Кад једна реч или један стих продају песму: 50 година једне "Рушевине"
Телеграф 20.05.2025 | Горан Милошевић
" Она коју волим није више ту, чежња је у души и у срцу мом, зато сада стално ја мислим на њу и на срећне дане што проведох с њом.
Мој живот је сада рушевина стара, она ми је однела срце из недара. Празно место њено, празан сваки кут, пуста свака стаза, ливада и луг, због ње моје срце дрхти као прут, од када ја нема туга ми је друг. Поглед ока њеног тражим сваки дан, слатке топле усне сањам сваку ноћ, а кад зора сване и кад прође сан, тужно срце пита да л' ће икад доћ." (Данило Мишковић - Панта Радивојевић) Рекло би се, онако на прву, класична срцепарајућа песма: волело се двоје па се више
