Poslanici britanskog parlamenta raspravljaju o Zakonu o asistiranom samoubistvu
Poslanici britanskog parlamenta započeli su danas raspravu o zakonu kojim bi se terminalno bolesnim osobama u Engleskoj i Velsu pomoglo da okončaju svoj život, a očekuje se da će razlike u glasanju biti male, dok zagovornici ovog zakona imaju prednost.
Na poslednjem glasanju o ovom zakonu u novembru rezultat je iznosio 330 glasova za i 275 protiv usvajanja, a on je od tada značajno izmenjen.
Zagovornici ovog zakona nalažu da osobe sa terminalnom dijagnozom moraju da imaju opciju da okončaju svoj život ukoliko to žele, a njegovi protivnici tvrde da stariji i osobe sa invaliditetom mogu da se dovedu u opasnost ako su primorane, direktno ili indirektno, da okončaju svoj život.
Više stotina ljudi okupilo se ispred Parlamenta uoči glasanja, gde su oni koji podržavaju usvajanje zakona nosili garderobu sa natpisom "Kampanja za dostojanstvo u umiranju", a protivnici banere kojima su pozivali da poslanci ne pretvore Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) u, kako su naveli, Nacionalnu službu za samoubistvo.
Procenjuje se da je ovaj zakon najveća promena u socijalnoj politici Velike Britanije, otkako je abortus delimično legalizovan 1967. godine.
Zakon o terminalno bolesnima odobrio bi svim bolesnima starijim od 18 godina u Engleskoj i Velsu, kojima se procenjuje manje od šest meseci ostatka života, da se prijave za asistiranu smrt, što podrazumeva da bi bolesnik morao i sam da bude sposoban da uzme smrtonosne lekove.
Neki poslanici, koji su podržali zakon na jesen, učinili su to samo pod uslovom da se on izmeni, dok neki tvrde da su razočarani promenama, kao i da Parlament nije imao dovoljno vremena za diskusijuo problemima zakona.
Glasanje je slobodno, što znači da poslanici glasaju po sopstenoj savesti, a ne stranačkoj liniji.
Zakon se, ukoliko se usvoji, upućuje na Gornji dom parlamenta, koji ima ovlašćenje da odloži i izmeni politiku Donjeg doma, ali ne i da poništi njegove odluke.
Implementacija zakona trajala bi četiri, umesto prvobitno predložene dve godine, što znači da bi stupio na snagu 2029. godine, kada bi trebalo da se održe i novi parlamentarni izbori.
Zahtev za asistiranu smrt potpisala bi dva lekara i panel koji čine socijalni radnik, pravnik i psihijatar.
Premijer Kir Starmer (Keir) izjavio je da će podržati usvajanje ovog zakona, dok se ministar zdravlja Ves Striting (Wes Streeting) zakonu protivi, ali je izjavio da će poštovati ishod glasanja.
Asistirano samoubistvo do sada je legalno u Austriji, Belgiji i delovima Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a ono se razlikuje od eutanazije, koja je legalna u Kanadi i Holandiji, pri kojoj zdravstveni radnici daju smrtonosnu injekciju na zahtev pacijenata, u određenim okolnostima.
(Beta, 20.06.2025)
