.
Уследила је дипломатска борба у троуглу Вашингтон, Београд и Москва како би се нашли модалитети сарадње за НИС, а дошло је и до мањих промена у власништву компаније.
Примена санкција је одлагана више пута досад.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
- Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
- Америчке санкције НИС-у поново одложене за 30 дана, каже Вучић
- Шта (ни)смо сазнали из извештаја руског ФСБ о 'звучном топу' у Србији
- Када све Србија није ушла у Европску унију
- Извештај Тонина Пицуле о Србији: 'Порука коју треба озбиљно схватити'
(ББЦ Невс, 05.09.2025)
