Наредни потези Америке и Ирана могли би да буду још судбоноснији

Деценијама су Сједињене Америчке Државе и Иран пажљиво избегавали да прекораче опасну црвену линију и уђу у директан војни сукоб.

Један амерички председник за другим суздржавао се од примене војне силе против Исламске Републике из страха од увођења САД у потенцијално најопаснији блискоисточни рат од свих.

Сада, амерички врховни командант, који је обећао да ће бити председник мира, прекорачио је тај рубикон директним војним ударима на нуклеарна постројења Техерана – што је потез са до сада најкрупнијим последицама у другом мандату председника који се поносио кршењем свих старих правила.

Ово је до сада невиђен историјски тренутак који је зазвонио на узбуну у престоницама широм света.

Наредни потез Ирана могао би да буде још судбоноснији.

Његов 86 година стари врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, за кога се сада каже да се скрива у бункеру, провео је скоро четири деценије опрезно играјући игру на дуге стазе против његовог најмоћнијег непријатеља да би заштитио властити највреднији посед - Исламску Републику.

Ако уради премало, изгубиће образ; ако уради превише, могао би да изгуби све.

„Хамнеијев наредни потез биће најзначајнији не само за његов властити опстанак, већ и за то како ће остати упамћен у историји&qуот;, каже Санам Вакил, директорка програма за Блиски исток и Северну Африку у експертској групи Четам Хаус.

„Његов отровни пехар потенцијално је још јачи од онога који је попео Хомеини 1988. године&qуот;, додаје она, мислећи на невољну одлуку првог иранског револуционарног вође да огорчено прихвати примирје у разорном иранско-ирачком рату.

'Ово није рат који Иран жели'

У протеклих десет дана, жестоки израелски удари нанели су више штете иранском командном ланцу и војној машинерији него његов осмогодишњи рат са Ираком, који још увек баца дугу сенку на иранско друштво.

Израелски напади су елиминисали многе са највиших положаја иранских снага безбедности заједно са водећим нуклеарним научницима.

Улазак Америке у овај сукоб сада је само појачао тај притисак.

Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ), основана након иранске револуције 1979. године, пркосно упозорава на одмазду против САД због које ће оне „трајно зажалити&qуот;.

Али иза оштрог рата речима крију се брзи прорачуни ради избегавања катастрофалне грешке у корацима.

„Ово није рат који Иран жели&qуот;, каже Хамидреза Азизи, из Блискоисточног савета за међународне одоносе.

„Али већ видимо аргументе присталица режима да је, без обзира на размере праве штете које су САД могле да нанесу, имиџ Ирана као снажне земље и регионалне силе толико драматично уздрман да то захтева одговор.&qуот;

Свака реакција је, међутим, ризична.

Директан напад на једну од двадесетак америчких база на Блиском истоку, или једног од више од 40.000 припадника америчких трупа, вероватно би покренуо крупну одмазду Америке.

Затварање Ормуског мореуза, стратешког пловног пута за петину светског нафтног саобраћаја, могло би да се обије о главу узнемиравањем арапских савезника у региону, баш као и Кине, главне муштерије за иранску нафту.

Западне поморске снаге би такође могле бити приморане да заштите ово крупно „уско грло&qуот; и избегну значајне економске потресе.

А оно што је Иран сматрао властитом „офанзивном одбраном&qуот;, његова мрежа посредника и партнера широм региона, ослабљено је или избрисано у израелским нападима и атентатима током протеклих 20 месеци рата.

Није најјасније да ли постоји прихватљиви праг за Иран који би се доживео као узвраћање које неће изазвати гнев Америке, а који би омогућио обема странама да се повуку са саме ивице.

Овај компликовани однос био је стављен на пробу најмање једном раније.

Пре пет година, кад је председник Трамп наредио атентат на команданта ИРГЦ-а Касема Сулејманија у нападу дроном на Багдад, многи су страховали да би то могло да изазове катастрофално отимање ситуације контроли.

Али Иран је најавио контранапад преко ирачких званичника, напавши делове америчких база у којем је избегнуто страдање америчког особља или наношење значајне штете.

Али овај тренутак је много већих размера.

• Страх, бес, гнев и туга међу Иранцима после америчких напада
• Америка се укључила у рат, Техеран: 'Све опције су на столу'
• Може ли Техеран да нападне америчке циљеве и друга питања о израелско-иранском сукобу

'Америка је издала дипломатију, а не Иран'

Председник Трамп, који је изнова исказивао преференцију према „постизању погодбе са Ираном&qуот; уместо да га „врашки избомбардује&qуот; сада делује као да је одлучно стао у израелски ћошак у рингу.

