„Слани крокодили“: Нова колумна Хане Пишчевић у штампаном издању Недељника

Моја мама и ја много плачемо. Од туге, од лепоте, беса, од среће, сећања, недостајања и од свега између. Као да нам за неке ствари нису довољне речи. Или као да су сузе једина валута достојна онога што осећамо. Када сам као дете гледала „Алису у земљи чуда“, сцену у којој она плаче и сузама пуни читаву просторију док на крају у стакленој флашици не почне да плута у њима, питала сам се хоћемо ли и моја мама и ја једном сузама потопити нашу кућу. Намештај,