DOK ČEKAM SVOJE
Jugmedia pre 1 dan | Milica Ivanović
Postoji jedno mesto pod krovom, gde svet staje da predahne, a srce kuće zakuca snažnije čim stignu oni koji se vole.
To nije običan sprat. To je doček koji se pamti, uteha koja ne traži reči i pamćenje koje živi u svakom mirisu, šolji kafe i ostavljenom peškiru. Tamo se ne broje dani, već povratci. Sprat koji čeka Na jugu, pod krošnjama koje mirišu na detinjstvo u proleću, nalazi se kuća čije stepenice znaju više imena nego telefonski imenik. Nije ta kuća velika ni luksuzna, ali ima sprat koji diše kao srce. Sprat koji čeka. Leskovac. Sve počinje zvukom automobila. Nema trube.
