O zidu, o telu, u trenutku: Razgovor sa Marijom Šoln

Ne slika zato što ima plan. Slika jer mora da krene. Zid je najčešće prvi svedok toka pokreta. Grad ga ponudi, vreme ga odredi, a ona interveniše. U tom trenutku, kako sama kaže, nema ni distance, ni objašnjenja, ni finalnog koncepta koji bi sve zaokružio. Postoji samo akcija. Brza, fizička, ponekad na ivici kontrole. Meni je to fascinantno jer je divno, zato što u svakom datom trenutku može i da krene po zlu. Mariju Šoln poznajem dovoljno dobro da znam da ne voli