'Мотримо вас': Мушкарац пријавио десетине суграђана у Хонгконгу за 'антикинеско' понашање
Бивши банкар Инес Танг отворио је телефонску линију за пријављивање понашања које се сматра нелојалним Пекингу
Од жене која маше заставом из колонијалног доба у тржном центру, до запослених у пекари који продају торте са протестним симболима - један човек је пријавио десетине људи у Хонгконгу полицији зато што сматра да крше националну безбедност.
„Ми се кријемо у сваком кутку друштва, мотримо да бисмо видели има ли нечег сумњивог што би могло да нарушава Закон о националној безбедности&qуот;, каже Инес Танг, бивши банкар, за ББЦ.
„Ако уочимо нешто, одемо и пријавимо полицији&qуот;, наводи.
Кад је Велика Британија вратила Хонгконг Кини пре 28 година, међународно обавезујући споразуми гарантовали су права и слободе града наредних 50 година.
Али закон о националној безбедности, који је Пекинг наметнуо годину дана после масовних продемократских протеста у Хонгконгу 2019, критикован је због гушења слободе говора и штампе, као и због увођења нове културе дојављивања.
Закон криминализује активности које се сматрају позивима на „сецесију&qуот; (отцепљење од Кине), „субверзију&qуот; (подривање моћи или ауторитета владе) и дослух са страним силама.
Прошле године је изгласан додатни закон о безбедности, звани Члан 23, којим су уведена нова ограничења.
Уз нове законе и хапшења, мало се писало о прокинеским „патриотама&qуот; у Хонгконгу – људима који сада воде и надзиру град, као и обичним грађанима који их отворено подржавају.
Али ББЦ је провео неколико недеља интервјуишући Инеса Танга (60), истакнутог самопрокламованог патриоту.
Он и његови волонтери праве скриншотове на друштвеним мрежама било каквих активности или коментара за које сматрају да би могли да крше закон о националној безбедности.
Такође је отворио телефонску линију за дојаве и позвао пратиоце на друштвеним мрежама да деле информације о људима око себе.
- Хонгконг: Вишегодишње затворске казне за 45 продемократских политичара
- Кина доноси „патриотске&qуот; изборне реформе у Хонконгу
- „Ослободите Хонгконг&qуот; - слоган због ког можете да завршите у затвору
Танг наводи да су он и његови следбеници пријавили скоро 100 појединаца и организација властима.
„Да ли пријављивање функционише? Не бисмо то радили да није тако.
„Полиција је отворила случајеве против многих, а неки су добили затворске казне&qуот;, додаје.
Танг каже да лично није истраживао људе који наводно крше закон, већ је напросто пријављивао инциденте за које је сматрао да заслужују помнију пажњу, описавши то као „правилну сарадњу између заједнице и полиције&qуот;.
Он није једини такозвани патриота који се упустио у ову врсту присмотре.
Власти у Хонгконгу су и саме отвориле телефонску линију за националну безбедност.
Добили су 890.000 дојава између новембра 2020. и фебруара 2025, наводе из безбедносног бироа овог града за ББЦ.
Притисак уме да буде немилосрдан за људе који су пријављени властима.
Откако је закон о националној безбедности ступио на снагу 2020, све до фебруара 2025, више од 300 људи је ухапшено због угрожавања националне безбедности.
Процењује се да је последњих година град трајно напустило 300.000 становника.
Понг Јат Минг, власник независне књижаре која организује јавна предавања, каже да му често долази инспекција из владиних секретаријата која се позива на „анонимне притужбе&qуот;, једном чак и 10 пута за 15 дана.
Кенет Чен, политички научник и универзитетски професор, који је учествовао у градском продемократском покрету од 1990-их, шали се да је постао „мало радиоактиван ових дана&qуот;.
Кенет Чен каже да га се неки пријатељи, студенти и колеге сада клоне због његових ставова.
„Али ја сам последња особа на свету која ће оптужити жртве, крив је систем&qуот;, наводи.
У одговору на то, из владе Хонгконга наводе да „придају велику важност очувању академских слобода и институционалне аутономије&qуот;.
Али додају да академске институције „имају одговорност да осигурају да су њихове активности у складу са законом и да задовољавају интересе шире заједнице.&qуот;
Инес Танг каже да га љубав према Хонгконгу мотивише да пријављује људе и да су његови ставови према Кини изграђени док је био млад, када је град још увек био британска колонија.
„Колонијална политика није била сјајна.
„Најбоље прилике су увек добијали Британци, а ми домаћи нисмо имали приступ ничему&qуот;, каже он.
Као и многи из његове генерације, жудео је за тим да се уједини са Кином и да изађе из колонијалне власти.
Али каже да су многи други становници у Хонгконгу у то време били више забринути за средства за живот него њихова права.
„Демократија или слобода.
„То су све биле веома апстрактне идеје које заправо нисмо разумели&qуот;, каже он.
