Студенти тркачи из Србије са европосланицима, Пицула: 'Они одређују будућност'

После 18 дана трчања - на смену - студенти маратонци из Србије стигли су у Брисел где су разговарали са европским посланицима о друштвено-политичком стању у Србији, а известилац за Србију Тонино Пицула изјавио је да ће „ови млади људи дефинисати будућност&qуот; земље.

Пре него што су ушли у зграду европских институција, студенти су на посебан начин одала пошту страдалима у паду надстрешнице новосадске железничке станице 1. новембра 2024, што је и био повод за протесте који трају до данас.

Они су изули патике и испред себе оставили цвет на папиру са именом сваке од 16 жртава новосадске трагедије.

Студенти су на пут до седишта Европске уније кренули 25. априла, незадовољни одговором власти на њихове шестомесечне протесте.

Три милиона и осамсто хиљада корака било је потребно да се пређе пут од око 1.900 километара, колико има од Новог Сада до Брисела.

„Студенти, студенти&qуот; и „ко не скаче тај је ћаци&qуот;, чуло се на дочеку студената у Бриселу 12. маја увече.

Многи су се окупили неколико сати раније на тргу где је био постављен црвени тепих, којим су они протрчали.

Готово кроз сузе студенти су се захвалили окупљенима за пружену подршку и помоћ.

Запевали су и химну Србије, уз пратњу виолине коју је свирао један од тркача.

„Ово што раде студенти из Србије је хвале вредно.

„Та њихова истрајност, одлучност и храброст коју показују је нешто чему сви треба да се дивимо и треба да нам буде узор&qуот;, рекла је европосланица Ирена Јовева на дочеку студената.

Погледајте како је изгледао део студентског похода од Новог Сада до Брисела

Дан касније, студенти су посетили су Европски парламент где су имали састанак са посланицима.

Њима је присуствовало десетак европосланика из пет политичких групација, али само један посланик Европске народне партије, странке која предводи владајућу коалицију, преноси Н1.

Придружена чланица ове групације је и Српска напредна странка, која влада Србијом од 2012. године.

Био је ово „отворен и срдачан разговор с представницима студентског покрета из Србије данас у ЕП.

„Реакције ових младих људи на многе елементе дубоке политичке кризе, за коју је најодговорнија тренутна власт, дефинисаће будућност Србије&qуот;, написао је Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, на друштвеној мрежи Икс.

Пре тркача, из Србије су ка европским институцијама возили студенти бициклисти који су у Стразбуру предали писма Европском парламенту и француском председнику Емануелу Макрону.

• ''Европо, подржи нас': Студенти возили бицикле више од 1.300 километара до Стразбура
• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ДОЧЕКА СТУДЕНАТА У БРИСЕЛУ

После вожње бицикала - трчање

У маратонски поход из Новог Сада је 25. априла кренуо 21 студент са свих универзитета у Србији како би упознали европосланике са друштвено-политичком ситуацијом у земљи.

„Желимо да отворимо очи Европи и свету, хоћемо да их упутимо у то шта се дешава у Србији и надамо се њиховој подршци&qуот;, рекао је раније Марко Станковић, један од студената тркача, за ББЦ на српском.

До циља, главног града Белгије, трчали су штафетно - једна група пређе пет до 15 километара, па одмара, а руту преузима друга.

На путу ка Бриселу, студенти маратонци су прошли Хрватску, Словенију, Аустрију, Немачку, Француску и Луксембург.

Студенти месецима предводе протесте, који су постали масовни антивладини скупови широм земље где се траже корените друштвене реформе.

Окидач је био пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду када је погинуло 16 људи.

Европска унија се од почетка протеста неколико пута огласила, али углавном штуро и дипломатски, уз помињање права на слободу окупљања и позиве на дијалог.

Дипломатски сукоб Београда и Беча

Иако им је циљ да скрену пажњу на политичку ситуацију Србији, пажњу су привлачили током читавог пута.

У Бечу их је 30. априла, између осталих, дочекала и аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер.

Оно што „српски студенти хоће исто је оно што и Европска унија хоће&qуот;, рекла је Мајнл-Рајзингер.

Министарка је у уторак била у званичној посети Београду, где је разговарала и са шефом српске дипломатије Марком Ђурићем, који ју је дан касније осудио због „грубог мешања&qуот; у политичке односе у Србији учествовањем на „скупу у Бечу&qуот;.

„Само дан након што је (аустријска министарка) у Београду дочекана срдачно и у духу традиционалног пријатељства између наших земаља, овакво појављивање, у нескладу са дипломатским принципима и уз директно мешање у унутрашње политичке односе у Србији, изазива велику забринутост&qуот;.

Потом су се двоје министара чули телефоном, а Аустријанка је рекла да је „активно учешће цивилног друштва драгоцен део демократије&qуот;.

„Циљ је био да још једном нагласим да будућност Србије лежи у Европској унији и да ће Аустрија наставити да подржава Србију на том путу&qуот;, написала је министарка спољних послова Аустрије на друштвеној мрежи Икс.

„Знате, као што сам рекла претходних дана и оно што сам рекла у Београду, оно што ви хоћете је и оно што Европска унија хоће - хоће да виде напредак, резултат, демократију, владавину права и перспективу за све студенте&qуот;, написала је Мајнл-Рајзингер.

И председница Скупштине Србије Ана Брнабић критиковала је аустријску министарку.

То што се „Аустрија грубо умешала у унутрашња питања Србије&qуот; мањи је проблем који ће се решити на институционалном нивоу, али је важнији „став блокадера према својој земљи&qуот;, односно „крајње непоштовање према отаџбини&qуот;, написала је на Иксу.

Дочек у Хрватској

Међунационалне напетости званичног Загреба и Београда постоје још од крвавог распада Југославије, а интензивиране су и последњих месеци када је током протеста Србија протерала више хрватских држављана.

Међутим, маратонцима из Србије је свуда приређен срдачан дочек.

У три хрватска града су правили паузе за одмор и преноћиште.

Прве вечери су спавали у Осијеку, друге у Вировитици где су их дочекали уз транспарент 'Један свијет - једна борба'.

Међу окупљенима била је и хрватска певачица Северина.

И у Вараждину, на северу земље, треће вече, сачекали су их колеге студенти и мештани, а градске власти су им обезбедиле смештај у спортској хали и вечеру.

Дочекао их је и градоначелник уз поруку да је потребно „окренути се будућности, а не прошлости &qуот;и да „студенти само желе бољу будућност&qуот;.

На главном градском тргу гостима из Србије је сервирана храна и пиће, а могли су се видети и транспаренти на латиници и ћирилици, попут поруке: „Хвала вам што сте нам вратили наду!&qуот;.

Погледајте видео с почетка студентског ултрамаратона до Брисела

Трчање није први европски поход српских студената.

Почетком априла, 80 омладинаца је бициклима прешло више од 1.300 километара до Стразбура, где је седиште неких европских институција.

И тада су затражили подршку Европе, да би, поручили су, остали у земљи коју воле и за коју се боре.

Претходили су им бројни масовни и мањи скупови широм земље, а већ скоро пола године, студенти блокирају факултете у Србији тражећи пре свега утврђивање кривичне одговорности за новосадску трагедију.

Власти у Србији понављају да су им сви захтеви испуњени, али студенти те тврдње негирају.

Почетак маратона: 'Да и остатак Европе чује за нас'

„Прошли смо кроз целу Србију, пробудили људе, време је да и Европа чује за нас&qуот;, каже Дуња Станојковић, студенткиња Ветеринарског факултета, за ББЦ на српском.

Два дана уочи поласка родитељи су јој направили испраћај у дворишту породичне куће у Панчеву, 20 километара од Београда.

„Имала сам утисак да ми праве испраћај у војску, а не да ме прате на пут&qуот;, каже са осмехом.

У њеном пртљагу су резервне патике, али и сва неопходна гардероба за трчање: неколико хеланки, резервне мајице, чарапе, дуксеви.

Спакован је и плишани медвед, поклон од дечка, а око врата јој је огрлица, сестрин дар.

На руци наруквица са изгравираном речи - студенти.

Пред подухват, око врата студента Уроша Обрадовића запазила сам златни крстић.

„Амајлија. Не одвајам се од ње&qуот;, рекао је, ухвативши ми поглед.

Знали су да их очекује велики напор и изазов, али им је, кажу, много важније да постигну циљ - да их Европа чује.

„Идемо као тим, бодрићемо се, свесни смо у шта се упуштамо&qуот;, рекао ми је Обрадовић.

Модерни гласници

Штафетно трчање има дугу историју - гласници су овако саопштавали вести пре телефона и интернета.

„У античком и средњем веку поруке су се преносиле управо тако.

„Тркач-поштар трчи једну деоницу, преда писмо другом и тако све до циља&qуот;, каже Иван Раденковић, који 15 година тренира тркаче.

Погледајте видео: Бициклистички поход студената до Стразбура

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.13.2025)