Zvaničnici: Danska preuzima predsedavanje EU u turbulentnom periodu, proširenje jedan od prioriteta
Danska preuzima predsedavanje Savetu Evropske unije (EU) u turbulentnom periodu i za svet i za taj blok 27 zemalja i za kandidate za članstvo, a jedan od prioriteta te zemlje u vođenju Unije biće njeno proširenje, ocenili su danas učesnici panela "Od Poljske do Danske: Zajednički put u vanrednim vremenima".
Dan uoči danskog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji od Poljske, učesnici diskusije u organizaciji Centra za evropske politike - predstavnici diplomatskih misija EU, Danske i Poljske i nevladinih orgnaizacija - govorili su o izazovima sa kojima se Unija suočava u 2025. godini, o jačanju njene globalne uloge i proširenju na Zapadni Balkan.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je Poljska tokom svog predsedavanja, koje se danas završava, uložila "ogromne napore u proces proširenja na Zapadni Balkan" i dodao da od Danske očekuje "istu posvećenost" tom pitanju.
"Ključno pitanje je, naravno, da vidimo da li će Srbija napredovati. Voleli bismo da vidimo napredak u vladavini prava, slobodi medija, izbornim reformama i pregovorima sa Kosovom", rekao je Žofre u Evropskoj kući u Beogradu.
Ambasadorka Danske u Srbiji Pernil Daler Kardel navela je da će Danska sutra osmi put preuzeti predsedavanje Evropskoj uniji.
"Svako predsedavanje je u velikoj meri uslovljeno vremenom u kojem se dešava, a naše se trenutno odvija u nepredvidivo doba, kada moramo mnogo dinamičnije da odgovaramo na stvari koje se dešavaju oko nas", kazala je Daler Kardel.
Daler Kardel je dodala da je za EU važno da njen deo budu i Ukrajina i Zapadni Balkan kako bi bila snažnija.
"Fokusiraćemo se u velikoj meri na proces proširenja, kao i na konkurentnost evropskog tržišta i Zelenu agendu", navela je.
Ambasadorka je dodala da će predsedavanje Danske biti intenzivno i ambiciozno i da ta zemlja ohrabruje sve kandidate za članstvo u EU da sprovode reforme.
Otpravnica poslova u ambasadi Poljske Kamila Duda-Kavecka navela je da je i ta zemlja preuzela predsedavanje u turbulentnom periodu, i da je zbog toga morala da stavi bezbednost na prvo mesto.
"Nama je i proširenje bilo deo bezbednosnog pitanja. Bez zemalja koje su trenutno u pregovorima, EU ne može da bude istinski bezbedna", rekla ja Duda-Kavecka.
Duda-Kavecka je dodala da je Poljska na tom polju postigla neke uspehe, ali da je od pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana imala viša očekivanja.
"Nismo postigli sve ciljeve. Napredovali smo u pregovorima sa Albanijom i Crnom Gorom, ali ne sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i, nažalost, Srbijom. Lično mi je žao zbog toga, ali to je realnost", navela je.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković rekla je da se politička kriza u Srbiji produbljuje i da ne dozvoljava nivo stabilnosti neophodan za reforme.
"Mislim da će očekivanja građana Srbije prema EU sada značajno da se podignu. Imali smo eskalacije tenzija u pogledu ljudskih prava, a znamo da građani Srbije percipiraju EU kao nekoga ko može da utiče na to", rekla je Selaković.
Selaković je kazala i da je neizvesno da li Klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) u pristupnim pregovorima Srbije sa EU može da bude otvoren u ovom trenutku.
"To (otvaranje Klastera 3) će na kraju biti i test za samu EU, jer smo do sada dobijali poruke da Srbija nije pokazala dovoljno reformske odlučnosti, a u poslednjih nekoliko nedelja smo videli snažnu diplomatsku inicijativu, usmerenu na formiranje novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Zakon o biračkom spisku, što EU i Evropsku komisiju (EK) interesuje i od ranije", navela je.
Selaković je dodala da joj se čini da će, imajući u vidu uslove u Srbiji u kojima će se voditi pregovori o pristupanju EU, biti "prilično izazovno da se sa integracijom nastavi bez ikakvih promena".
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da aktuelno srpsko rukovodstvo "ne prihvata realnost u kojoj se nalazi", navodeći da "luta u iznalaženju vlastite pozicije u odnosu na evropsku realnost".
"Nažalost, vlast ne priznaje da je na ulicama gradova u Srbiji prisutna politička kriza i u takvim okolnostima realno je očekivati dalju eskalaciju represije, a takva zemlja ne može da očekuje bilo kakav napredak u pristupnim pregovorima u narednom periodu", kazao je Majstorović.
On je dodao da je za Srbiju i njene građane prioritet "da vlast prihvati realnost i u skladu sa njom pronađe najoptimalniji način da odgovori na zahteve studenata i građana".
"Dok se ta realnost ne prepozna, ni proces pristupanja EU neće napredovati", ocenio je Majstorović.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
(Beta, 30.06.2025)
