Од учионице до фронта: Руски матуранти који се боре и гину у Украјини

Истрага ББЦ-ја на руском открила је да је у протекле две године најмање 240 18-годишњих Руса погинуло у борбама у Украјини.

Многи од њих су се пријавили одмах по завршавању школе искористивши нова правила.

Она им омогућују да избегну служење обавезног војног рока и пријаве се одмах у редовну војску као војници под уговором.

Неки од њих на списку ББЦ руског сервиса погинули су у року од свега неколико недеља после пријављивања.

ББЦ на руском разговарао је са ожалошћеним породицама о томе зашто се свршени школарци чији животи тек почињу пријављују да погину у Путиновом бруталном рату.

Ученици у школи број 110 у Чељабинску учествовали су 7. маја 2025. у церемонији обележавања 80. годишњице окончања Другог светског рата.

Одевена у тунике и каки шортсеве, старија деца су парадирала школском свечаном салом машући руском и совјетском заставом.

Млађи су их следили, девојчице у доколеницама, а дечаци у свечаним кошуљама.

Деца су носила и слике бивших ђака који су отишли да се боре у рату у Украјини.

Једна од тих била је слика Александра Петлинског који се пријавио у војску две недеље након 18. рођендана, а погинуо само 20 дана касније.

Његова мајка Елена и тетка Екатерина биле су једна поред друге у сали, пратећи церемонију у сузама.

После минута ћутње одржаног у част мртвих, Екатерина је изашла на бину да говори о сестрићу.

Саша, како га је звала, био је одлучан и страствен дечак, који је сањао да постане лекар и успео је да се упише на Медицински факултет у Чељабинску.

„Али Саша је имао још један сан&qуот;, додала је Екатерина после паузе.

„Кад је започела специјална војна операција, Саша је имао 15 година и сањао је о томе да иде на фронт&qуот;, испричала је.

Она је говорила о отвореном рату у Украјини, који је Русија покренула у фебруару 2022. године.

Саша Петлински је један од најмање 240 18-годишњака који су погинули у Украјини у последње две године, према јавно доступним информацијама које је сакупио и потврдио ББЦ на руском.

Како је неко толико млад ко је тек изашао из школе завршио мртав на фронту?

Шта нам његова прича говори о изборима са којима се суочавају млади у Русији данас?

Црвене линије и промене правила

Од првих месеци рата у Украјини, учешће веома младих људи у борбама био је предмет расправе у Русији.

Испрва је нагласак био на војним регрутима.

Владимир Путин, руски председник, обећао је више пута да ниједан младић позван да у 18. години служи обавезни војник рок неће бити послат у Украјину.

Међутим, у марту 2022. године, само четири дана пошто је Путин обећао да ниједан регрут неће учествовати у „специјалној војној операцији&qуот;, Министарство одбране је признало да је неколицина њих заиста била послата у зоне борбе.

ББЦ је потврдио имена најмање 81 регрута убијеног током прве године рата.

Украјинске власти тврде да су заробиле још „стотине&qуот; других.

Војска више не шаље регруте да се боре у Украјини, али постоје други начини на који су веома млади људи увучени у овај сукоб.

Кад су украјинске трупе заузеле делове руске Курске области у августу 2024. године, регрути који су чували границу били су међу првима који су се нашли на удару оружане ватре.

• Руске власти ће електронским путем позивати на регрутацију, нема избегавања
• Путин позвао 160.000 људи на служење војног рока, највише од 2011. године
• „Машина за млевење меса“: Сурова стварност мобилисаних руских регрута на фронту

Према подацима које је сакупио ББЦ, начин на који већина 18-годишњака заврши на ратишту јесте да се пријаве као војници под уговором.

У пролеће 2022. године, руске власти су промениле закон да би активно охрабриле мушкарце способне за војну службу да се пријаве.

А од 2023. године регионалне власти нуде велике исплате у готовини новим регрутима.

Испрва су млади људи који су желели да искористе предности нових правила морали да имају за собом најмање три месеца војничке обуке.

Међутим, у априлу 2023. године од овог ограничења се у тишини одустало, упркос протестима неких посланика, а сада млади који напуне 18 година и заврше школу могу одмах да се пријаве у војску.

Промене ће имати озбиљне последице по рањиве матуранте, упозорила је Нина Останина, председница Одбора за породицу, жене и децу у државној Думи.

