'Tračak nade' za morski život na konferenciji UN o okeanima

Grupe za zaštitu životne sredine su pozdravi napredak zemalja u zaštiti života u morima i okeanima na Konferencija UN o okeanima u Nici.

BBC News pre 8 sati | Esme Stalard - Dopisnica za

Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.

Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.

Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana - od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.

Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.

Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.

Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.

Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.

Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.

„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.

„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.

Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.

Tokom 2024. godine, ključni pregovori o zaštiti biodiverziteta i borbi protiv zagađenja plastikom i klimatskih promena su propali ili su završeni bez značajnijeg napretka.

Cilj konferencije nije bio donošenje novog pravno obavezujućeg sporazuma, već konkretan napredak u sprovođenju ranije dogovorenih obaveza.

Pre tri godine države su se obavezale da će do 2030. godine zaštititi 30 odsto kopna i mora radi očuvanja biodiverziteta.

To je teško postići u pogledu međunarodnih voda, jer nije određeno pod čijom su kontrolom.

Zato je 2023. godine potpisan Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru kojim se predviđa da se 30 odsto međunarodnih voda proglase zaštićenim morskim područjima.

Pre početka konferencije, sporazum je potvrdilo samo 27 zemalja, dok njegova primena zahteva ratifikaciju 60 država.

Tokom samo nekoliko dana, broj je porastao na 50, a još desetak država najavilo je da će dokument potvrditi do kraja godine.

Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je izjavilo da će pokrenuti postupak potvrđivanja pre 2026. godine.

Ovo je rekordna brzina potvrđivanja UN sporazuma, rekla je Elizabet Vilson, direktorka za ekološku politiku u nevladinoj organizaciji The Pew Trusts.

„Radili smo na mnogim međunarodnim sporazumima tokom godina, i postupak ratifikacije često traje pet, pa čak i sedam godina.

„Zato činjenica da je Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru na korak do stupanja na snagu zaista pokazuje da postoji zamah u pravcu zaštite većeg područja otvorenog mora”, rekla je ona.

Međutim, velike sile poput Sjedinjenih Država (SAD) i Kine još uvek nisu potvrdile sporazum, iako su potpisnice, što ukazuje da planiraju da to učine u budućnosti.

A Rusija, koja nikada nije podržala sporazum zbog zabrinutosti da bi mogao negativno da utiče na njen sektor ribarstva, saopštila je 13. juna da neće promeniti stav.

Američke diplomate koje imaju iskustva sa sporazumima UN-a hvale napredak koji je ostvaren na konferenciji u Nici.

„Od pomaka u pogledu Sporazuma o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru do zaštićenog morskog područja u Francuskoj Polineziji, Konferencija UN o okeanima je još jednom pokazala da je stvaran napredak moguć kada delujemo zajedno”, izjavio je Džon Keri, bivši američki državni sekretar i specijalni izaslanik za klimu.

Zagrevanje okeana uzrokovalo je četvrto veliko izbeljivanja korala u svetu, što ugrožava opstanak čitavog ekosistema

Više zemalja je obećalo da će nacionalne vode proglasiti zaštićenim morskim područjima i ograničiti upotrebu najštetnijih metode ribolova.

UK je najavilo da će tražiti zabranu kočarenja (ili vučarenja - ribolov pomoću mreže (koče), koju jedan ili više brodova vuku po morskom dnu) u skoro trećini engleskih zaštićenih morskih područja.

Ovu zabranu već dugo zahtevaju ekološke organizacije, a nedavno je isto zatražio i ser Dejvid Atenbro, tvrdeći da bez konkretnih zabrana „zaštita” ostaje samo mrtvo slovo na papiru.

Takođe, Francuska Polinezija je pokrenula zaštitu najvećeg morskog područja u istoriji, u okviru kojeg će ribolov i rudarenje morskog dna biti zabranjeni na čak 900.000 kvadratnih kilometara, što je površina četiri puta veća od teritorije UK-a.

Zahvaljujući ovoj i drugim obavezama dogovorenim tokom konferencije, 10 odsto okeana je sada pod zaštitom.

„Ovo šalje poruku svetu da je zajedničko delovanje ključno”, rekla je Astrid Puentes u emisiji Today na BBC Radio 4, poslednjeg dana konferencije.

„Potrebno nam je ovakvo vođstvo.

„Okean je jedinstveni biom na našoj planeti, sve je povezano, tako da moramo da ojačamo međunarodno pravo”, dodala je.

