Шта би избори могли да нас науче о добром старом “просеравању”?
Велике приче 17.05.2025 | Пише Зоран Стрика
Израз који је стекао популарност, постао је и тема истраживања различитих научних грана. Иако је Хари Г. Франкфурт још пре четири деценије свој есеј започео речима да је "једна од најупадљивијих особина наше културе то што има толико просеравања", додајући да "сви то знају", изгледа да је појава интернета и друштвених мрежа додатно истакла карактеристику нашег доба
“Као одговоран човек и градоначелник свих грађана…”, “Победио сам обојену револуцију…”, “Дете је власништво државе…”, само су неке од изјава које смо могли да чујемо протеклих дана и месеци. Овако насумично набацане оне могу да значе и све и ништа, могу да представљају истиниту тврдњу и потпуну лаж и управо то их сврстава у групу оних изјава које су теоретичари окарактерисали као буллсхит, односно, на српском, добро старо просеравање. У “булшитерском” контексту