Он је описао Иран као „силеџију Блиског истока&qуот; решеног да направи нуклеарну бомбу – што је закључак који не деле претходне процене америчких обавештајних служби.

Обавештајни тимови сада детаљно анализирају резултате онога што Пентагон назива „највећим оперативним ударом бомбардера Б-2 у америчкој историји&qуот;.

Он је нанео „изузетно велику штету и разарање&qуот; главним иранским нуклеарним постројењима у Натанзу, Исфахану и Фордову.

Само „бомбе разарачице бункера&qуот; могу да пробију постројење Фордов закопано дубоко у планини.

Председник Трамп је почео да позива Иран да „прихвати мир&qуот;.

Али Иран сада доживљава амерички дипломатски пут као предају.

У Женеви у петак, где се ирански министар спољних послова Абас Арагчи сусрео са европским колегама, пренета је тешка порука да Вашингтон очекује да Техеран смањи обогаћивање нуклеарног горива на нулу.

То је захтев који Иран одбија као кршење његовог сувереног права на обогаћивање уранијума у склопу цивилног нуклеарног програма.

Он сада сматра дипломатске напоре председника Трампа, међу њима пет рунди углавном недиректних преговора које је водио његов специјални изасланик Стивен Виткоф, детаљно разрађеном обманом.

Израел је покренуо војну кампању два дана пре него што је требало да започне шеста рунда преговора у Мускрату.

Америка је ушла у рат два дана након што је председник Трамп изјавио да жели да омогући двонедељни прозор како би дао дипломатији шансу.

Иран сада каже да се неће вратити за преговарачки сто док год израелске и америчке бомбе још увек падају.

„Није Иран, већ је Америка та која је издала дипломатију&qуот;, рекао је Арагчи на конференцији за штампу у Истанбулу.

Он се том приликом састао са министрима спољних послова Организације за исламску конференцију коју чини 57 чланова и која је осудила „израелску агресију&qуот; и изразила „велику забринутост због ове опасне ескалације&qуот;.

Иран је такође покушао да истакне јуриш на његову територију који крши Повељу УН као и упозорења Међународне агенције за атомску енергију да нуклеарна постројења не смеју никада да се гађају „без обзира на контекст или околности&qуот;.

Европски лидери такође позивају на хитну де-ескалацију и пут до ограничавања иранског нуклеарног програма преко посредовања, а не пројектила.

Али они такође понављају да Ирану не сме бити допуштено да се докопа нуклеарне бомбе.

Они сматрају Техераново обогаћивање уранијума на 60 одсто, што се налази у врло лаком домашају 90 одсто јачине неопходне за оружје, злокобним наговештајем његових намера.

„Иран ће највероватније покушати да умањи штету коју су претрпеле његове локације и да инсистира на томе да је његов нуклеарни програм преживео ове до сада невиђене нападе&qуот;, каже Ели Геранмајех, заменица шефа програма за Блиски исток и Северну Африку при Европском савету за иностране односе.

„Америка би могла да преувелича штету како би Трамп могао да прогласи војну победу без увлачења у нове ударе.&qуот;

Председника Трампа ће у једном правцу вући израелски премијер Нетањаху, чији ће властите моћне снаге настављати да нападају Иран како би му нанеле још више штете, покренувши још иранских слави заузврат.

Али амерички лидер се такође нашао под притиском код куће од посланика који тврде да је наступио без овлашћења Конгреса, и његових властитих присталица који верују да је прекршио обећање да ће држати Америку подаље од дугих ратова.

А нашироко се очекује да ће се иранске тврдокорне вође у овом тренутку сконцентрисати на обнављање стратегије одвраћања док покушавају да избегну да и сами постану мете.

„То је сада велика иронија&qуот;, упозорава Геранмајех.

„Иако је Трамп желео да елиминише нуклеарну претњу од Ирана, сада је учинио много вероватнијим да Иран постане нуклеарна држава.&qуот;

Главна слика: Демонстрант држи портрет иранског врховног вође. Фотографија: Реутерс

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта је познато о америчком нападу на иранска нуклеарна постројења
• Иранска нуклеарна постројења које је погодио Израел - сателитске фотографије
• Доналд Трамп: Од 'миротворца' до великог коцкара - шта чека Блиски исток
• Који је крајњи циљ израелске операције
• Хоће ли цене нафте отићи у небеса због сукоба Израела и Ирана
• Иран и Израел: Како је почео нови сукоб

(ББЦ Невс, 06.23.2025)