NUSPOJAVE O2: Kada sam plakao zbog Ničea
Buro pre 3 sata
Sve je počelo jedne srede ujutru, u trenutku kada je toster počeo da se ponaša kao razjareni opštinski referent.
Čudno. Hleb je ostao zalepljen za metal, dim je počeo da ispunjava sobu kao Karpenterova Magla, a ja sam pokušavao da ga oslobodim viljuškom. Što je, ruku na srce, odluka na nivou samoubice s diplomom iz fizike, plus dodatni kurs iz idiotizma. Kad sam napokon uspeo da izvučem ugljenisani komad hleba, shvatio sam: ako toster može tek tako da izgubi kontrolu, šta onda da očekujem od sebe? Tada sam odlučio da ne izlazim iz stana. Ako se ne pomeram, ništa loše ne može