Просечан грађанин не би требало превише да се уплиће у политику, додаје.
Наводи да је постао политички активан тек да би повратио „равнотежу&qуот; друштву у Хонгконгу после превирања из 2019.
Он даје глас, каже, „тихој већини&qуот; која не подржава независност од Кине, нити нереде које су изазвали демонстранти.
Погледајте видео о Комунистичкој партији Кине
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=уптQ9рХГеЦ0&амп;т=1с
Али други становници Хонгконга сматрају митинге и демонстрације дугогодишњом традицијом, и једним од ретких начина да се изрази јавно мишљење у граду који сада нема потпуно демократски изабрано вођство.
„Ми више нисмо град протеста. Шта смо онда? Још немам одговор на то&qуот;, каже Кенет Чен, који се специјализовао за источноевропску политику.
А патриотизам није сам по себи негативна ствар, додаје.
То је „вредност, можда чак и врлина&qуот;, тврди, мада би грађани требало да задрже „критичку дистанцу&qуот;, што се не дешава у Хонгконгу.
Изборне реформе су изгласане на брзину 2021. године, наводећи да само „патриоте&qуот; које су се „зарекле на лојалност Комунистичкој партији Кине&qуот; могу да држе важне положаје у влади или Законодавном савету - парламенту Хонгконга.
Као последица тога, савет има проблема да функционише, сматра Лу Мон Хунг, кинески коментатор који живи у Хонгконгу и бивши члан саветодавног тела кинеске владе (ЦППЦЦ).
„Јавност мисли да су већина ових патриота 'вербални револуционари' или политички опортунисти - они заправо не заступају народ.
„Због тога апсурдна политика и даље пролази са огромном већином.
„Нема никога да ограничи или да се успротиви, никога да критикује&qуот;, каже он.
Чак и патриота Инес Танг каже да жели да види промену тренутног система.
„Не желим да сваки закон пролази са 90 одсто гласова&qуот;, додаје он за ББЦ.
Постоји опасност да се закон о националној безбедности искористи као оружје, додаје.
Наводи да људи могу да кажу: „Ако нисте сагласни са мном, оптужујем вас за кршење закона о националној безбедности&qуот;.
„Не слажем се са таквим стварима&qуот;, каже Танг.
Из владе Хонгконга наводе: „Унапређени Законодавни савет сада више нема екстремиста који желе да опструирају, па чак и паралишу рад владе без икакве намере да се уђе у конструктивни дијалог како би се заступали интереси народа Хонгконга&qуот;.
За сада је престао да пријављује људе, каже Танг.
Равнотежа и стабилност, верује он, вратили су се у Хонгконг.
Број масовних протеста је практично спао на нулу.
У академским круговима, страх од надзора - и како би живот могао да се промени за некога ко крши законе - значи да су аутоцензура и цензура постали преовлађујућа појава, каже Кенет Чен.
Продемократске странке више нису заступљене у Законодавном савету, а многе су се расформирале, међу њима и Демократска странка Хонгконга, некада најмоћнија партија,
Инес Танг сада жели да ради и у иностранству.
„Тренутно нема конкретних проблема у Хонгконгу, тако да сам се запитао: 'Зар не би требало да се позабавим тиме како могу да служим властитој заједници и земљи?'
„За некога ко није политичар, него цивил, ово је непроцењива прилика&qуот;, каже он.
Он сада ради као представник једне од неколико пекиншких непрофитних организација, редовно посећујући Уједињене нације у Женеви да би говорио на конвенцијама које пружају кинеску перспективу о Хонгконгу, људским правима и другим проблемима.
Танг је такође у процесу оснивања медијске компаније у Швајцарској и регистровања као новинара.
За Кенета Чена у Хонгконгу, будућност виси о концу.
„Трећина мојих пријатеља и студената су сада у изгнанству, друга трећина је у затвору, а ја сам у некој врсти лимба.
„Данас говорим слободно са вама, али нико не може да ми обећа да ћу наставити то да радим до краја живота&qуот;, наводи.
Национална безбедност је главни приоритет и гарантовано право за сваку земљу, истиче портпарол владе Хонгконга у писаном одговору за ББЦ.
Она само „прогања екстремно малу мањину људи и организације које представљају претњу по националну безбедност, док истовремено штити животе и имовину&qуот;.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Пронаћи 'унутрашњег непријатеља': Руси који пишу дојаве против комшија
- 'Везали су ме за кревет': Кина користи психијатријске болнице да ућутка критичаре власти
- Овце са „бунтовничким намерама&qуот;: Аутори сликовнице осуђени пред судом у Хонг Конгу
- Смртне казне у свету: Десетогодишњи рекорд, подаци за Кину непознати
- Шта умирући новински штандови Хонгконга говоре о променама
- „Хоћете секс, играјте бадминтон&qуот;: Новине у хонгкошком наставном програму
(ББЦ Невс, 05.11.2025)