Ali ostvarenje napretka u ograničavanju štetnog ribolova, kao što je koćarenje, je teško postići bez učešća Kine koja ima najveću ribarsku flotu na svetu.

Međutim, tokom konferencije, kineska vlada je objavila da je ratifikovala Sporazum o suzbijanje nezakonitog i neregulisanog ribolova.

Ribarski brodovi — Kočarenje - ribolov pomoću koče, odnosno mreže koja se vuče po dnu mora, povećava smrtnost krupnih morskih sisara

Iako je francuski predsednik Emanuel Makron otvorio konferenciju oštrim upozorenjem na opasnosti rudarenja u dubokom moru, stav zemalja po ovom pitanju je ostao podeljen.

Prošle nedelje, 2.000 naučnika uputilo je apel vladama da se sva istraživanja u dubokom moru obustave dok se ne sprovedu dodatna naučna ispitivanja, s obzirom da je do sada mapirano samo 0,001 odsto morskog dna.

Uprkos tome, samo 37 zemalja je prihvatilo savet i pozvalo na uvođenje moratorijuma na rudarenje u dubokom moru.

„Potrebno je da više država pozove na moratorijum na rudarenje u dobokom moru kako bi se uspostavio regulatorni okvir pre nego što se dozvole bilo kakve rudarske aktivnosti”, izjavio je Pradip Sing, pravnik za zaštitu životne sredine i stručnjak za pomorsko pravo u fondaciji Oceano Azul.

Američki predsednik Donald Tramp je odbacio ideju o zajedničkom pristupu u aprilu kada je najavio da će američka administracija početi da izdaje dozvola za rudarenje u dobokom moru.

Međutim, Sing smatra da većina zemalja, iako neposredno ne poziva na zabranu, ipak ne podržava američki stav.

Na završnom sastanku konferencije, zemlje su usvojile Akcioni plan za okeane, u kojem su sadržane njihove obaveze.

Plava plastična kesa u moru okružena santama leda — Procenjuje se da u morima postoji više od 171 biliona komada plastičnog otpada, a tragovi plastike se nalaze u svakom kutku mora

Iako zagađenje plastikom predstavlja jedan od najozbiljnijih problema za okeane, pregovori u decembru o smanjenju obima proizvodnje plastike su propali.

Danas se procenjuje da u okeanima ima skoro 200 biliona delova plastčnog otpada, i da bi taj broj, ako se ništa ne preduzme, mogao da se utrostruči do 2040. godine.

I sama plastika i hemikalije koje sadrži predstavljaju opasnost po život morskih životinja, istakla je Betani Karni Almrot, profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Geteborgu, u Švedskoj.

„U plastici se nalazi više od 16.000 hemikalija, a znamo da više od 4.000 njih ima opasna svojstva, tako da mogu da budu kancerogene, mutagene ili toksične za reproduktivni sistem”, objasnila je ona.

Na konferenciji su ministri 97 zemalja potpisali zajedničku političku izjavu kojom pozivaju na ambiciozan međunarodni sporazum o borbi protiv zagađenja plastikom.

Međutim, među potpisnicama je samo jedna zemlja od deset najvećih proizvođača nafte - Kanada.

Budući da se plastika pravi od nafte, mnoge naftom bogate države smatraju da bi obaveze o smanjenju proizvodnje plastike ugrozile njihove prihode.

Smanjenje proizvodnje nafte je takođe ključno ako države žele da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublaže najteže posledice klimatskih promena.

Ovo najviše pogađa okeane, jer upravo oni apsorbuju čak 90 odsto dodatne toplote izazvane ljudskom aktivnošću, što uzrokuje sve razornije morske toplotne talase.

Na ovoj konferenciji nisu preuzete nikakve nove obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali su siromašnije države izvršile pritisak na bogatije da što pre stave na raspolaganje ranije obećana sredstva za borbu protiv klimatskih promena.

„Delim frustraciju mnogih malih ostrvskih država u razvoju zbog izostanka reakcije međunarodnih finansijskih institucija”, rekao je Feleti Teo, predsednik Vlade Tuvalua.

„Ne možemo da promenimo njihove politike, ali moramo da nastavimo da vršimo pritisak, a ovakvi skupovi nam pružaju priliku da iznosimo našu situaciju”.

Pogledajte najavu za film „Okean" Dejvida Atenboroa

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk