'Nigde nije bezbedno': Iranci o životu pod izraelskom vatrom

Izrael je udario na Iran najvećim talasom vazdušnih napada godinama unazad, gađajući nuklearni program zemlje.

To je dovelo do odmazde Irana i dve zemlje od tada su nastavile da napadaju jedna drugu.

Najmanje 10 ljudi poginulo je u Izraelu, dok su različite lokacije, među kojima i stambene zgrade, bile pogođene u iranskoj prestonici Teheranu.

Iranski mediji izvestili su da je u izraelskim napadima poginulo 128 ljudi.

BBC na persijskom razgovarao je sa Irancima o posledicama izraelskih napada i kakva je bila reakcija vlade.

Ljudi u Teheranu su izgubljeni i ne znaju šta da rade ili kako da reaguju.

„Zaglavljen" je kako je većina ljudi koja je govorila za BBC njuz na persijskom opisala život u Iranu u ovom trenutku.

Jedna osoba je za BBC rekla da nije mogla da spava dve noći: „Prošla sam kroz neke veoma teške trenutke."

Ona kaže da je aktuelna situacija podseća na bombardovanja i odlaske u skloništa tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, dok je bila dete.

„Razlika je u tome što bismo tada, makar dok su se događali napadi, čuli sirene za vazdušnu opasnost ili bar dobijali upozorenja pre nego što su se desili.

„Ali sada tokom ovog bombardovanja ili bilo kog vazdušnog napada, nema ni sirena ni upozorenja..."

„Čini se da zvaničnicima ovaj put nije stalo do naših života."

Mlađi ljudi, rođeni posle rata, ne znaju kako je bilo nekada, kaže novinar BBC njuza na persijskom Gončeh Habibiazad.

• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Iran uzdrman u do sada neviđenom izraelskom napadu, a ovo je tek početak
• Pet ključnih pitanja posle napada Izraela na Iran

Drugi stanovnika Teherana kaže: „Morao sam da vozim daleko od kuće da bih našao benzinsku pumpu, zato što su ispred svake bili dugi redovi."

Neki ljudi se čak iseljavaju iz grada, „dalje od mesta na kojima žive bilo kakvi zvaničnici".

Internet je nestabilan, tako da je veoma teško ostati u kontaktu sa ljudima unutar zemlje, kaže naš dopisnik.

Mnogi koji žive izvan zemlje šalju poruke najmilijima, u nadi da će dobiti neki odgovor od njih.

Jedna žena u Teheranu kaže da je razmatrala mogućnost napuštanja grada da bi izbegla napade.

„Svi smo poželeli da odemo u manje gradove ili sela, bilo kuda gde možemo da odemo, ali svi mi imamo najmilije koje ne možemo da ostavimo, i mi mislimo na njih", kaže ona.

„Ono što preživljavamo nije fer ni prema kome od nas, narodu Irana."

Ona kaže i da izgleda kao da su Iranci „paralizovani".

„Svima nam je žao što liderima naše zemlje nije stalo do bilo koga od nas i naših života, i svi pokušavamo da pregrmimo ove dane u strahu, iscrpljeni i pod velikim stresom, jer je sve izuzetno teško i bolno."

„Ne mogu samo da napustim Teheran, ne mogu da ostavim postarije roditelje koji ne mogu da putuju daleko i dugo, i da sam napustim grad.

„Osim toga, moram da idem na posao. Šta mogu da uradim sada?", kaže drugi stanovnik Teherana.

Neki ljudi su takođe dobili upozorenja od izraelske vojske koja je tražila od svih Iranaca da napuste oblasti blizu vojnih položaja.

Stanovnici Teherana deluju najviše zabrinuti zbog ovoga.

„Jeste, nažalost, video sam to već", kaže jedan.

„Kako mi možemo da znamo gde su vojni položaji, a gde nisu?"

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u zasebnoj poruci Irancima drugog dana napada pozvao ljude da se dignu i svrgnu režim s vlasti.

Međutim, ljudi u zemlji su do sada odlučili da ostanu bezbedni i vrlo je malo dokaza da je Netanjahouv poziv imao bilo kakvog odjeka na terenu, kaže novinar BBC njuza na persijskom Darjouš Karimi.

Vladina verzija

Satima posle prvog izraelskog napada rano ujutro u petak, 13. juna, a još i više od čitavog dana kasnije, nijedna zvanična institucija u Iranu nije dala nikakvu javnu informaciju ili objašnjenje koji bi pomogli ljudima da shvate prave razmere izraelskih napada ili znaju kako da reaguju.

Mnogi su se pitali: da li je zemlja ušla u rat?

