Како климатске промене утичу на привреду Србије

Пољопривредника Душана Милутиновића из села код Трстеника збуњују нагле промене времена.

Сеоске падине Мале Сугубине, прекривене уредно поређаним виноградима, плантажама купина и ливадама, Душаново су радно место током целе године.

Навикао је да му природне непогоде диктирају и живот и усеве, али последњих година се додатно променило.

Топле и спарне дане прекида град, а због кише која некад траје данима не може ни да уђе у виноград.

„Све то утиче на плодове грожђа, купина и малина који су често мањи, сувљи и лошијег квалитета”, каже Милутиновић за ББЦ на српском.

Само прошле године због суше и града, имао је око трећину мање рода грожђа и купина него што је очекивао, каже ми док ми разгледамо виноград.

Ове године, пољопривредници кажу да је угрожен род кајсија, а боје се и за малине и купине.

Пољопривреда у Србији се већ годинама суочава са значајним губицима услед климатских промена.

Учестале суше и периоди са високим температурама и екстремним падавинама већ су утицали на приносе, на пример суша 2012. довела је до смањења приноса и проузроковала губитак процењен на две милијарде долара, подаци су ранијег извештаја Уједињених нација.

• Рано цветање воћа у Србији: Кад мраз запрети
• Пољопривредници у Србији гледају у небо уместо да наводњавају њиве
• Кукуруз и соја најтеже погођени сушом у Србији

Климатске промене су дугорочне и значајне измене у временским условима на земљи.

Углавном обухватају пораст или пад температура, промене у количини падавина и екстремне временске услове попут суша, поплава или урагана.

Међутим, то не утиче само на ратаре или воћаре.

„Климатске промене изазивају економске последице широм света на различите делове привреде, од пољопривреде до туризма”, каже Педро Гете, професор на Приватном универзитету у Мадриду за ББЦ на српском.

Примери значајних ефеката су и оштећења инфраструктуре услед екстремних временских услова или смањења туризма који зависи од временских прилика, попут скијања, објашњава он.

Ни Србију не заобилазе ови шири проблеми.

Чак и минимални раст температуре доводи до великих губитака у привреди, каже Ђорђе Митровић професор на Економском факултету у Београду.

„Сектори који су директно највише погођени климатским променама у Србији су пољопривреда, енергетика и прерађивачка индустрија, а индиректно и трговина.

„Значајне губитке трпе и саобраћајна, као и делатност водоснабдевања”, додаје он.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Климатске промене: Претња од изумирања човечанства се не схвата озбиљно, кажу научници

Да ли се и како променила клима у Србији?

Климатске промене, које су најмање десет пута брже него икада у прошлости планете Земље, повећале су штете и губитке, угрозиле животе људи и функционалност природних система, како у свету тако и у Србији.

Због тога је Влада Србије усвојила Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030.

Процене показују да се Србија загрева више и брже од глобалног просека, а повећао се број дана са веома јаким и екстремним падавинама и количина падавинама.

„Досадашња мерења у Србији показују да је дошло до пораста температуре, а посебно максималне температуре.

„Сушније сезоне карактеристичне за лето све дуже трају и појављују се и током пролећа”, објашњава климатолошкиња Данијела Божанић за ББЦ на српском.

Све ћешће су и топлотни таласи када су максималне температуре значајно више од регистрованих у ранијим деценијама.

Услед свега тога повећао се интензитет и трајање суша, указује климатолошкиња.

Промена климе утиче и на појаву других природних непогода.

Све су чешће поплаве, клизишта, одрони, шумски и други пожари, смањење квалитета и доступности воде, смањење квалитета земљишта и ваздуха, додаје Божанић.

Колико климатске промене коштају Србију?

Милутиновић је пре неколико година због честих падавина изгубио, по сопственим проценама, око половину винограда.

Редови лозе који су до пре месец дана били оголели, сада су обавијени свежим, светлозеленим лишћем.

У ваздуху се осећа мирис земље, влажне од мајских киша.

Ово је и време орезивања винове лозе, а Милутиновић се нада да ће ова година проћи без „временских рингишпила”.

„Сада је рано да предвиђамо.

„Иако суша угрожава биљке, за грожђе су опасније кише, јер онда долази до пламењаче - гљивичне болести биљака која се првенствено шири по влажном времену”

Чак и минимални раст температуре доводи до великих губитака у привреди, верује економиста Митровић.

Ако се до краја 21. века задржи раст средње глобалне температуре, Србија би могла да изгуби 4,53 одсто БДП-а, односно више од 50 милијарди евра од очекиваног, додаје.

