Џаинизам: Верници који желе да постигну спасење постећи до смрти
Ова пракса је била забрањена до недавно, али је Врховни суд у Индији оборио ту одлуку правдајући је слободом вере.
Припадници једне индијске верске мањинске групе бирају да умру постећи, у нади да ће очистити душу и тело и боље се припремити за живот после смрти.
Три недеље пошто је добила дијагнозу рака материце, 88-годишња Сајар Деви Моди је одлучила да се не подвргне лечењу.
Уместо тога одлучила се да пости до смрти.
„Њен извештај са биопсије стигао је 25. јуна и у њему се видело да се канцер шири. Тринаестог јула се помолила и појела супу. Наредног дана нас је позвала и саопштила нам одлуку да се подвргне сантари&qуот;, присећа се њен унук Пранај Моди.
Сантара, позната и као салекана, пракса је коју спроводе неки следбеници религије џаинизма а која подразумева одрицање од хране и воде, и прихватање смрти.
То није суштински захтев ове вере, а извештаји из индијских медија процењују да се само мала мањина џаиниста – око 200 до 500 њих сваке године – одлучује за смрт на овај начин.
Неки се против овој пракси, називајући је самоубиством, а петиција којом се тражи забрана сантаре послата је Врховном суду Индије.
Џаинизам
У сржи џаинизма, вере старе најмање 2.500 година, налази се ненасиље.
Нема бога, већ џаинисти верују у чисту, трајну, индивидуалну и свезнајућу душу.
Скоро сви џаинисти су вегетаријанци и стављају велики нагласак на моралне вредности и одрицање од овоземаљских удобности.
У Индији има око пет милиона џаиниста и често су високо образовани (амерички Истраживачки центар Пју каже да трећина одраслих џаиниста има универзитетску диплому, за разлику од 9 одсто општег индијског становништва), а многи од њих су релативно имућни.
Џаинистички гуруи често су веома поштовани у ширем индијском друштву.
Премијер Нарендра Моди је тражио благослов и објављивао на Иксу жаљење за одласком једног конкретног гуруа, описавши смрт Ачарије Шри Видјасагара Џи Махараџе као „ненадокнадив губитак за земљу&qуот;.
Овај цењени гуру је умро у 77. години, после три дана поста.
На његову сахрану дошле су хиљаде људи.
Џаинисти тврде да овај процес окончања живота кроз пост не треба поредити са убиством из милосрђа или асистираним самоубиством.
„Салекана или сантара се разликује од асистираног самоубиства по томе што особи нико не помаже и не подразумева се узимање или убризгавање било чега што би било смртоносно&qуот;, рекао је за ББЦ Стивен М. Воуз, доцент и експерт за џаинизам на Универзитету Колорадо-Денвер.
Историјски докази о овој пракси – коју је професор Воуз описао као „пуштање тела да иде&qуот; или „дозвољавање да тело усахне&qуот; – датира још из 6. века.
- Шта су култови и зашто им се људи придружују
- Како је бити следбеник индијског гуруа у Србији
- „Одгајан сам у култу и веровао у смак света&qуот;
Слављење живота
Веровање у карму, душу, поновно рођење и спасење кључни су елементи сантаре.
Неки џаинисти као што је Сајар Деви одлучују се за ову смрт кад схвате да им је она близу или након што им буде постављена дијагноза неизлечиве болести.
На снимцима насталим током поста, Сајар Деви је одевена у бели сари и уста су јој прекривена четвртастом тканином.
„Била је смирена, свесна и причала је до самог краја&qуот;, присећа се Пранај Моди.
Моди каже да је током последњег поста његове баке, кућа њихових предака у Кабридаму у централној Индији попримила свечану атмосферу након што ју је посетило много људи.
„Није изгледало као место умирања. Дошли су чланови породице, родбина, пријатељи, комшије и бројни незнанци, и добили су благослов од ње.&qуот;
Чак и током њених последњих дана, Деви је смогла снаге да изрекне џаинистичку молитву која траје 48 минута.
„Сигуран сам да је трпела велики бол након што је престала да узима лекове, али није се жалила ни на шта. Деловала је озарено и спокојно&qуот;, каже Моди.
Девина деца, унуци и праунуци гледали су како живот истиче из ње.
„Било ми је веома тешко да је гледам како умире на овај начин&qуот;, каже Моди, „али знам да ће бити на бољем месту. Поштовали смо њену одлуку.&qуот;
Последња битка
Сантара можда неће увек произвести спокојан крај.
Професорка Мики Чејс написала је докторску дисертацију на ову тему и присуствовала је десетинама последњих постова.
