Анализе у ЕУ: Рат тешко ослабио режим у Ирану, опозиција слаба да преузме власт

Израелски напад је уздрмао војну моћ и сам исламски режим Ирана, али иранској опозицији коју власт годинама гуши свим средствима, недостају јединство, планови, оперативне коалиције и функционалне структуре, оцењују ирански политичари у егзилу.

Иако Вашингтон и Тел-Авив не говоре јасно да ли је међу циљевима израелског војног напада и рушење режима у Техерану, ирански стручњак Маџид Голпур указује на то да је "сад питање како режим који није у стању да заштити ни сопствене челнике и одбрану, може да тврди да је гарант целовитости земље?".

Голпур, преноси немачки портал "Дојче веле", каже да је тешко у Ирану видети веродостојну политичку алтернативу. "Сада је тренутак у којем би националне политичке снаге морале да усагласе јединствену заједничку платформу - и против владајућег режима и против спољних претњи", напомиње Голпур.

Медији у ЕУ су пренели оцене и других иранских аналитичара у егзилу да "теократске власти већ деценијама систематски гуше опозиционе гласове у Ирану. Свако ко покаже способност да окупи људе бива дискредитован, надзиран, хапшен и често осуђиван на дуге затворске казне".

Вођа теократског режима, ајатола Али Хаменеи је поручио да се неће никад предати, али амерички председник Доналд Трамп, који је то тражио, навео је да "Израел добија рат, па је тешко зауставити нападе на Иран".

У западним медијима има процена да би Хаменеија могао заменити неки генерал исламске Револуционарне гарде, чије је вођство десетковано израелским нападима.

Потпуно безуспешан је био покушај шефова дипломатија Француске, Немачке и Велике Британије да у разговорима у Женеви с иранским министром Абасом Арагчијем издејствују преокрет ка дипломатском заустављању рата.

Трамп који је до израелског напада убеђивао ајатолу Хаменеија да преговорима дође до решења које би значило крај иранског покушаја да произведе нуклеарно оружје, изјавио је да "Европска унија уопште није од користи у оваквим покушајима".

Ипак, министри иностраних послова Француске, Велике Британије и Немачке су, захтевајући да се обустави даље заоштравање, тражили исто што и Трамп: "налажење преговорима хитног решења које ће зајамчити да Иран никад неће имати нуклеарно оружје".

Француски председник Емануел Макрон је био још јаснији и рекао да се од Ирана тражи не само да обустави напоре за производњу нуклеарног оружја, већ и да се "ограниче иранске активности, капацитети балистичких ракета и да се обустави финансирање терористичких и група које подривају стабилност региона".

На насловној страници француског листа "Монд" данас стоји наслов "Рат Израел-Иран траје, дипломатија у глибу".

И Русија и Кина су тражиле од Ирана да пристане на замрзавање нуклеарног програма, с тим да Израел обустави нападе.

Коментатори у ЕУ сматрају да је сада све у рукама Вашингтона, односно да ли ће Трамп ући у рат тако што ће употребити бомбу од 13 тона, најмоћнију на свету, и покушати да њоме уништи за сада нетакнути ирански главни центар за обогаћивање уранијума Фордо, заштићен у бункеру на дубини од 90 метара испод површине тла.

И амерички аналитичари сматрају да је Трампова порука да ће о томе одлучити за две недеље у суштини велики притисак на Техеран да поново размисли нису ли преговори и нагодба о заустављању нуклеарног програма бољи од од оног што следи америчким нападом на нуклеарни центар Фордо у планинама средишњег Ирана, јужно од Техерана.

У анализама с обе стране Атлантика се упозорава да би Иран на америчко бомбардовање Форда без сумње узвратио нападом на америчке војне базе у региону и затворио мореуз Хормуз којим пролази 40 одсто светског промета нафте.

То је онда светска криза и, још горе, неминовни улазак САД у рат с Ираном с несагледивим последицама.

(Бета, 21.06.2025)