„Деца која су управо изашла из учионице и желе да зараде новац потписивањем уговора са војском напросто неће бити заштићена&qуот;, рекла је она.

'Служба под уговором - вредна будућност'

Од почетка инвазије, руски наставници су по закону морали да држе часове посвећене „специјалној војној операцији&qуот;.

Како се рат продужавао, постало је нормално за војнике који су се вратили са фронта да посећују школе и говоре о њиховим искуствима.

Деца се уче како да праве камуфлажне мреже и свеће за ровове, а чак се и млађи из вртића охрабрују да шаљу писма и цртеже војницима на фронту.

Будући да је 18-годишњацима било дозвољено потписују уговоре за пријављивање у војску, многи руски независни медији извештавали су да су школе појачале напоре за промовисање служења војске под уговором.

Има много примера из читаве земље.

Школска деца су у Перму добијала летке са фотографијом средовечног мушкарца у војној униформи како грли жену и младог сина, и слоганом: „Служба под уговором - вредна будућност!&qуот;

У аутономном округу Ханти-Мансијск, осванули су плакати на школским огласним таблама позивајући све да „стану раме уз раме у одбрани домовине&qуот;.

У Краснојарску, плакат са слоганом „позови одмах&qуот; био је постављен на огласној табли школске учионице.

На почетку нове школске године 1. септембра 2024. године, уведен је нови предмет у школски план и програм.

Као у совјетска времена, старији ученици су још једном били обучавани како да користе калашњиков и ручне гранате у склопу предмета „Основе безбедности и одбране домовине&qуот;.

У многим областима, војни регрути сада похађају курсеве у школама и на техничким факултетима, на којим се младим људима говори како да се пријаве као војници под уговором након што дипломирају.

У априлу 2024. године, Константин Дизендорф, шеф дистрикта Тасејевски у Краснојарској области, посетио је локалну техничку вишу школу да би говорио деци о њиховој будућности.

Издвојио је једног конкретног ученика да би га похвалио.

Осамнаестогодишњи Александар Виншу већ је најавио да жели да се пријави у војску.

Виншу су гледали као локалног хероја и било му је дозвољено да раније полаже завршне испите да би што пре могао да се пријави у војску.

Седам месеци касније, у новембру 2024. године, стигла је вест да је Виншу погинуо.

• Како су руске школе постале нови фронт у рату у Украјини
• Коришћење тинејџера за ширење руске пропаганде у Украјини
• Нови руски школски уџбеник позива тинејџере да се укључе у рат против Украјине

Пребројавање младих Руса погинулих у рату

У склопу нашег текућег пројекта коришћења јавно доступних извора за пребројавање Руса погинулих у рату, ББЦ на руском је проучио бројке жртава из априла 2023. године.

Тада се закон променио да би омогућио матурантима да прескоче служење обавезног војног рока и одмах се пријаве у редовну војску.

Идентификовали смо и потврдили имена 240 18-годишњих војника „уговораца&qуот; погинулих у Украјини између априла 2023. и маја 2025. године.

Сви су се пријавили као војници под уговором, а судећи према јавним умрлицама, већина се придружила оружаним снагама добровољно.

Међутим, 21 је био скорашњи матурант који је потписао уговор док је служио обавезни војни рок.

Породице неких од ових младих људи тврде да су виши официри извршили притисак на њих да се пријаве.

Наши подаци показују да је област са највећим бројем погинулих међу 18-годишњацима у Сибиру или на Руском Далеком истоку: потврдили смо 11 смрти у Новосибирској области, још 11 у Забајкалској области и по још 10 у Алтајској и Приморској области.

• Број Руса погинулих у рату премашио 70.000, највише добровољаца
• „Ако се пријавите сада, спремите се да умрете“, каже руски осуђеник који се бори у Украјини

ББЦ-јеве бројке засноване су на јавно доступним информацијама и зато што се свака смрт не пријављује јавно, прави губици међу осамнеастогодишњим „уговорцима&qуот; врло су вероватно више.

Међутим, важно је истаћи да су ови губици, колико год да су погубни за погођене породице, и даље много мање од бројки жртава међу старијим мушкарцима који потписују уговоре за придруживање војсци.

На основу података из јавно доступних извора које је сакупио ББЦ од почетка инвазије, идентификовали смо имена 486 појединаца старости између 18 и 20 година који су погинули у Украјини борећи се као „уговорци.&qуот;

Поређења ради, погинуло је 3.703 мушкараца старости између 48 и 50 година.

