Полиција окончала блокаду Студентског културног центра у Београду

„СКЦ је наш&qуот;.

Ова парола била је пет месеци истакнута с прозора Студентског културног центра у центру Београда.

Ланац са катанцима на улазним вратима од 12. фебруара указивао је пролазницима да су студенти блокирали некада незаобилазно културно стециште омладине.

Група студената је те вечери ушла у зграду и заузела сале за концерте, један изложбени простор и ходнике, а затим на пленуму изгласала блокаду.

Скоро пола године касније, управа је у пратњи полиције ушла у СКЦ и преузела зграду.

Студенти који су боравили унутра избачени су напоље, саопштила је управа ове установе 22. јула, пренела је агенција Бета.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДМЗ-В14оЈгб/

Шта су студенти говорили о заузимању СКЦ-а?

Студенти су месецима блокирали факултете у Србији и организовали протесте, тражећи испуњење захтева и одговорност за пад надстрешнице железничке станице 1. новембра у Новом Саду када је погинуло 16 људи, а још једна особа тешко повређена.

„Овде смо да удахнемо нови живот Студентском културном центру.

„Желимо да понудимо слободан и квалитетан културни програм, да ослободимо простор за критичко мишљење и самообразовање ...&qуот;, саопштили су студенти када су у фебруару ушли у СКЦ.

Златно доба СКЦ-а било је деценијама пре рођења садашње генерације студената, а критичари тврде да годинама уназад ова установа не оправдава тај култни статус.

Место у срцу града где су 1970-их и 1980-их одржаване трибине, филмске пројекције, бројни концерти и рађао се југословенски музички Нови талас, деценијама је под контролом кадрова Социјалистичке партије Србије.

Приземни део зграде жутих овалних зидова изграђене крајем 19. века издат је приватној књижари, а на спрату и у башти све ређе су се могли чути концерти.

Зашто је студентима СКЦ важан?

„Јер је наше место овде&qуот;, поручили су на Инстаграму студенти различитих факултета који су блокирали СКЦ.

Од оснивања, основна функција СКЦ-а је испуњавање културних потреба студената и давање простора у ком могу да се окупљају ван факултета.

Та улога се већ дуго не поштује већ је простор изложен комерцијализацији, саопштили су студенти.

„Тврдимо да програми СКЦ-а немају никакав одјек међу студентима и грађанима, а пословање установе није транспарентно у програмском, кадровском, организационом и финансијском смислу&qуот;, додају.

Када су, без претходне најаве, прогласили блокаду, позвали су суграђане да им донесу ћебад, вреће за спавање, храну, воду и грејалице да би могли да остану унутра.

До пленума увече тог првог дана са њима је био и Јанко Баљак, професор Факултета драмских уметности.

СКЦ је обликовао генерације младих у Београду 1980-их и зато је заузимање тог простора било симболички важно, рекао је овај филмски режисер у фебруару за ББЦ на српском.

„Већ 30 година СКЦ нема симболику какво је имало у наше време, место критичког размишљања, место отпора, фантастичних рокенрол концерата, генијалних трибина, контроверзних представа и изложби.

„Место у срцу града које је нама значило слободу&qуот;, каже Баљак.

Здање бурне историје

Некадашњи Официрски дом с краја 19. века, у ком је наводно скована завера о убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 1903, после Другог светског рата постао је Дом Управе државне безбедности - злогласне Удбе.

Та „елитна прћија за виши пандурај&qуот; била је место у којем су приказивани најбољи западни филмови тог доба и организовани први рок матинеи за децу удбаша, пише НИН.

После демонстрација 1968. када су студенти тражили више социјализма и друштвене правде у Југославији, здање са куполом дато је омладини на управу и тако се рађа Студентски културни центар.

Следећих деценија, главна база младих музичара, сликара, редитеља. писаца и теоретичара био је управо СКЦ у чијим подрумима су вежбали млади музичари стварајући бендове који ће исписати историју југословенске рок сцене.

Алтернативне представе и авангардна уметност, феминистички скупови и контроверзне модне ревије обележиле су „златне године&qуот; овог београдског културног драгуља.

СКЦ је тада водио Милорад Вучелић, данашњи уредник Вечерњих новости и један од медијских магова озбиљне и трауматичне Милошевићеве пропаганде током 1990-их година, преноси Време.

Промене ће донети 1990-те године када се распада заједничка држава и почиње велика криза у тадашњој Југославији.

Актуелни директор Славољуб Веселиновић први пут је на ту позицију дошао 1993, у јеку ратова и санкција, када је ова установа пребачена из надлежности Универзитета на управљање Министарству просвете.

О Веселиновићу је писао НИН давне 2001. када је, после деморатских промена и свргавања режима Слободана Милошевића његова канцеларија била закључана.

Прекид блокаде

У СКЦ је у марту организован и симболички ФЕСТ под слоганом „Биће ФЕСТ-а&qуот;, као одговор на отказивање једног од најдуговечнијих филмских фестивала у Србији.

До 22. јула у СКЦ-у су одржавани концерти, трибине и изложбе, саопштили су студенти који су блокирали факултете.

„Ова установа студентске и омладинске културе одузета је Универзитету, те исте 1993. када је уједно изгубила своју аутономију, и почела да тоне у оно од чега су је студент спасили 12. фебруара&qуот;, саопштила је група студената која је блокирала СКЦ.

„Студенти желе да се студентски простори врате Универзитету&qуот;, поручили су.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Оптужбе о насиљу полиције: Сведочења повређених на протестима у Србији
• 'Случај Правни факултет': Шта је аутономија универзитета и зашто је важна
• Излазак студената на 'изборну утакмицу' - зашто сада
• Могу ли студентске побуне да доведу до промене
• Како се ширио бунт на факултетима у Србији и шта кажу студенти
• Ко је 'Ћаци' и какве везе има са студентским протестима

(ББЦ Невс, 07.22.2025)