Bukvalno svi zvaničnici koji su se pojavili na državnoj televiziji govorili su tonom koji je sugerisao da se ne dešava „ništa ozbiljno", insistirajući da je sve „pod kontrolom" i da su gradovi „bezbedni i mirni".

Niko iz vlasti nije objasnio kako su izraelske letelice stigle naizgled slobodno, bez ikakvog otpora, sve do Teherana i drugih gradova da bi gađali zacrtane ciljeve.

Ali u petak, 13. juna posle podne, posle objavljivanja dva saopštenja iranskog vrhovnog vođe, jednog pisanog i drugog u video obliku, voditelj i komentatori na državnim programima počeli su da udaraju u bubanj „surove osvete".

Ono što je možda najviše šokiralo ljude u Iranu je razaranje stambenih zgrada, još i više nego napadi na nuklearna postrojenja i vazduhoplovne baze, kaže novinar BBC njuza na persijskom Poujan Kalani.

To ni javnost ni vladini zvaničnici nisu očekivali.

Slike deteta koje je poginulo pod ruševinama, prašinom prekriveni plišani meda koji leži na ulici i dečji crteži raspršen na zemlji bile su scene kojima mnogi Iranci nisu prisustvovali od okončanja iransko-iračkog rata ,naročito ne na ulicama glavnog grada.

Takav napad na Teheran naveo je mnoge koji su se našli na „prvoj liniji fronta" da se zapitaju: šta se to tačno dešava, koliko je rasprostranjeno i kako mogu da zaštite sebe i porodice?

Iranski zvaničnici takođe nisu objasnili zašto je protivvazdušni sistem zemlje toliko neefikasan da Izrael može da bombarduje kritične mete u roku od nekoliko sati.

U video poruci, ajatolah Ali Hamnei objavio je da će „oružane snage delovati snažno i da će baciti zli cionistički režim na kolena".

Rano uveče, iranske balističke rakete bile su ispaljene ka Tel Avivu u Izraelu, a iranski državni medij je počeo da objavljuje snimke uživo prizora iz grada, prikazujući ono što je izgledalo kao projektili koji udaraju centar Tel Aviva.

Ovi snimci služili su kao pozadina za intervjue sa analitičarima koji su objašnjavali kako su iranski projektili probili izraelsku odbranu, očitavajući im „lekciju" i dajući niz „razornih odgovora".

Na ovaj način, oblikovana je verzija o pobedi, a čak su i zvuci sirena za vazdušnu opasnost u Tel Avivu predstavljeni kao znaci straha.

Sve se ovo dešavalo dok su izraelski napadi na iranske vazduhoplovne baze i nuklearna postrojenja u Natanzu, Fordovu i Isfahanu i dalje bili u toku, i do rane subote ujutro, neprijateljski dronovi su i dalje nadletali Teheran.

Neki ljudi su hitali do benzinskih pumpi, formirajući duge redove, verovatno u želji da pobegnu.

Drugi su govorili o kupovini hleba ili pravljenju zaliha pirinča i ulja u slučaju da dođe do nestašica.

Nekoliko sati kasnije, iranski ministar spoljnih poslova obratio se javnosti preko državnih medija, dajući preporuke: „Ostanite pribrani; izbegavajte širenje panike; verujte samo zvaničnim izvorima; uzdržite se od nepotrebnih putovanja; i sarađujte sa hitnim službama."

Ali ova saopštenja su više delovala kao zahtevi za kontrolisanje nemira.

Pored objave smrti nekoliko viših komandanata Islamske revolucionarne garde (IRGC) i nuklearnih naučnika, jedine zvanične informacije stigle su u obliku delimičnih medijskih izveštaja: svedeni detalji o napadima na vojna i nuklearna postrojenja, i nekoordinisane brojke o žrtvama koje su objavili guverneri pokrajina ili lokalni zvaničnici Crvenog polumeseca.

Umesto toga, novinske agencije bile su pune saopštenja zvaničnika, verskih udruženja i raznih drugih institucija, od kojih su svi ponavljali verziju o „potlačenoj ali prkosnoj naciji" , potvrdivši nastavak „Osovine otpora" (regionalni saveznici Irana) i pozivanje vrhovnog vođe na „surovu odmazdu".

A opet, čak i nakon pomnog pregledanja ovih izveštaja, bilo je nemoguće odrediti kako su napadi ovih razmera uopšte bili mogući, koliko je zvaničnika i naučnika poginulo, koliko je civila poginulo, koja konkretna postrojenja su pogođena, prave razmere razaranja i da li su Teheran i drugi gradovi i dalje bezbedni.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Šta je Gvozdena kupola i koje sve protivazdušne sisteme ima Izrael
• Ko upravlja Iranom
• „Iran bez kralja ne valja": Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice

(BBC News, 06.16.2025)