Док се старији војници можда суочавају са већом стопом смртности због лошије физичке спреме, ова огромна разлика вероватно одражава и слабију спремност млађих да се пријаве, чак и кад им се нуде значајни финансијски подстицаји.

То је у складу са анкетом коју је спровео независни Центар Левада у мају 2025. године, а која је показала да рат у Украјини подржава 35 одсто људи старости између 18-24 година, за разлику од 42 одсто оних између 40 и 54 година, и 54 одсто оних старијих од 55 година.

Ове бројке показују да су млађи Руси мање спремни да учествују у сукобу и мање идеолошки у складу са њеним циљевима.

Међутим, неки су и даље подложни пропагандним наративима или притиску власти.

Блиставе очи

Александар Петлински је, према речима његових пријатеља, био нежни младић који је волео да помаже другима.

Волео је да црта и увек био спреман да нацрта пријатељима омиљене ликове из анимираних филмова.

Био је и активан члан локалне омладинске организације, сакупљајући књиге за локалне библиотеке, одлазио у посете оближњим музејима и организовао састанак са медицинском сестром која је радила на фронту у Украјини.

Сви са којима смо причали су нам рекли да је Александар сањао да постане доктор, али нико није знао да је желео и да се пријаву у војску и иде да се бори у Украјину.

Да ли је романтизовао рат као последицу патриотског образовања којем је био изложен у школи?

Да ли је заиста разумео да ће учествовати у убијању војника из суседне земље и да ли је озбиљно размишљао о животима свих тих мирољубивих цивила који су уништени у рату?

Александар је 31. јануара 2025. напунио 18 година.

Прва ствар коју је урадио била је да се пријави за једногодишњу паузу на факултету да би могао да потпише уговор са Министарством одбране.

„Кад је поднео захтев, питала сам га шта ће му на то рећи мајка&qуот;, рекла је касније локалним новинарима секретарица факултета.

„Он је рекао - какве то везе има са мојом мајком? То је мој избор. Очи су му сијале.&qуот;

Само три недеље касније, Александар је већ потписао уговор и придружио се јединици за обуку.

Непосредно пре него што је отпутовао, састао се са пријатељицом Анастасијом.

Двоје бивших другова из разреда седели су на клупи и причали о цртежима.

Александар је нацртао бакљу са пламеном на Анастасијином зглобу као опроштајни поклон.

Било је то последњи пут да ће га она видети.

• Рус пуштен из затвора да се бори у Украјини - оптужен за двоструко убиство
• Затвор, рат и убиство из одмазде: Инсајдерска прича о Вагнеровом „случају убиства маљем“

У лисицама и премлаћен

Прича о томе како је 18-годишњи Виталиј Иванов из Иркутске области у Сибиру завршио у војсци није могла бити различитија.

Он је рођен и одрастао у Тајтурки, малом радничком насељу два сата вожње од Иркутска, са становништвом од свега 5.000 становника.

Он и његов друг Миша су током средње школе радили хонорарно у локалној котларници и помагали у ископавању кромпира по баштама.

Лети је зарађивао новац носећи по оближњим селима дворце на надувавање за скакање.

Током тог времена, упознао је младу жену коју ћемо звати Алина.

Почели су да се забављају и Виталиј ју је често посећивао.

И њој је помагао - копао је кромпир у њеној даћи и поправљао јој ствари по кући.

„Имао је обичај да ми каже да сам под његовим окриљем, под његовом заштитом&qуот;, каже Алина.

Али понекад, кад би се свађали, Виталиј би претио да ће отићи и пријавити се у војску.

„Говорио је, отићи ћу и бићу добро&qуот;, присећа се Алина.

Кад је напунио 16 година, Василиј је напустио школу и пријавио се за обуку механичара у локалној вишој школи.

Али ускоро је напустио и ту школу.

Кад је напунио 18 година, планирао је да одслужи обавезни војни рок, а потом да оде у Казан да би радио у сменама на изградњи пута, рекао је његов пријатељ Миша за ББЦ.

Али у новембру 2024. године све се променило.

Наиме, тада је локална продавница била опљачкана, а кад је полиција прегледала снимке са сигурносних камера, један од починилаца им је личио на Виталија.

Виталијева мајка Ана рекла је за ББЦ да је био познат полицији зато што је претходне године био ухапшен када се потукао са неким за кога каже да је био локални дилер дроге.

Био је проглашен кривим и осуђен на друштвено користан рад.

Виталиј је био позван у полицијску станицу и задржан тамо неколико сати.

Кад је коначно био пуштен, послао је девојци видео поруку преко Телеграма, коју је она поделила са ББЦ-јем.

На њој Виталиј плаче док говори девојци да му је полиција ставила лисице и претукла га.

„Ти ђаволи су били грозни&qуот;, рекао је између јецаја.

„Био сам шокиран.&qуот;

Виталиј је испричао мајци и девојци да је полиција желела да призна да је учествовао у пљачки.

Његова мајка мисли да му је полиција наложила да потпише уговор за пријављивање у војску.

„То је разумљиво, био је уплашен, имао је само 18 година.

„Ставили су му лисице и тукли га два сата&qуот;, каже она.

Право из полицијске станице, Виталиј се видео са Мишом и рекао му да је одлучио да се пријави у војску.

„Рекао сам, зашто би то радио? Дођи у Казан са мном да радимо на градњи путева. Биће ти много боље&qуот;, присећа се Миша.

Он је рекао за ББЦ да је још један пријатељ покушао да га одговори од те идеје, али да је Виталиј обрисао њихове поруке и прекинуо контакт с њима.

Дан пре него што је отишао од куће, Виталиј је позвао мајку, која је већ била на посао.

„Мама, одлазим ускоро.&qуот;

„У Казан? У реду, нек' ти је са срећом.&qуот;

„Не, мама, не схваташ. Идем у специјалну војну операцију.&qуот;

Ана каже да је „плакала читаву ноћ&qуот;.

„Био је тајновит у вези са свиме. Ништа ми није говорио, никад се није жалио и све је радио иза мојих леђа&qуот;, испричала је она.

Алина се присећа да је током њиховог последњег састанка Виталиј деловао потпуно смирено.

Суздржано се опростио од ње и рекао јој да не плаче.

Потом је мирно отишао кући, спаковао ствари и пошао на железничку станицу.

По савету пријатеља, који је већ био на фронту, одлучио је да се пријави у Самарску област уместо у Иркутску.

У јесен 2024. године, Самарска област је нудила неке од највећих бонуса за пријављивање у земљи.

Виталиј би добио око четири милиона рубаља у регионалним и федералним исплатама бонуса – то је еквивалент од око 50.000 америчких долара.

Малтене незамислива сума за 18-годишњег сеоског дечака са мало образовања и још мање изгледа за будућност.

Прва и последња мисија

Виталиј и Александар стигли су на фронт отприлике у исто време - у фебруару 2025. године, мада су им путање биле различите.

Алина се присећа да су, док је Виталиј још увек био на обуци, били у сталном контакту.

„Писао је да је зажалио због те одлуке и да је имао проблема са спавањем&qуот;, каже она.

„Мама, ово овде није шала&qуот;, присетила се Ана синовљевих речи.

После само две недеље обуке, Витаљ је добио задатак војног извиђања.

„Сине, да ли си научио нешто на обуци?&qуот;, питала га је Ана.

Одговор није био умирујући.

Мама, да би постао прави војни извиђач, мораш да учиш три године!

„Научио сам само нешто мало&qуот;, одговорио је он.

Последњи пут кад се Ана чула са Виталијем било је 5. фебруара.

Написао је да га шаљу у борбену мисију.

„Била је то његова прва и последња мисија&qуот;, каже његова мајка.

Званичници из регрутне комисије позвали су Ану 4. марта и саопштили јој да је њен син погинуо у акцији 11. фебруара, 2025. године.

Служио је само једну недељу на фронту.

Његово тело је враћено у Тајтурку у ковчегу од цинка.

Неколико десетина људи дошло је да ода пошту, а потом је ковчег пребачен на локално гробље.

Званичници из градске администрације одржали су говоре на сахрани.

„Рекли су да је дао живот за домовину, да је био храбар и да је отишао да се бори. Уобичајене ствари&qуот;, каже Миша.

„Али сви су се питали зашто је то урадио и говорили да је било бесмислено ићи у рат тако млад. Многи и даље нису могли да верују – међу њима и ја.&qуот;

Виталијева породица и пријатељи нису коментарисали чињеницу да је његово учешће у рату могло да доведе до смрти украјинских војника или цивила.

• Невидљиви губици: Колико хиљада руских бораца гине у Украјини
• 'Убијте Русе, освојите поене': Украјинци увели нови модел ратовања
• 'Признај или ти дете иде у сиротиште': Прича Рускиње коју су одвојили од сина

Дубоко узнемирени

Месец дана после Витлаијеве смрти, 9. марта је погинуо и Александар.

Његови пријатељи из локалног омладинског покрета објавили су меморијалну поруку на интернету истакавши да је „погинуо на војној дужности током Специјалне војне операције&qуот;.

„Како је уопште могао бити тамо ако је напунио 18 година само месец дана раније?&qуот;, неко је написао у коментарима испод.

Александрова сахрана је одржана у меморијалној сали болнице Руске железнице у Чељабинску.

„Сви су много плакали

„Могли сте да чујете јецаје у просторији&qуот;, рекла је његова тетка на школском догађају.

Званичници су одржали говоре, али Александрови пријатељи су „више волели да ништа не кажу&qуот;, као што је један од њих испричао за ББЦ.

Анастасија каже да су сви били дубоко узнемирени чињеницом да је живео мање од два месеца пошто је напунио 18 година и провео само неколико недеља у рату пре него што је погинуо.

„Као држављанка Руске Федерације, поносна сам на сина, али као мајка – не могу да се изборим са овим губитком&qуот;, рекла је Александрова мајка Елена ББЦ.

Она је одбила да говори више.

ББЦ је успео да добије Виталијеву мајку Ану тек из другог или трећег пута.

У првим минутима телефонског разговора, јецала је и није могла да говори.

Испричала је да изнова у глави врти последњи опроштај са сином.

„И даље се осећам као да је било јуче.&qуот;

Анастасија, Александрова пријатељица, каже да је за њу чињеница да је 18-годишњак потписао уговор да би се пријавио у војску сада „веома болна тема&qуот;.

„Они су млади и наивни, и много тога не разумеју

„Они не схватају до краја одговорност онога што раде&qуот;, каже она.

Виталијев пријатељ Миша мисли исто.

Он је говорио за ББЦ из Казана, где ради на пројекту изградње путева на ком су он и Виталиј планирали да раде заједно.

Упитан да ли би могао да одлучи да потпише уговор да се и сам пријави у војску, он је рекао: „Не желим о томе ни да размишљам.&qуот;

'Никога не занима и никога није брига'

Иако су смрти Александра и Виталија дубоко потресле њихове пријатеље и породицу, чињеница да се 18-годишњаци пријављују и гину у Украјини чини се да до сада није оставила дубљи утисак у руском друштву.

Породица још једног веома младог човека који се пријавио право из школе и погинуо врло брзо после тога покушала је да покрене кампању за спречавање да матуранти буду послати на фронт.

Данил Чистјаков из Смоленска је погинуо мање од два месеца пошто је напунио 18 година.

Као и Александар и Виталиј, тек је стигао на фронт.

Његова породица је открила да ће ићи у војску на дан кад се пријавио.

„Писао сам многим агенцијама, покушавајући да допрем до некога, да издејствујем да се повуче закон који дозвољава 18-годишњацима да потписују уговоре са војском&qуот;, један од његових рођака је рекао за ББЦ.

„Али никога није занимало нити их је било брига.&qуот;

Виталијева мајка Ана је покушала и није успела да наведе власти да покрену истрагу о полицајцима који су привели њеног сина и за које верује да су одговорни за његову изненадну одлуку да се пријави у војску.

У њеним покушајима да „дође до правде&qуот;, написала је и дуго писмо о случају њеног сина емисији Мушкарци и жене на државном телевизијском каналу у Москви.

Писмо је послато препоручено, али нико из емисије никад није дошао да га преузме у пошти.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Страх од мобилизације и магловита будућност: 17-годишњаци напуштају Украјину
• Украјинци се крију од одреда за мобилизацију
• Мушкарци који не желе да се боре за Украјину
• Бег од мобилизације у Украјини: Препливавање опасних река или лажна лекарска изузећа
• Битка за Покровск: Шта је ББЦ затекао у једном од кључних градова на истоку Украјине
• Нордијске земље: Нови савети како преживети рат

(ББЦ Невс, 07.21.2025)