АП: Раздор између Запада и Русије у првом плану прославе победе над нацистичком Немачком
У контрасту према руској прослави 80. годишњице победе над нацистичком Немачком, европски лидери су се сагласили да оснују трибунал за суђење руским лидерима због рата против Украјине.
Раздор између западноевропских сила и Русије – некадашњих савезника који су победили нацистичку Европу – био је, како оцењује агенција Асошиејтид прес, још огољенији у петак, када је Европска унија обећала додатних две милијарде евра како би помогла Украјини да се наоружа, овог пута новцем прикупљеним од замрзнуте руске имовине.
Руски председник Владимир Путин угостио је лидере Кине, Бразила и многих других на масовној паради која би требало да пројектује руску моћ.
Док су Велика Британија, Француска и САД одржавале церемоније у четвртак, министри спољних послова ЕУ одлучили су да се састану у Лавову у знак подршке Украјини. Европски лидери ће учинити исто када се окупе у Ослу.
Украјинско Министарство спољних послова саопштило је да ће специјални трибунал за испитивање руских ратних злочина у Украјини бити формално основан на састанку Комитета министара Савета Европе овог месеца.
У заједничком саопштењу с министрима спољних послова из око 40 земаља, украјинско Министарство спољних послова саопштило је у петак да је завршен техничко-правни посао неопходан за оснивање трибунала. Састанак Комитета министара одржаће се у Луксембургу 13. и 14. маја.
Трибунал ће се фокусирати на судске процесе против руских лидера који су најодговорнији за инвазију на Украјину која је почела 2022. године.
Украјински премијер Денис Шмихаљ изјавио је да ће Европска унија издвојити скоро 1,9 милијарди евра за војну подршку његовој земљи.
Шмихаљ је у петак на Телеграму објавио да ће милијарда евра од овог износа бити намењена куповини оружја директно од украјинских произвођача.
Око 600 милиона евра биће искоришћено за набавку артиљерије и муниције, а додатних 200 милиона биће искоришћено за јачање украјинске противваздушне одбране.
Шмихаљ је рекао да је посебно захвалан Данској, Француској, Холандији и Италији које ће помоћи у куповини оружја у вредности од милијарду евра.
Он је рекао да је пакет војне подршке "историјски" будући да ће оружје бити купљено коришћењем средстава од замрзнуте руске имовине преко Европског фонда за мир.
Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је руски председник Владимир Путин покренуо инвазију на Украјину пошто није кажњен за претходне ратове које је водио.
Он је рекао да "Русија мора бити одговорна за своју агресију баш као и нацисти", позивајући на пуну подршку ЕУ стварању трибунала за руске злочине.
Украјински председник је такође назначио да Европа припрема још милијарду евра војне помоћи за његову земљу, чиме ће укупан износ нових средстава подршке ЕУ достићи четири милијарде евра.
Стојећи поред високих украјинских владиних званичника у Лавову, шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас одала је почаст жртвама рата у Украјини на тамошњем гробљу.
Калас је рекла да "не може да разуме" како други лидери могу да стоје поред руског председника Владимира Путина у Москви на прослави у руској престоници у петак.
Калас и десетине европских званичника окупили су се у Лавову како би подржали стварање специјалног трибунала задуженог за злочине које су починили високи руски званичници у рату против Украјине.
Она је рекла да ће покретање суда значити да "нико не може бити некажњен за почињене злочине", укључујући и лидере који су одлучили да пошаљу војнике у Украјину.
Калас је позвала друге земље да подрже трибунал, упозоравајући да би се такви злочини могли поновити ако нико не буде одговорао.
Естонски музеј Нарва окачио је транспарент са композитним портретом Владимира Путина и Адолфа Хитлера док руски председник организује прославе поводом 80. годишњице пораза од нацистичке Немачке у Другом светском рату.
На транспаренту на зиду музеја пише "Путлер ратни злочинац" и видљив је са руске стране реке Нарве, показује пост музеја на Фејсбуку.
Естонија је одбила да дозволи коришћење њеног ваздушног простора за летове до Москве и из ње у вези с руском прославом, навела је Балтички новински сервис.
Неколико северноевропских лидера рекло је да су у четвртак имали добар разговор с америчким председником Доналдом Трампом непосредно пре него што је он на својој платформи Трутх Социал објавио да САД позивају на 30-дневни безусловни прекид ватре у Украјини.
Трамп је рекао да ће, ако примирје не буде поштовано, "САД и њихови партнери увести даље санкције" Русији.
Нордијски и балтички лидери, који су се окупили уочи састанка о безбедности у Ослу, у Норвешкој, позвали су Трампа у четвртак и "ставили телефон на сто" да разговарају са њим, рекао је норвешки премијер Јонас Гар Стере.
Фински председник Александар Стуб рекао је да је разговор трајао око 20 минута. Естонска премијерка Кристен Михал рекла је да је разговор био "одличан", додајући да Трампова позиција "иде ка сарадњи с европским партнерима".
Високи амерички званичници су раније наговестили да ће Европа бити искључена из разговора са САД о Украјини, а такође су претили да ће САД прекинути те разговоре ако не буде договора.
Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро рекао је да су се европски савезници сагласили око још једног пакета санкција против Русије. Баро није детаљније изнео детаље пакета, рекавши да ће бити усвојен "у наредним данима".
Он је такође у Лавову изразио уверење да ће специјални трибунал "омогућити борбу против некажњивости за све ратне злочине који су почињени током овог рата агресије Русије против Украјине"
"Нема мира без правде, а нема правде без истине", рекао је Баро.
Он је додао да је француски председник Емануел Макрон у четвртак разговарао с Трампом и рекао му да је време да се Путин примора да пристане на прекид ватре.
Путин је у Москви похвалио руске трупе које се боре у Украјини. "Поносни смо на њихову храброст и одлучност, њихову духовну снагу која нам је увек доносила победу", рекао је руски председник.
Путин је прогласио једнострано 72-часовно примирје које је почело у среду, како би се поклопило с прославом Дана победе, али је упозорио да ће руске трупе узвратити на било какве нападе.
Москва засад није прихватила 30-дневно примирје које су предложиле САД, а које је Украјина прихватила, повезујући га са обуставом испоруке западног оружја Украјини и мобилизацијским напорима Кијева, условима које су Украјина и њени западни савезници одбацили.
Украјинске власти су у петак известиле о десетинама руских удара у којима су погинуле најмање две особе у Херсонској и Запорошкој области и оштећене зграде.
Зеленски је рекао да је у четвртак имао "добар разговор" с Трампом, током којег су њих двојица обележили Дан победе и разговарали о путу ка миру у Украјини.
Он је у петак рекао да је обавестио Трампа о ситуацији на бојном пољу и поновио да је Украјина спремна за 30-дневно примирје "које почиње већ данас", позивајући Русију да подржи предлог.
Зеленски је нагласио спремност Украјине да се укључи у разговоре "у било ком формату", али је рекао да Русија мора да докаже своју посвећеност проглашењем потпуног, безусловног прекида ватре.
Украјински председник је додао да је Трамп потврдио своју жељу да помогне у окончању рата и подржао идеју о прекиду ватре, при чему су се обојица сложила да остану у контакту.
У Москви је изведена велика војна параду на Црвеном тргу у Москви поводом 80. годишњице пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату.
Путин и група страних лидера, укључујући кинеског председника Си Ђинпинга, бразилског председника Луиза Инасија Лулу да Силву и словачког премијера Роберта Фица, присуствовали су паради. Агенција АП није споменула да је у Москви и председник Србије Александар Вучић.
Масовна парада на Црвеном тргу и друге церемоније истичу напоре Москве да пројектује своју моћ и учврсти савезе које је склопила, док тражи противтежу Западу у јеку трогодишњег рата у Украјини.
Свечаности ове године биле су у сенци извештаја о украјинским нападима дронова усмереним на Москву и озбиљним поремећајима на аеродромима у престоници, као и прекидима мобилног интернета у среду.
Дан победе који слави предају нацистичке Немачке којом је окончан Други светски рат, најважнији је секуларни празник у Русији.
Док већина западних земаља слави годишњицу 8. маја, Русија је слави 9. маја.
Генерал Двајт Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Европи, заправо је прихватио безусловну предају нацистичке Немачке у 2:41 ујутру по локалном времену 7. маја, на церемонији у Ремсу, у Француској. Иако је вест процурела до те вечери, званично саопштење је одложено до следећег дана јер су САД, Велика Британија и Француска покушавале да реше разлике са Совјетским Савезом, који је сматрао да предаја не признаје жртве које су његове трупе поднеле у обезбеђивању победе.
Други документ о предаји потписан је око поноћи 8. маја у Берлину, задовољавајући совјетске забринутости.
(Бета, 09.05.2025)
