Европа Ностра: Обнова Генералштаба је од међународног значаја за културно наслеђе
Комплекс Генералштаба ЈНА и Савезног секретаријата за одбрану СФРЈ у центру Београда има изузетну архитектонску вредност, а његова обнова би била од огромног значаја не само за локално, већ и за међународно културно наслеђе.
То су данас оценили учесници конференције организације "Европа Ностра" поводом стављања овог комплекса на листу најугроженијих локалитета културнг наслеђа у Европи.
На конференцији у Београду су говорили представници "Европе Ностре" и њеног огранка у Србији, као и економисти и архитекте из иностранства, чланови делегације која је посетила угрожена културна добра Београда.
Генерална секретарка "Европа Ностра" Снешка Квадлиг-Михаиловић рекла је да је "Европа Ностра Србија" номиновала стављање Генералштба на ту листу коју њена организација објављује сваке године, .
Она је додала да је делегација домаћих и страних стручњака разговарала са запосленима у Републичком заводу за заштиту споменика културе, као и са званичницима Европске уније (ЕУ) и одлазећим амбасадором ЕУ у Србији Емануелом Жофреом, док се министар културе Никола Селаковић није одазвао на позив за разговор.
"Понављамо да је борба за очување Генералштаба борба за очување владавине права и целокупног система очувања културног наслеђа у Србији, уз поштовање домаћих закона и међународних конвенција, укључујући Фаро конвенцију о значају културног наслеђа за друштво", рекла је Квадлиг-Михаиловић.
Додала је да уговор, по којем би на месту Генералштаба требало да се изграде хотел и стамбени комплекс фирме "Аффинити Партнерс" Џереда Кушнера, зета председника САД Доналда Трампа, има велики проблем са транспарентношћу, и указала да за то не постоје дозволе за градњу.
"Још једном позивамо Владу Републике Србије да повуче спорне одлуке донете 14. новембра прошле године, од којих је једна скидање Генералштаба са листе заштићених културнх добара Србије, а друга брисање две парцеле из просторне целине заштићеног културног добра. Тај позив Влади је, такође, 51 запослен у Републичком заводу (за заштиту споменика културе) послао Министарсву културе, одмах након објављивања одлуке (Владе)", рекла је Квадлиг-Михаиловић.
Она је додала да је, због велике архитектонске, урбанистичке и меморијалне вредности, Генералштаб заштићен законском процедуром од 2005. године, као и да, иако је зграда озбиљно оштећена током бомбардовања 1999. године, те вредности нису нестале преко ноћи, као и да њих не може да склони ниједан инвеститор.
"Европа Ностра је импресионирана храброшћу свих службеника Републичког завода (за заштиту споменика културе) јер смо свесни да је став који брани репутацију и кредибилитет струке важан за квалитетну политику. Осим што су сви они заједно писали Минисарству (културе) и тражили да се одлука (о укидању статуса културног добра) повуче, они су такође одбили да се из централног регистра културних добара избрише Генералштаб. Струка је у мају стала у одбрану и Београдског сајма и до данас је 6500 стручњака потписало ту декларацију (о заштити). Поздрављамо тај уједињени фронт струке, који подржавају и организације цивилног друштва", додала је Квадлиг-Михаиловић.
Она је позвала Министарство културе и Републички завод за заштиту споменика културе, односно њихове званичнике, да се понашају у складу са својим овлашћењима.
"У разговорима са стручњацима, сви се слажу да рушење није опција, већ да је једина опција обнова. Имамо више примера где се озбиљно оштећене зграде широм Европе обнављају, као и да за то добијају високе награде Европа Ностре. Сви се слажу да то (Комплекс Генералштаба) не треба третирати као руину", додала је Квадлиг-Михаиловић.
На питање да ли ће се на месту комплекса Генералштаба обновити грађевине које су се на истом месту налазиле пре Другог светског рата, а које су у том рату уништене, председница огранка Европа Ностре за Србију Славица Вујовић рекла је да то до сада није разматрано.
"Тако бисмо добили архитектуру мање вредности. Комплекс (архитекте Николе) Добровића би сада требало да буде наслеђе од изузетног значаја, а обнављањем зграда које су се ту налазиле пре бисмо добили нешто о чему немамо довољно сазнања, док бисмо изгубили важан модернистички комплекс", рекла је она.
Архитекта и званичница Међународног савета за споменике и локалитете (ИЦОМОС) Сабин Немек-Пиге рекла је да се вредност рада архитекте Николе Добровића не везује само за Београд и Србију, већ има међународни значај.
Вредност комплекса Генералштаба "није само архитектонска, већ и суштинска за просторно планирање тог дела града, где су зграде многих државних институција. Значајан је контраст који Добровићев комплекс представља зградама у близини, које својом архитектонском тежином демонстрирају велику моћ. Добровићев пројекат уноси потпуно нову форму за време изградње и дух модерности, али и поштује постојећу градњу у две просторне целине у којима се налази Генералштаб", рекла је она.
Немек-Пиге је додала да у Београду постоји много примера изванредне послератне архитектуре, укључујући и Београдски сајам, као и да то представља важно културно наслеђе које би требало да се заштити у складу са међународним прописима.
"Савет Европе је 1991. године преправио документацију која се бави заштитом културног наслеђа 20. века како би нагласио да је очување архитектуре важно за наслеђе. Око 2000. године, велики број европских земаља је почео да уводи мере како би се ово наслеђе заштитило", рекла је она.
Економиста Европске инвестиционе банке Јоаким Шнајдер рекао је да будућност комплекса Генералштаба отвара више значајних питања: "Да ли зграде уопште могу да се реконструишу и по којој цени, како јавност томе може да допринесе и да ли је за то потребан јавни дијалог, да ли би обнова требало да се спроводи према актуелним прописима, као и чему ће комплекс (Генералштаба) касније да служи, су само нека од њих".
"Ми смо информисани да је могуће обновити читав комплекс, односно да је његова конструкција у довољно добром стању за обнову, а два факултета (Универзитета у Београду, Архитектонски и Грађевински) успоставила су студију којом би се ова питања учинила видљивијим", казао је он.
Шнајдер је додао да комплекс може да се обнови по разумној цени, а процес одузимања статуса културног добра јхе оценио као фарсу.
"Европа Ностра" је водећа европска организација за очување културног наслеђа, партнер је агенције Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСЦО) и настала је 1963. године, а делује у 50 држава и сарађује са државним институцијама великог броја европских земаља.
(Бета, 27.06.2025)