Бруто домаћи производ (БДП) је вредност свега што држава произведе.

Према подацима Светске банке, српски БДП за 2023. годину био је око 81 милијарди долара, док је Хрватска остварила преко 84 милијарди, а Црна Гора нешто мање од 75.

Директан утицај временских прилика на све сфере живота професор илуструје катастрофалним поплавама 2014. године које су задесиле Балкан.

Укупне штете и губици у пољопривреди износили 228 милиона евра, али је дупло више губитака било у сектору рударства и енергетике, објашњава.

„Плус је око 225 милиона евра изгубио је сектор трговине, док је саобраћајна инфраструктура остала без 166 милиона евра”, додаје.

Материјалне штете изазване променом климе и екстремним временским догађајима у Србији од 2015. до 2020. године процењене на најмање 1,8 милијарди евра.

„Више од 70 одсто штета настале су услед суша и високих температура док су други главни узрок значајних губитака поплаве”, каже клматолошкиња.

Најугроженија пољопривреда

Мање приноса на пољима значи и „мање прихода, посебно, у случају малих пољопривредних произвођача, али и сезонских радника”, каже економиста.

Ипак, климатске промене би могле да буду најгори непријатељ за узгајиваче кукуруза.

Процењује да ће до 2030. на њивама које се не наводњавају род ове житарице бити смањен и до 58 одсто, а да ће принос пшенице у истом периоду опасти за 16 одсто, указује економиста.

То може довести до несташица хране, јер су житарице половина укупне пољопривредне производње у Србији.

Процењује се да би у наредним деценијама могао да опадне принос шећерне трске од које се прави шећер, соје и винове лозе, каже професор.

Недостатак воде: Од поља до маркета

Душан каже да током великих врућина купине које је посадио не би успеле без наводњавања.

„Раније је можда и могло, али сада не”, убеђен је он.

Ипак, климатске промене могу утицати и на снабдевање водом.

Најпогођеније ће бити области у централној и јужним деловима земље, верује климатолошкиња Божанић.

„На то утичу и неки микроклиматски услови, али и наш прилично необзиран однос према води.

„Истовремено, опада и расположивост подземних вода одакле се снабдева највећи део Србије”, објашњава она.

Србија се и због тога може суочити и са вишим ценама електричне енергије, као и воде и хране у продавницама, додаје.

Услед климатских промена смањује се и квалитет воде, што даље може да утиче на здравље становништа и трошкове лечења, напомиње она.

• Снег, сунце, хладно: Због временске вртешке из мајица у зимске јакне у Србији
• Зашто је важно задржавање глобалног загревања на 1,5 степени Целзијусових
• Изгубљени светови који ничу из глечера

Како је у свету?

Екстремне временске непогоде попут поплава и урагана ремете производњу и угрожавају глобални ланац снабдевања, каже професор Педро Гете.

Оне су проузроковале економске губитке у Европској унији од око 738 милијарди евра од 1980. до 2023.

Само током три године, између 2021. и 2023., штета је је била више од 162 милијарде евра што показује огроман пораст у последње време, подаци су Европске агенције за животну средину.

Током протекле деценије светска привреда је ослабљена за више од два билиона долара, показује извештај компаније Оксера за Међународну привредну комору од 2014. до 2023. године.

Финансијски губици повезани са временским условима су у порасту, каже Гете и додаје да се морају направити дугорочне стратегије.

„Климатске промене немају рок трајања.&qуот;

Како да привреда буде отпорнија на климатске шокове?

Ипак, чини се да конкретне и практичне акције прилагођавања на климатске промене у Србији изостају, као и системски приступ, каже климатолошкиња Божанић.

Осим националних, постоје и локална документа којима се планирају ти кораци, али се углавном не примењују, каже климатолошкиња Божанић.

„Уз то, не постоји свест да се промене климе укључе у планирање развоја пољопривреде, шумарства, здравља и енергетике”, додаје.

Упркос разним изазовима, Душан не жели да га „време спречи да се бави пољопривредом”, јер од тога живи читава његова породица.

„Ово је нешто што волим, а пошто живим на селу и једини је извор примања”, закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Малинарство у Србији ће увек бити мука“: Шта брине произвођаче 'црвеног злата'
• Дионис је љут: Производња вина у свету најмања од 1961.
• Зашто урагани постају разорнији и опаснији
• Зашто атмосферске реке постају све разорније
• Шта су Ел Нињо и Ла Ниња и како утичу на временске прилике

(ББЦ Невс, 05.14.2025)