ДОК ЧЕКАМ СВОЈЕ
Југмедиа 30.05.2025 | Милица Ивановић
Постоји једно место под кровом, где свет стаје да предахне, а срце куће закуца снажније чим стигну они који се воле.
То није обичан спрат. То је дочек који се памти, утеха која не тражи речи и памћење које живи у сваком мирису, шољи кафе и остављеном пешкиру. Тамо се не броје дани, већ повратци. Спрат који чека На југу, под крошњама које миришу на детињство у пролећу, налази се кућа чије степенице знају више имена него телефонски именик. Није та кућа велика ни луксузна, али има спрат који дише као срце. Спрат који чека. Лесковац. Све почиње звуком аутомобила. Нема трубе.
Додај Наслови.нет као Google извор
