Aleksandra Branković: Šta ostaje od identiteta, kada mu oduzmemo formu?
Buro pre 4 sati
Iako njeni radovi mogu da se opišu i kao lepi, vizuelni jezik Aleksandre Branković ne traži potvrdu spolja – njene slike nas pozivaju da uronimo unutra i istražimo ih (lično, želim da u hladnoj kuhinji pržim jaja na oko sa njenim likovima, da ogrnuta ćebetom sa njima igram karte ili nekad samo ćutke posmatram prostor u kojem obitavaju).
Dok se u prethodnim radovima (koje smo mogli da vidimo na izložbi „Gde će ti duša?“ u galeriji Monolog) bavila tenzijama između unutrašnje i javne ličnosti i subjektima koji nisu ni žene, ni muškarci, stvarajući fantaziju fluidnih idola, njena poslednja izložba, Between Thresholds, akcenat stavlja na prelaze i zove, ne na posmatranje, već na iskustvo – unutrašnje, liminalno, na ono kada se staro ruši, a novo se još uvek jasno ne nazire. Iza njenih najnovijih slika
