ЕК: Недостаци у раду правосуђа у Србији доводе до недоследности у истрагама корупције

 Недостаци у раду Тужилаштва за организовани криминал за ризик имају недоследност у истрагама корупције које су власти у Србији покренуле након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру прошле године, од чега је погинуло 16 људи, пише у извештају Европске комисије (ЕК) о владавини права за 2025. годину, данас објављеном у Стразбуру. 

Комисија је навела да је пад надстрешнице постао симбол слабости правног и институционалног поретка Србије, као и да је покренуо масовне студентске и грађанске протесте, који су довели до оставке премијера и пада Владе Србије. 

Извештај, у одељку за Србију, покрива рад правосуђа, борбу против корупције, медијске слободе и друге теме, а о паду надстрешнице наводи се да истраге о наводној корупцији још нису завршене, као и да постоје бројне потешкоће у успостављању евиденције о оптужницама и пресудама у случајевима корупције на високим нивоима. 

Додаје се да Агенција за спречавање корупције активно открива и анализира системску корупцију, али да њен рад друге институције прате ограничено. 

Тешкоће опстају за узбуњиваче који откривају корупцију, а изузећа од Закона о јавним набавкама и даље се широко користе за заобилажење његове примене, при чему механизми надзора не раде довољно, наводи се у извештају. 

У одељку о правосуђу, ЕК наводи да је Србија наставила спровођење уставне реформе ради јачања независности правосудних органа, али да је политички притисак на тужилаштво остао висок, као и да треба додатно ојачати транспарентност Високог савета судства. 

Попуњавање упражњених места судија и тужилаца такође наилази на тешкоће, а чињеница да су четири упражњена места у Уставном суду остала непопуњена је забрињавајуц́а, додаје се.

У одељку о слободи медија, наводи се да је Србија у јуну усвојила нови сет медијских закона како би се ускладила са европским стандардима, али да и даље постоји велика забринутост поводом питања Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). 

"Кашњење и недостаци у поступку избора новог Савета РЕМ подривају поверење јавности у тај процес", наводи се у извештају и додаје да Савет за штампу, са друге стране, ефикасно прати поштовање Кодекса новинара Србије. 

Наводи се да све већа брига постају питања уређивачке политике, аутономије и плурализма јавних сервиса, као и да су мере за повец́ање транспарентности у власничким структурама и јавном финансирању медија само делимично уведене. 

У извештају се додаје да се новинари, а нарочито новинарке, и даље суочавају са честим одбијањима јавних органа да открију информације од јавног значаја, као и да је безбедност новинара све више забринавајућа. 

Комисија наводи да је ефикасност рада Парламента и даље отежана због, како тврди, недостатка истинске политичке дебате. 

Организације цивилног друштва се суочавају са све вец́им притиском, а утицај Акционог плана за развој тог сектора тек треба да се покаже, закључује ЕК у делу извештаја који се тиче Србије. 

За разлику од извештаја из 2024. године, који се фокусирао на законодавне и техничке реформе, извештај за 2025. годину се позива на конкретне догађаје, као доказе системских слабости.

(Бета, 08.07.2025)