Зашто је мало органске пољопривреде у Србији

На крајњем северу Србије, пре више од две деценије, четворочлано газдинство започело је мали пољопривредни експеримент.

Јосип Мамужић, тада 40-годишњак, одлучио је да са традиционалне, конвенционалне пређе на органску пољопривреду.

„О томе сам слушао на радионицима и семинарима и одлучио сам да покушам&qуот;, говори за ББЦ на српском.

Често се говори да је реч о пољопривреди без употребе пестицида, вештачких боја, минералних ђубрива, али та дефиниција није до краја тачна, јер одређена средства јесу дозвољена, попут биопестицида, указује Снежана Ољача, професорка са Пољопривредног факултета у Београду.

„То је еколошки систем производње, јасно је дефинисано која средства смеју да се користе, на који начин се гаје и штите биљке, а чиме се хране животиње.

„Ми њом заправо желимо да имитирамо природу&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

У Европској унији подстицање органске производње је политички приоритет и под органским усевима је засејано у просеку 2,5 одсто обрадивог земљишта у свакој чланици.

У земљама европског блока у плану је да површину увећају десет пута до краја 2030.

Упркос погодној клими и плодној земљи, органска пољопривреда је на Балкану занемарена.

Од земаља бивше Југославије предњаче Хрватска са 8,6 одсто и Словенија са 10,7 одсто усева под органском производњом.

„Тржиште у Хрватској је најзрелије. Србија и Северна Македонија улажу у овај сектор.

„Босна има плодно тло, има заинтересованих, али нема подршку државе&qуот;, записао је Матеро Витури у књизи Органски Балкан - актери, политике и институције.

У Босни и Херцеговини, Северној Македонијии и Црној Гори под органским усевима је мање од један одсто земље.

• Регенеративна пољопривреда: Може ли се живети од земље која се не обрађује традиционалним плугом
• Зашто килограм трешања кошта 1.500 динара
• Како климатске промене утичу на привреду Србије

Шта све треба да знате ако желите да се бавите органском производњом?

Газдинство Мамужић из села Љутово код Суботице је међу 7.000 колико се у Србији тренутно баве органском производњом.

Ова грана пољопривреде регулисана је Законом о органској производњи и правилницима о контроли, сертификацији и методама које би требало примењавити у раду.

У пракси, то значи прегршт администрације, вишегодишње контроле и огромно стрпљење.

Да бисте се бавили органском пољопривредном није довољно да имате плодну земљу.

Произвођач претходно мора да прође низ обука и контроле надлежних организација којим се утврђује да ли је поступао како је прописано током прелазног периода.

Прелазни период је време потребно да се земља очисти од вештачког ђубрива и других неорганских материја.

Сертификат и етикета да је производ заиста органски добијају се тек после прелазног периода који може да буде између две и три године, у зависности о којој пољопривредној култури је реч.

Први производи Јосипа Мамужића добили су органску етикету 2006. - три године пошто их је засадио.

„Не само што је захтевнији, већ је и скупљи начин производње.

„Много се физички више ради због низа забрана и ограничења у методама биљне и сточарске производње, као и због начина којим се штите и хране биљке и животиње&qуот;, каже Ивана Симић из Сербиа Органица, организације која више од 15 година прати развој органске производње у Србији.

(Не)Подстицање

Иако је клима у Србији погодна за развој органске пољопривреде, потребна је и помоћ државе.

Из Сербиа Органица кажу да су последње две године органски произвођачи суочени са недовољним подстицајима, што последично утиче на цену производа.

„Исплате у виду директних мера подстицаја за органску биљну (по хектару) и сточарску производњу (по грлу животиња) касне и по годину и више у односу на исплате истих мера, али за конвенционалне произвођаче&qуот;, тврде у писаном одговору.

Из Министарства пољопривреде за ББЦ наводе да су за 2025. определили 200 милиона динара за органску пољопривреду, у намери да покажу да желе да помогну подстицај ове гране.

