Црвена линија о штрајку глађу и жеђу до политичких циљева

Последња опција обесправљених, симбол ненасиља, ектремни израз екстремне немоћи или чин егзибиционизма како би се привукла пажња јавности за решавање одређених личних или општих циљева? Ко се све и када одлучио на медицински ризичан потез штрајка глађу, а некад и жеђу у земљама регије? Да ли су разлози више били социјални или политички? Како је реаговала јавност, а како власт? Какав је однос лекара и штрајкача, али и правне државе према онима који се одлуче