Зоран Лутовац: Вучићу не одговара да Србија постане уређена демократска држава

Политиколог у Институту друштвених наука у Београду др Зоран Лутовац изјавио је да Србија неће постати чланица Европске уније (ЕУ) док год се о томе буде питао режим Александра Вучића. 

Лутовац је у интервјуу агенцији Бета казао да би европски званичници у случају Србије требало да размисле о убрзаном пријему који би подразумевао да се испуњавање критеријума "остави за време после уласка у ЕУ". 

На питање да ли је и за када реално очекивати да ће Србија постати члан ЕУ, уз опаску да је председник Вучић је 2014. године обећао да ће Србија постати члан ЕУ већ 2020. године, Лутовац је рекао да Вучићу не одговара да Србија постане уређена демократска држава. 

"Србија неће постати чланица ЕУ док год се режим Александра Вучића буде питао, јер му није у интересу да у Србији постоји владавина права, слободни и поштени избори и слободни медији. Другим речима, не одговара му да Србија постане уређена демократска држава, јер он у таквој Србији не може да добије довољну подршку грађана за наставак владавине", оценио је. 

Коментаришући то што Србија још није испунила услове за отварање Кластера 3, Лутовац је рекао да Србија да би отворила Кластер 3 "Конкурентност и инклузивни раст" у преговарачком процесу за чланство у ЕУ, мора да испуни низ услова који се тичу не само техничких ствари из поглавља која се непосредно односе на овај кластер, него и суштинског напретка у владавини права и нормализацији односа с Приштином, као и усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ. 

"Сведоци смо да од владавине права нема ништа, да нема напретка у усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и да Охридски споразум овај режим не сме да спроведе због страха од потпуног губитка подршке која је у слободном паду. Осим тога, приметна је агресивна антизападна политика која се утишава једино у време посета Београду званичника из ЕУ, а од конкретних очекивања није усвојен закон о бирачком списку, нити је изабран Савет РЕМ-а", објаснио је политиколог.

Подсетио је и на два неповољна извештаја Европске комисије о владавини права у последњих месец и по дана, "што све утиче на негативан став појединих држава чланица о европском путу Србије". 

"Извештај из јула наводи озбиљне недостатке у све четри праћене области: политички притисак на судове и тужилаштво, веома раширено заобилажење закона о јавним набавкама, изостанак напретка у изградњи независног РЕМ-а и растући притисак и нападе на новинаре и цивилно друштво", подвукао је Лутовац. 

Коментаришући изјаву европске комесарке за проширење ЕУ Марте Кос да ће Кластер 3 можда бити отворен тек на јесен, Лутовац је казао да је кључна реч у тој изјави - можда. 

"Како сада стоје ствари вероватно ће то бити кључна реч и на јесен за следећу годину. Ако не дође до брзих суштинских политичких промена заостајаћемо још више у процесу европских интеграција", нагласио је политиколог. 

На питање које услове би Србија морала да испуни да би у преговарачком процесу за чланство у Европској унији био отворен Кластер 3, Лутовац је рекао да се Кластер три технички односи на поглавља 10 – Информационо друштво и медији, 16 – Опорезивање, 17 – Економска и монетарна политика, 19 – Социјална политика и запошљавање, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 25 – Наука и истраживање, 26 – Образовање и култура и 29 – Царинска унија. 

"Ипак, отварање овог кластера, као и целокупни темпо преговора, зависи од напретка у кључним поглављима из Кластера 1 "Основе": Поглавље 23 – Правосуђе и основна права и Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност. Кључни услови за отварање Кластера три, које сам већ поменуо, укључују владавину права, што директно подразумева реформе у правосуђу, борби против корупције и организованог криминала, слободи медија, и поштовању људских права. Поред тога, нормализација односа с Приштином, у оквиру Поглавља 35, је услов који утиче на целокупан напредак у преговорима", навео је.

Према његовим речима, један од најважнијих политичких услова је повећање нивоа усклађености, а у последње време се говори о потпуној усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније. 

"То се посебно односи на усклађивање с политиком ЕУ према Русији", рекао је. 

На питање, иако постоји велики застој у преговарачком процесу, зашто власт у Србији има подршку водећих европских земаља попут Француске и Немачке, као и председнице Европске комисије, Лутовац је казао да су они свесни да том подршком не доприносе изградњи Србије као уређене демократске државе, али на тај начин иду линијом мањег отпора: олакшавају управљање сопственим интересима. 

"Подржавајући аутократију Вучића они, у ствари, подржавају стабилократију - владавину у којој је стабилност и предвидљивост важнија од демократије и европских вредности. Много је лакше договарати се са аутократом о питањима за која је потребна сагласност парламента или грађана. Демократија подразумева процедуре и то је нешто што се подразумева у њиховим земљама, али Србију третирају као земљу парију коју је потребно држати под контролом и то је много лакше преко послушног аутократе, него преко компликованих демократских процедура", нагласио је. 

Упитан да ли је једно од решења да Србија постане члан ЕУ без испуњавања услова из кластера, као што је то био случај с Бугарском и Румунијом, Лутовац је рекао да би то значајно приближило Србију Европској унији у безбедносном и политичком смислу и ојачало већ посусталу подршку грађана Србије интеграцијама. 

"Више пута сам предлагао у разговорима с европским званичницима, амбасадорком и колегама из немачког СПД-а да би у случају Србије требало размислити о убрзаном пријему у ЕУ који би подразумевао да се испуњавање критеријума остави за време после уласка у ЕУ. То би подразумевало напуштање досадашње политике подршке стабилократији и стварну подршку демократским процесима у Србији, подршку њеним грађанима да изгради институције, ослободи медије и организује слободне и поштене изборе. То би уједно значајно приближило Србију Европској унији у безбедносном и политичком смислу и ојачало већ посусталу подршку грађана Србије интеграцијама", оценио је. 

Додао је, да то не би био преседан, јер је то већ учињено у случају Румуније и Бугарске. 

"Посебно случај Румуније показује да је такав приступ био оправдан, јер је убрзано дошло до напретка у реформама, а Румунија је постала и најбрже растућа економија у ЕУ. Осим тога, оне су се политички потпуно одвојиле од Москве и приклониле Европској унији", рекао је Зоран Лутовац.

(Бета, 22.07.2025)