Језиком новца, 63.000 динара се даје по хектару, што је 250 одсто више у односу на суму предвиђену за класичне ратаре, док је за органску сточарску производњу предвиђено повећање од 40 одсто.

• Које муке море српске земљораднике и има ли решења
• Контрола хране у Србији: Одакле пестициди у тањиру
• Пољопривредницима понуђена једнократна помоћ, паори незадовољни исходом

Испод светског просека

У Србији се укупно обрађује више од пет милиона хектара, од осам колико их је обрадиво.

Површина под органском пољопривредом у Србији се повећава, али је и даље испод европског просека - свега 0,8 одсто обрадиве земље, подаци су Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Највећи проценат органске производње у Србији је у воћарству (33,4 одсто), а следи производња житарица са 30,5 одсто, док остале биљне производње чине далеко мањи удео.

Шумадија (централни део земље) и Западна Србија предњаче по количини обрадиве земље под органском производњом, додају из Сербиа Органица.

Али органски усеви не могу да се засаде било где.

„Не смеју да буду близу прометних саобраћајница, депонија и великих загађивача.

„Идеално би било да то буду изолованије парцеле, тамо где су заштићена подручја, попут националних паркова или резервата, а где је дозвољено бавити се пољопривредом&qуот;, указује професорка Ољача.

Проблем у Србији је што су те области углавном ненасељене и нема ко да их обрађује.

Погледајте видео: Од пољопривредног отпада до протеина - новосадски научници су пронашли формулу

Када је Мамужић почињао, мало се знало о органској производњи.

Морао је на различите начине да се довија како би дошао до машина, алата, али и до прописаних заштитних препарата и ђубрива.

„Много је било одрицања, данас је ситуација много боља и више средстава вам је доступније.

„Како нисмо знали учили смо успут - покушаш, па нешто успе, нешто не, али учење вам је непрекидни процес&qуот;, каже он.

Радио је и по 20 сати, пажљиво водио рачуна о биљкама и њиховој заштити и био је, каже, поносан када му је успела прва серија органских житарица и интегралног брашна.

Посао је са једног хектара проширио на 22, колико их сада има под органском производњом.

Од 2008. до 2016. производио је 50 различитих пољопривредних култура.

Од тог посла успео је да одшколује децу, па и да повремено упосли неког радника.

„Били смо стрпљиви и веровали смо&qуот;, додаје задовољно.

Због лоших временских услова који 2025. нису заобишли ни Србију биће само житарица - повртарске културе нису успеле.

„Таква година, шта да се ради, али идемо даље - докле можемо&qуот;.

Око 95 одсто органских производа из Србије се извози - највише воће, кажу из Сербиа Органица.

Углавном завршавају на европском тржишту, а посебно у њима уживају Немци.

Домаће тржиште се последњих седам година развија, што се огледа у отварању специјализованих пијаца, органских кутака у малопродајним објектима, али је и даље једна од главних препрека масовнијег конзумирања висока цена, кажу из Министарства пољопривреде.

Док је цена обичног пшеничног брашна између 50 и 80 динара за килограм, органско је бар четири пута скупље - између 220 и 250.

Пшеница, јечам и овас Јосипа Мамужића данас стижу и до домаћих купаца, а некада је извозио и зачинску паприку.

„Разлика је у укусу и хранљивој вредности која је код органских знатно виша и здравија.

„Купци који су упознати са тим, спремни су да плате и мало више&qуот;, утисак је пољопривредника.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Паметни стакленик: Српски инжењери пронашли начин да се поврће гаји из фотеље
• Кукуруз и соја најтеже погођени сушом у Србији
• Пољопривредници у Србији гледају у небо уместо да наводњавају њиве
• Може ли снег у априлу да поремети производњу хране у Србији
• Рано цветање воћа у Србији: Кад мраз запрети
• Како су прве јапанске вагју краве стигле у Србију

(ББЦ Невс, 06.03.2025)