Od novinarskog sna do otkaza: Priča Marije Šehić o odrastanju u nevremenu
Cenzolovka pre 5 sati | Rade Radovanović
Danima već razmišljam o tome čega se sve sećam. Zaključak je istovremeno i užasavajući i očaravajući – sećam se gotovo svega. Imam pamćenje kao slon. Ponekad se moja memorija oslobodi nebitnih događaja ili čak i ljudi, a onda sanjam nešto što me na njih podseti. Trenutno sam na odmoru, na moru. Igrom slučaja ili namere – ne radim, a kad sam odmorna sanjam baš mnogo i živopisno.
Marija Šehić, Printscreen/Nova S Tako mi se ovih dana u sećanje vratila jedna davno preminula rođaka, ne preterano značajna u mom životu, ali eto, moj mozak ju je skladištio negde, u nekoj ladici i rešio da me sad na nju podseti. San je gotovo bizaran. Na Adi sam u kupaćem kostimu, u sred studentskih protesta, na šetalištu s makiške strane, a ona je direktorka doma zdravlja i podržava studente, pa hoće da je uhapse. Na odmoru čovek obično uspe da se isključi, da