„Један човек који је имао дијагнозу смртоносног канцера спровео је сантару и много га је болело, а његовој породици, иако је била поносна на његов завет и све време му је пружала подршку, било је веома тешко да га гледа како се пати&qуот;, каже Чејс, доценткиња и председавајућа Шри Анантната за џаинистичке студије, на Универзитету Висконсин-Медисон.
У једном другом случају, Чејс је видела жену са дијагнозом терминалног канцера како постаје много смиренија након што је отпочела пост.
„Њена снаја ми је рекла да су осећали да је њихова одговорност као породице да је охрабре и да одрже њену вољу чврстом, па су јој певали молитвене песме.&qуот;
Професор Воуз верује да је одређени степен патње неизбежан.
„Никад није пријатно гледати некога како умире од изгладнелости и последњи тренуци умеју бити потресни.
Човек би могао да затражи храну или воду пред сам крај док се тело бори да се спасе, што није увек загарантовано тако, али се обично доживљава као почетак краја&qуот;, каже он.
Слике на друштвеним мрежама монаха Дигамбара („они који лутају наги&qуот;) који су умрли на овај начин показују да су им упали образи и да им штрче ребра – што је јасан показатељ изгладнелости и дехидрације.
Верује се да већину оних који се одлучују за сантару чине жене.
Воуз мисли да је то због тога што се жене доживљавају као побожњје, баш као и због њихове склоности да наџиве мушкарце.
Професорка Чејс каже да заједница сантару доживљава као „сјајно духовно достигнуће&qуот;.
Теолошка основа
Шри Пракаш Чанд Махараџ Џи (рођен 1929. године) један је од најстаријих џаинистичких монаха из секте Светамбара – што значи „одевени у бело&qуот;.
Он се замонашио 1945. године.
Његов отац и млађи брат такође су били монаси и подвргнули су се сантари.
„Нисам се узнемирио кад сам видео оца и брата. Био сам потпуно дистанциран. Нисам се осећао као да сам остао сироче или да ће ми настати велика празнина у животу.&qуот;
Овај 95-годишњак живи у манастиру у граду Гохани у северној Индији.
Не користи телефоне нити лаптопе и говорио је за ББЦ преко његовог ученика Ашиша Џаина.
„Концепт прелепе смрти као савршеног краја овог живота и идеалног почетка следећег заснована је на мојим филозофским, духовним и верским начелима&qуот;, рекао је он за ББЦ.
Овај монах каже да сантара садржи много стадијума и да не може бити изненадна нити импулсивна.
Човеку је потребна дозвола породице и вођство духовних учитеља као што је Махараџ Џи.
Први стадијум сантаре је рефлексија и прихватање свих греха и недела из ваше прошлости.
Након тога човек мора да тражи опроштај.
„Постом и прихватањем смрти човек може да прочисти тело и душу, и да смањи лошу карму, за бољи духовни живот у наредном рођењу&qуот;, објашњава Махараџ Џи.
„То се после свега заврши ослобођењем душе из циклуса рођења и смрти.&qуот;
Правни изазов
Године 2015, Виши суд у северозападној индијској држави Раџастан забранио је ову праксу, али је ту одлуку касније поништио Врховни суд.
Бивши државни службеник Д. Р Мехта један је од парничара који жели да очува традицију сантаре.
„Џаинисти доживљавају ово као најбољи облик смрти. То је свесно, мирно и достојанствено прихватање смрти.
„Главни мотиви су духовно прочишћење и вечни мир&qуот;, каже Мехта, који је био на разним положајима као што су заменик шефа индијске централне банке и председавајући регулаторног тела берзе.
Противљење овој пракси поново је оживело са смрћу 13-годишње девојчице из Хајдерабада 2016. године.
Она је умрла после поста од 68 дана, али све друге сантаре последњих година биле су са старијим особама.
Махараџ Џи је започео процес санлекане 2016. године, која је претеча сантаре.
Испрва је ограничио храну на десет намирница, а сада он преживљава на само две намирнице, води и лековима.
Он, међутим, и даље остаје активан.
„Не делује болесно нити слабашно. Увек је срећан. Не прича много&qуот;, каже његов ученик Ашиш Џаин.
Махараџ Џи верује да му његов скромни животни стил помаже да оствари духовни напредак.
„Моја унутрашња душа и ум осећају се веома срећно. Ја сам у стању блаженства&qуот;, каже он.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- „Побегао сам из опасне секте у џунгли - а затим сам спасао сина“: Јеврејски култ Лев Тахор
- Шта је контроверзни јеврејски култ Лев Тахор и откуд на Балкану
- Зашто је толико тешко стати на пут култу
(ББЦ Невс, 07.31.2025)













