Ко су Друзи и зашто су нападнути у Сирији

У Сирији су се окршаји трупа сиријске владе и локалних бораца Друза наставили у јужном граду Сувејди, свега неколико сати након што је објављено примирје.

Британска хуманитарна група Сиријска опсерваторија за људска права (СОХР) тврди да је од недеље у борбама између „фракција Друза и бедуинских бораца&qуот; погинуло 248 људи.

Опсерваторија каже да је међу мртвима био и 21 цивил, страдао у погубљењима које су по хитном поступку обавиле владине снаге.

Нова сиријска влада формирана 29. марта 2025. године покушава да разоружа фракцијске милиције и стекне поверење бројних сиријских етничких и верских заједница.

Многе мањинске заједнице, а међу њима и Друзи, подозриви су према привременој влади председника Ахмеда ал-Шаре, упркос његовим обећањима да ће их заштитити.

Све до сада, јужна покрајина Сувејда остајала је углавном под контролом Друза, који су се опирали позивима да се придруже снагама безбедности.

Друзи су подељени између Либана, Израела, окупиране Голанске висоравне и Сирије.

Последњих дана је Израел саопштавао да је бомбардовао снаге сиријске владе око Сувеиде, која тврде да их је слала у покрајину да би зауставила секташке окршаје.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао је да је наредио нападе на снаге и оружје у области зато што је влада „намеравала да их употреби против Друза&qуот;.

Сирија је осудила израелско уплитање.

• Зашто је Израел гађао Дамаск и шта се дешава у Сирији
• Шта је Голанска висораван и шта Израел тамо ради
• Екстремисти које је свет прихватио као државнике

Ко су Друзи?

Народ Друзи су етничка и верска заједница која говори арапски и има властите јединствене обичаје и веровања, а чија је вера започела као огранак шиитског ислама.

Иако су познати као Друзи, сами себе називају Ал-Мувахидун, Народ јединства.

Њихова вера је заснована на јединству са Богом - који не може да се спозна, који је неописив и апсолутан.

Сматрани једном од најстаријих заједница на Блиском истоку, Друзи су успевали да очувају присуство вековима.

Нико са стране не може да прими њихову веру, а они који је напусте никад више не могу у њу да се врате.

Брак изван заједнице такође је забрањен.

Поседују свете списе, али је приступ њима ограничен, а само малом броју духовно узнапредовалих Друза дозвољено је да учествују у верским ритуалима.

Они не деле детаље властитих уверења или верских обичаја.

Због тога се често доживљавају као мистериозна заједница.

Културолошки, лингвистички и етнички гледано, сматрају се Арапима.

Али већина Друза се идентификује прво као Друзи, а тек онда као Арапи.

Где живе?

Широм света има око 1,5 милиона Друза, са заједницама углавном распоређеним по четири земље: Сирија, Либан, Израел и Јордан.

Скоро половина становништва Друза, њих око 700.000, живи у Сирији.

Њихово главно упориште је Сувеида, покрајина јужно од Дамаска.

Ова област, некада позната као „Џабал ал-Друзе&qуот; - Планина Друза - још се сматра срцем идентитета данашњих Друза.

Граница коју су 1923. године исцртали Велика Британија и Француска поделила је подножје ове планине на два дела.

Друзи који живе јужно од Сувеиде нашли су се на јорданској страни.

Данас у руралним областима око главног града Амана живи око 30.000 Друза.

Либан је дом друге највеће популације Друза после Сирије, са око 300.000 људи.

Они углавном обитавају у планинама Шуф, области Метн и долини Тејм.

У Либану, Друзи су званично признати као верска секта, са додељеним местима у парламенту.

За Друзе је 1967. година представљала још једну прекретницу.

Те године је Израел окупирао Голанску висораван, која је припадала Сирији.

Заједница Друза у региону била је раздвојена преко ноћи - једни су остали на сиријској страни, док су други доспели под израелску контролу.

Данас већина Друза живи у окупираних селима и даље руковођени снажним осећајем идентитета према Сирији.

Широм Израела, па и на окупираној Голанској висоравни, има око 150.000 Друза.

Друзи су једина арапска група у Израелу подложна служењу обавезног војног рока.

Друзи у Сирији

Под бившим сиријским председником Башаром ал Асадом, многи Друзи задржали су тиху лојалност држави, надајући се да ће их стајање уз њу заштитити од секташког крвопролића које је захватило друге делове Сирије током 13-годишњег грађанског рата.

Већина заједнице није се придружила редовима опозиције режиму, док је истовремено покушала да се дистанцира од унутрашњег сукоба.

Али 2015. године, исламистички батаљони које је предводио Џабат ал-Нусра остварили су продор у областима Даре и Голанске висоравни, и угрозили владин војни аеродром Тала у покрајини Сувеида, па се велики број Друза придружио борбама раме уз раме са режимским снагама.

Имали су милицију која је бранила њихове области од напада екстремистичких група сунитских муслимана које Друзе сматрају јеретицима, док су их про-Асадове снаге остављале на миру.

Али кад су Асада са власти срушили побуњеници предвођени сунитима који су оформили привремену владу, тај прећутни пакт био је нарушен, и Друзи су сада забринути да ће остати изоловани и да ће се наћи на удару у послератној Сирији.

Скорашњи напади исламистичких милиција лабаво повезаних са владом у Дамаску на заједнице Друза пробудили су нарастајуће неповерење према држави.

Нове власти углавном сачињавају чланови Хајат Тахрир ал-Шама (ХТС), истог тела које је некада нападало Сувејду, док је било познато као Џабат ал-Нусра под вођством Ахмада ал-Шаре, тада познатог као Абу Мухамед ал-Џулани.

Током година сукоба, Друзи су формирали локалне оружане фракције ради заштите градова и области.

Ови наоружани борци данас контролишу Сувеиду.

Најновије насиље и израелски удари

Окршаји су почели крајем априла након процурелог аудио снимка на ком се наводно чује верски лидер Друза како вређа пророка Мухамеда.

Иако је лидер негирао да је то његов глас, а сиријско Министарство унутрашњих послова је касније потврдило да је снимак лажан, штета је већ била начињена и покренуто је секташко насиље у заједницама широм земље.

Од тада је сиријска влада саопштила да су њене снаге безбедности изводиле разне операције како би повратиле безбедност и стабилност.

У међувремену, израелска војска је саопштила да је погодила неколико владиних тенкова како би их спречила да напредује ка граду Сувеиди.

Израелски министар одбране Израел Кац рекао је да су удари „недвосмислено упозорење сиријском режиму&qуот;.

Погледајте видео: Укључење репортера у Сирији прекинуле израелске бомбе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Сирија: Ко су алавити и шта се крије иза насиља над њима
• Лидер ХТС-а није једини играч у будућности Сирије која се убрзано мења
• Америка укинула награду за хапшење вође сиријских побуњеника

(ББЦ Невс, 07.17.2025)