Званичници: Данска преузима председавање ЕУ у турбулентном периоду, проширење један од приоритета
Данска преузима председавање Савету Европске уније (ЕУ) у турбулентном периоду и за свет и за тај блок 27 земаља и за кандидате за чланство, а један од приоритета те земље у вођењу Уније биће њено проширење, оценили су данас учесници панела "Од Пољске до Данске: Заједнички пут у ванредним временима".
Дан уочи данског преузимања председавања Европској унији од Пољске, учесници дискусије у организацији Центра за европске политике - представници дипломатских мисија ЕУ, Данске и Пољске и невладиних оргнаизација - говорили су о изазовима са којима се Унија суочава у 2025. години, о јачању њене глобалне улоге и проширењу на Западни Балкан.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре изјавио је да је Пољска током свог председавања, које се данас завршава, уложила "огромне напоре у процес проширења на Западни Балкан" и додао да од Данске очекује "исту посвећеност" том питању.
"Кључно питање је, наравно, да видимо да ли ће Србија напредовати. Волели бисмо да видимо напредак у владавини права, слободи медија, изборним реформама и преговорима са Косовом", рекао је Жофре у Европској кући у Београду.
Амбасадорка Данске у Србији Пернил Далер Кардел навела је да ће Данска сутра осми пут преузети председавање Европској унији.
"Свако председавање је у великој мери условљено временом у којем се дешава, а наше се тренутно одвија у непредвидиво доба, када морамо много динамичније да одговарамо на ствари које се дешавају око нас", казала је Далер Кардел.
Далер Кардел је додала да је за ЕУ важно да њен део буду и Украјина и Западни Балкан како би била снажнија.
"Фокусираћемо се у великој мери на процес проширења, као и на конкурентност европског тржишта и Зелену агенду", навела је.
Амбасадорка је додала да ће председавање Данске бити интензивно и амбициозно и да та земља охрабрује све кандидате за чланство у ЕУ да спроводе реформе.
Отправница послова у амбасади Пољске Камила Дуда-Кавецка навела је да је и та земља преузела председавање у турбулентном периоду, и да је због тога морала да стави безбедност на прво место.
"Нама је и проширење било део безбедносног питања. Без земаља које су тренутно у преговорима, ЕУ не може да буде истински безбедна", рекла ја Дуда-Кавецка.
Дуда-Кавецка је додала да је Пољска на том пољу постигла неке успехе, али да је од преговора са земљама Западног Балкана имала виша очекивања.
"Нисмо постигли све циљеве. Напредовали смо у преговорима са Албанијом и Црном Гором, али не са Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и, нажалост, Србијом. Лично ми је жао због тога, али то је реалност", навела је.
Координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић рекла је да се политичка криза у Србији продубљује и да не дозвољава ниво стабилности неопходан за реформе.
"Мислим да ће очекивања грађана Србије према ЕУ сада значајно да се подигну. Имали смо ескалације тензија у погледу људских права, а знамо да грађани Србије перципирају ЕУ као некога ко може да утиче на то", рекла је Селаковић.
Селаковић је казала и да је неизвесно да ли Кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст) у приступним преговорима Србије са ЕУ може да буде отворен у овом тренутку.
"То (отварање Кластера 3) ће на крају бити и тест за саму ЕУ, јер смо до сада добијали поруке да Србија није показала довољно реформске одлучности, а у последњих неколико недеља смо видели снажну дипломатску иницијативу, усмерену на формирање нових чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Закон о бирачком списку, што ЕУ и Европску комисију (ЕК) интересује и од раније", навела је.
Селаковић је додала да јој се чини да ће, имајући у виду услове у Србији у којима ће се водити преговори о приступању ЕУ, бити "прилично изазовно да се са интеграцијом настави без икаквих промена".
Председник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић рекао је да актуелно српско руководство "не прихвата реалност у којој се налази", наводећи да "лута у изналажењу властите позиције у односу на европску реалност".
"Нажалост, власт не признаје да је на улицама градова у Србији присутна политичка криза и у таквим околностима реално је очекивати даљу ескалацију репресије, а таква земља не може да очекује било какав напредак у приступним преговорима у наредном периоду", казао је Мајсторовић.
Он је додао да је за Србију и њене грађане приоритет "да власт прихвати реалност и у складу са њом пронађе најоптималнији начин да одговори на захтеве студената и грађана".
"Док се та реалност не препозна, ни процес приступања ЕУ неће напредовати", оценио је Мајсторовић.
Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.
(Бета, 30.06.2025)
