Америчке санкције за Франческу Албанезе, известитељку УН и критичарку израелског напада на Газу
Марк Рубио, државни секретар, довео је у везу ове санкције са њеном подршком Међународном кривичном суду (МКС).
Трампова администрација увела је санкција Франчески Албанезе, специјалној известитељки Савета за људска права Уједињених нација, која је јавно критиковала израелски војни напад на Газу.
Марк Рубио, државни секретар, довео је у везу ове санкције са њеном подршком Међународном кривичном суду (МКС), чије су поједине судије већ под америчким санкцијама.
Рубио је рекао да САД уводе санкције против Албанезе зато што је директно укључена у напоре МСК-а да се суди америчким или израелским држављанима, оптуживши је да није права особа за функцију специјалног известиоца УН.
Ове санкције ће по свој прилици спречити Албанесе да уђе у Америку и због њих би могла да буде замрзнута њена имовина у САД.
У објави на Иксу, Албанезе се није директно осврнула на санкције али је написала: „На овај дан више него икада раније: чврсто стојим на страни правде, као што сам увек и чинила&qуот;.
Специјална известитељка из Италије пренела је и поруке подршке МСК-у, додајући да долази из државе која је један од оснивача суда и у којој су адвокати и судије „бранили правду плаћајући високу цену, често сопственим животима.&qуот;
„Планирам да поштујем ту традицију&qуот;, додала је.
Албанезе је одбила да коментарише последње догађаје за ББЦ.
Ал џазира је међутим пренела да је описала санкције као „заплашивање у мафијашком стилу&qуот;.
Санкције против Албанезе наставак су кампање коју Трампова администрација води против МСК-а.
САД су раније увеле санкције против четворо судија овог међународног суда.
Томе је претходила одлука суда да изда налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа прошле године и његовог тадашњег министра одбране Јоава Галанта, због навода о ратним злочинима у Гази, што су обојица израелских функционера одбацили.
Рубио је оптужио Албанезе и да је „показивала нескривени антисемитизам, изражавала подршку тероризму и отворено презирала Сједињене Државе, Израел и Запад&qуот;.
Специјална известитељка дуже време истиче да западне владе нису урадиле довољно да заштите права Палестинаца на окупираним палестинским територијама.
Њени ставови наишли су на подршку међу онима који оптужују израелске и америчке лидере да користе оптужбе за антисемитизам као оружје да ућуткају људе који их критикују.
Критичари специјалне известитељке указују на њене раније изјаве, међу којима је и коментар из 2014. године, када је сугерисала да „јеврејски лоби&qуот; утиче на одлуке америчке владе у вези са Израелом и Палестинцима.
Касније је изјавила да жали због те опаске, али је одбацила тврдње да је она била антисемитска.
„Владе широм света и сви који играју неку улогу, а који верују у ред заснован на закону и међународно право морају урадити све што је у њиховој моћи да ублаже и блокирају последице санкција против Франческе Албанесе&qуот;, рекла је Ањес Каламар, директорка Амнести Интернешнела и некадашња УН специјална известитељка.
Рубио је рекао да је Албанезе показала непоштовање према Америци, јер је писала „претећа писма&qуот; појединим америчким компанијама, износећи неосноване оптужбе и препоручивши МСК-у да суди компанијама и њиховим директорима.
„Нећемо толерисати ове кампање политичког и економског рата, које угрожавају наше националне интересе и суверенитет&qуот;, рекао је Рубио.
Раније овог месеца, Албанезе је позвала десетине мултинационалних компанија да престану да послују с Израелом, упозоривши их да ризикују да постану саучесници у ратним злочинима у Гази и на окупираној Западној обали.
Рекла је да те компаније „профитирају од израелске нелегалне окупације, апартхејда и сада геноцида&qуот; на окупираним палестинским територијама. Израел је њен извештај одбацио као „неутемељен&qуот;, рекавши да ће „завршити на сметлишту историје&qуот;.
Албанезе је критиковала план Доналда Трамп, најављен у фебруару, да преузме контролу над Појасом Газе и расели тамошње становништво.
„То је незаконито, неморално и... потпуно неодговорно јер ће додатно погоршати регионалну кризу&qуот;, рекла је тада.
Санкције против Албанесе обелодањене су време док се Нетањаху налази у Америци, где је у среду у Пентагону дочекан уз свечани почасни строј.
Међународни кривични суд (МКС) основан је Римским статутом, који је потписало око 125 држава, које уживају његову заштиту, али су и обавезне да поштују његове одлуке.
Сједињене Америчке Државе, као и Израел, нису чланице суда.
САД су се успротивиле налогу за хапшење Нетањахуа, док су многе европске земље изјавиле да поштују независност суда у овом случају.
Израелска војска је покренула кампању у Гази као одговор на напад који је предводио Хамас на југ Израела 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а 251 особа је узета за таоце.
Од тада је у Гази убијено најмање 57.575 људи, према подацима министарства здравља којим управља Хамас.
Већина становништва Газе је више пута расељена. Процене говоре да је више од 90 одсто домова оштећено или уништено. Здравствени, водоводни, санитарни системи су уништени, а постоји и озбиљан недостатак хране, горива, лекова.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- УН известитељка Франческа Албанезе: „Мултинационалне компаније учествују у геноциду над Палестинцима”
- Видео сам колеге да пуцају на гладне Палестинце, каже хуманитарни радник у Гази за ББЦ
- 'Он гради мир': Нетањаху жели да Трамп добије Нобелову награду за мир
(ББЦ Невс, 07.10.2025)
