„Lokalne kabadahije ostavljene na nemilost naroda“

Bude i intervala koji nisu ni jedno ni drugo. Taj deo života spada u obično bitisanje, i ovde to nikad nije bilo dugo. Ova naša vlast uvela je i tužno-smešnu, ili smešno-tužnu kategoriju. Mislim, kod njih je sve više-manje odvratno, ali kada oni pokušavaju da se žale na vlast, tj. na sebe, bude baš groteskno. Kada štrajkuju glađu, kukaju da su u medijskom mraku, ili da moraju da se samoblokiraju kako bi sami počeli da rade. Ali ne da rade, nego da sve radi samo u