Dva jutra kada sam odrasla

Postoje trenuci u detinjstvu koji ne nestanu. Ne izblede, ne potonu pod godinama. Ostanu da trepere u nama kao julska svetlost nad potokom ili kao senka kofe u ruci na putu do stare leskovačke česme. Ja ih imam dva. I oboje su me, tiho i nepovratno, pretvorili u odraslu osobu. Imala sam 10 godina. Bilo je leto, vreo dan, a ja bosa, sa ispucalim petama uronjenim u planinski potok. Voda je bila bistra, hladna, žuborila je preko malih kaskada, šaputala svoja večna