Суд у Хагу одбио Тачијев захтев, цела оптужница за ратне злочине и даље на снази

Специјални међународни суд у Хагу одбио је заједнички захтев Хашима Тачија и још тројице бивших припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК) да одбаци неке тачке оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности за које се терете.

Тачи је бивши председник и премијер Косова и некадашњи вођа ОВК који пред судом у Хагу одговара по оптужбама за низ злочина, међу којима и убиство скоро 100 људи.

Извештај тадашњег представника Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима био је повод за оснивање овог специјалног суда.

Специјализовано веће Косова у Хагу је кривични суд са конкретним мандатом да суди за ратне злочине и злочине против човечности започетих или почињених на Косову од почетка 1998. до краја 2000.

Уз Тачија, на оптуженичкој клупи су још три високо рангирана припадника ОВК који су, такође, у мирнодопским условима обављали важне политичке функције на Косову - Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими.

Оптужени су за мучење, притварање и убиства политичких противника, али не и за трговину органима, што се помињало у извештају Савета Европе од пре 15 година.

Од 2020. године су у притвору у Холандији, а суди им се од априла 2023.

Сва четворица оптужених, који су били сарадници и током и после сукоба на Косову, негирају било какву кривицу.

Оптужени су тражили да буду одбачене све оптужбе за злочине почињене пре краја маја 1998. и после 20. јуна 1999. године, пренела је агенција Бета.

Образлажући одлуку већа о одбацивању овог захтева, председавајуц́и судија Чарлс Смит је рекао да, по правилима суда, оптужени могу да затраже само одбацивање целих тачака оптужнице, за које сматрају да нису доказане, а не појединих оптужби или „материјалних чињеница&qуот;, како су то учинили заступници Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија.

Смит је додао и да ће се веће о временском периоду у којем је трајао оружани сукоб на Косову изјаснити на крају суђења.

Пошто је тужилаштво средином априла завршило двогодишњи доказни поступак против оптужених, њихови браниоци поднели су средином јула заједнички захтев за одбацивање неких од тачака оптужнице.

Оптужницом су обухваћена злодела припадника ОВК почињена од марта 1998. до септембра 1999. када је, по тужиоцима, трајао оружани конфликт на Косову.

Суђење се наставља доказним поступком заступника више од 150 жртава које учествују у поступку.

По правилима суда, те жртве имаће право на обештећење, ако Тачи и саоптужени на крају суђења буду проглашени кривим.

Бивши председник Косова се раније пред судом изјаснио да није крив по 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Тачију се суди заједно са бившим председником косовског парламента Кадријем Веселијем, бившим портпаролом ОВК Јакупом Красниц́ијем и бившим командантом ОВК Реџепом Селимијем.

„Разумем оптужницу и у потпуности негирам кривицу&qуот;, рекао је Тачи раније на суђењу.

Тужилаштво им на терет ставља да су од марта 1998. до септембра 1999. били чланови „удруженог злочиначког подухвата са циљем стицања и вршења контроле над целим Косовом користећи разна средства, као што су застрашивање, злостављање, насиље и елиминација оних који су их сматрали противницима&qуот;.

„Четворица оптужених били су истакнути лидери ОВК, слављени и награђени за то, али постоји и тамна страна.

„Они су током рата и после рата били директно укључени у политику ОВК-а и њену примену на терену&qуот;, рекао је специјални тужилац Алекс Вајтинг раније током суђења.

• „Нисам крив&qуот;: Хашим Тачи се изјаснио поводом нових оптужби пред Специјалним судом за Косово
• Хашим Тачи се обратио суду у Хагу: „Очекујем да ћу бити ослобођен свих оптужби&qуот;
• Шта је Специјални суд за Косово - у 100 и 500 речи

Тачи је пред судом рекао да је марта 1998. био студент и „политички избеглица&qуот; у Швајцарској, када су српске снаге убиле скоро 50 чланова породице Адема Јашарија и то је њега преломило да се врати и придружи борцима ОВК.

