Студија открила механизам понора угљеника у травњацима Тибетске висоравни

Нова студија открила је кључни механизам стварања травњачких понора угљеника на Тибетској висоравни, пружајући научну основу за очување животне средине.

Како преноси Синхуа, студију су спровели истраживачи са Северозападног института за биологију висоравни (НВИПБ), који делује при Кинеској академији наука. Објављена је у часопису Пољопривредна и шумска метеорологија (Агрицултурал анд Форест Метеорологи).

Екосистем високих травњака на висоравни Ћингхај-Тибет игра кључну улогу као понор угљеника, а његов капацитет за апсорпцију угљеника варира сезонски и од године до године, у зависности од климатских фактора. Важно је унапредити разумевање механизма угљеничног циклуса у овом региону, рекао је Хе Фућуан, истраживач са Северозападног института за биологију висоравни (НВИПБ).

Тим је прикупио дугорочне податке са 24 локације на висоравни, укључујући планинске ливаде, мочваре, шибље, степе и питоме травњаке.

Ове локације се налазе у различитим окружењима алпског травњачког екосистема,укључујући алпске ливаде, алпске мочваре, грмолике алпске ливаде, алпске степе и култивисане травњаке.

Анализиране су варијације у нето размени угљеника, трајању периода апсорпције и максималним стопама упијања угљеника, у зависности од климатских услова и типа травњака.

Истраживачи су анализирали међу годишње аномалије у сезонским и годишњим нето разменама угљеника у екосистему, периодима преузимања угљеника и максималној стопи нето преузимања угљеника, у зависности од климатских услова и типа травњака.

Откривено је да алпске степе имају најдужи период апсорпције, али и најнижу максималну стопу нето преузимања угљеника, док култивисани травњаци имају краћи период преузимања угљеника у поређењу са природним травњацима.

Пролећне падавине су кључни окидач који покреће циклус преузимања угљеника у природним травњацима. Током вегетационе сезоне, трајање периода преузимања угљеника заједнички одређују падавине на почетку сезоне и тип травњака, што доприноси међу годишњој варијабилности и разликама међу екосистемима у погледу нето размене угљеника у екосистему, открива студија.

У будућности, истраживачи ће се фокусирати на механизам утицаја климатских аномалија на период преузимања угљеника и максималну стопу нето преузимања угљеника, објаснио је Хе.

Истраживачи ће додатно унапредити динамички предиктивни модел који се односи на алпске поноре угљеника и обезбедити снажнију подршку за еколошку безбедност, додао је Хе.

(Бета, 24.06.2025)