Уверен сам да смо „били на правој страни историје&qуот;, иако су сећања замаглила неке чињенице, али нико не може да пише нову историју, додао је.

„Свако би на нашем месту урадио исто када би им била ускраћена слобода.

„ОВК је била војска обичних људи, многи од њих су умрли храбром смрћу и то је била цена којом је плаћена слобода.

„Осећам тугу и бол због свих жртава без обзира на веру, националност или политичку припадност&qуот;, рекао је тада Тачи.

Шест тачака оптужнице се односи на злочине против човечности - прогон, затварање, мучење, убиства и присилни нестанак, а још четири тачке су ратни злочини - противправно хапшење, сурово поступање, мучење и убиства.

Кривична дела за која су оптужени извршена су на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији, наводи се у оптужници.

Према наводима тужилаштва, најмање 440 људи је било противправно затворено и то оних којих су се бавили шумарством, пољопривредом, новинарством или предавали у школама и нису били активни учесници у непријатељствима.

Међу њима је било Срба, Рома, Бошњака, Црногораца, али и Албанаца.

„Они су саслушавани и премлаћивани, а то су били 'срећнији', најмање 102 људи нису преживели та притварања.

„Злочини нису били изоловани, већ су вршени систематски и то се види и по распрострањености&qуот;, рекао је један од представника тужилаштва, приказујући слајд са картом Косова на којој су црвеним тачкама приказана убиства.

Затвори су организовани на имањима у Јабланици, Лапушнику, Злашу, Клечкој и на другим местима.

• Ко је био Адем Јашари - легендарни командант и „мудри визионар“ или „терориста и криминалац“
• Косово: Мушкарци силовани током рата прекидају ћутање
• Злочини у Великој и Малој Круши на Косову, 25 година касније: „И даље не разумем зашто&qуот;

Оптужбе против Тачија и других датирају из рата за независност Косова против Србије 1998/99. године, у којем је погинуло више од 10.000 људи.

Тачи је био суоснивач групе која се борила за независност и неки га сматрају херојем на Косову.

ОВК је основана почетком 1990-их као милитантна група етничких Албанаца, у тадашњој покрајини Србије.

Разне власти у Србији тврдиле су да је ОВК чинила злочине над Србима на Косову.

Када је Косово прогласило независност 2008. године, Тачи је постао први премијер, а касније и председник, али је поднео оставку 2020. године како би се суочио са оптужбама у Хагу.

Према оптужници, злочини су се догодили на више од 100 локација на Косову и у северној Албанији, где су српски цивили наводно били притварани и злостављани или убијани.

Породице жртава и групе за људска права надали су се да ц́е суђење открити шта се догодило са неким од више од 1.600 несталих током сукоба на Косову.

Погледајте видео: Нестали на Косову - прошлост која прогања

Албанци су направили Ослободилачку војску Косова и почели борбу за независност на Косову после одлуке некадашњег председника Србије Слободана Милошевиц́а 1989. године да покрајини одузме самоуправу.

Напетости су довеле до сукоба 1998. године, који је завршен после НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе (тада у државној заједници СР Југославија) и одласка српских снага из покрајине 1999.

Косово је једнострано прогласило независност 2008. године.

У првом случају, Специјални суд за Косово осудио је на 26 година затвора команданта ОВК Саљиха Мустафу, који је био задужен за затвор у којем су мучени затвореници.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију је од 2007. до 2012. два пута суђено бившем косовском премијеру Рамушу Харадинају и ослобођен је оптужби за ратне злочине.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте видео: Изложба о страдалој деци на Косову - 'Било једном, не поновило се'

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Косово: Приче родитеља који су изгубили децу током сукоба
• Битка за Кошаре: Три тумачења и једна песма
• Две деценије мартовског насиља на Косову које је мењало животе и политике
• Како живе мањине на Косову и зашто ретко ко ту види будућност за децу
• НАТО бомбардовање Југославије 1999: Колико је поштовано међународно хуманитарно право
• Како су Руси изненадили Запад на аеродрому у Приштини

(ББЦ Невс, 07.16.2025)