Džainizam: Vernici koji žele da postignu spasenje posteći do smrti

Pripadnici jedne indijske verske manjinske grupe biraju da umru posteći, u nadi da će očistiti dušu i telo i bolje se pripremiti za život posle smrti.

Tri nedelje pošto je dobila dijagnozu raka materice, 88-godišnja Sajar Devi Modi je odlučila da se ne podvrgne lečenju.

Umesto toga odlučila se da posti do smrti.

„Njen izveštaj sa biopsije stigao je 25. juna i u njemu se videlo da se kancer širi. Trinaestog jula se pomolila i pojela supu. Narednog dana nas je pozvala i saopštila nam odluku da se podvrgne santari", priseća se njen unuk Pranaj Modi.

Santara, poznata i kao salekana, praksa je koju sprovode neki sledbenici religije džainizma a koja podrazumeva odricanje od hrane i vode, i prihvatanje smrti.

To nije suštinski zahtev ove vere, a izveštaji iz indijskih medija procenjuju da se samo mala manjina džainista – oko 200 do 500 njih svake godine – odlučuje za smrt na ovaj način.

Neki se protiv ovoj praksi, nazivajući je samoubistvom, a peticija kojom se traži zabrana santare poslata je Vrhovnom sudu Indije.

Džainizam

U srži džainizma, vere stare najmanje 2.500 godina, nalazi se nenasilje.

Nema boga, već džainisti veruju u čistu, trajnu, individualnu i sveznajuću dušu.

Skoro svi džainisti su vegetarijanci i stavljaju veliki naglasak na moralne vrednosti i odricanje od ovozemaljskih udobnosti.

U Indiji ima oko pet miliona džainista i često su visoko obrazovani (američki Istraživački centar Pju kaže da trećina odraslih džainista ima univerzitetsku diplomu, za razliku od 9 odsto opšteg indijskog stanovništva), a mnogi od njih su relativno imućni.

Džainistički gurui često su veoma poštovani u širem indijskom društvu.

Premijer Narendra Modi je tražio blagoslov i objavljivao na Iksu žaljenje za odlaskom jednog konkretnog gurua, opisavši smrt Ačarije Šri Vidjasagara Dži Maharadže kao „nenadoknadiv gubitak za zemlju".

Ovaj cenjeni guru je umro u 77. godini, posle tri dana posta.

Na njegovu sahranu došle su hiljade ljudi.

Džainisti tvrde da ovaj proces okončanja života kroz post ne treba porediti sa ubistvom iz milosrđa ili asistiranim samoubistvom.

„Salekana ili santara se razlikuje od asistiranog samoubistva po tome što osobi niko ne pomaže i ne podrazumeva se uzimanje ili ubrizgavanje bilo čega što bi bilo smrtonosno", rekao je za BBC Stiven M. Vouz, docent i ekspert za džainizam na Univerzitetu Kolorado-Denver.

Istorijski dokazi o ovoj praksi – koju je profesor Vouz opisao kao „puštanje tela da ide" ili „dozvoljavanje da telo usahne" – datira još iz 6. veka.

• Šta su kultovi i zašto im se ljudi pridružuju
• Kako je biti sledbenik indijskog gurua u Srbiji
• „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta"

Slavljenje života

Verovanje u karmu, dušu, ponovno rođenje i spasenje ključni su elementi santare.

Neki džainisti kao što je Sajar Devi odlučuju se za ovu smrt kad shvate da im je ona blizu ili nakon što im bude postavljena dijagnoza neizlečive bolesti.

Na snimcima nastalim tokom posta, Sajar Devi je odevena u beli sari i usta su joj prekrivena četvrtastom tkaninom.

„Bila je smirena, svesna i pričala je do samog kraja", priseća se Pranaj Modi.

Modi kaže da je tokom poslednjeg posta njegove bake, kuća njihovih predaka u Kabridamu u centralnoj Indiji poprimila svečanu atmosferu nakon što ju je posetilo mnogo ljudi.

„Nije izgledalo kao mesto umiranja. Došli su članovi porodice, rodbina, prijatelji, komšije i brojni neznanci, i dobili su blagoslov od nje."

Čak i tokom njenih poslednjih dana, Devi je smogla snage da izrekne džainističku molitvu koja traje 48 minuta.

„Siguran sam da je trpela veliki bol nakon što je prestala da uzima lekove, ali nije se žalila ni na šta. Delovala je ozareno i spokojno", kaže Modi.

Devina deca, unuci i praunuci gledali su kako život ističe iz nje.

„Bilo mi je veoma teško da je gledam kako umire na ovaj način", kaže Modi, „ali znam da će biti na boljem mestu. Poštovali smo njenu odluku."

Poslednja bitka

Santara možda neće uvek proizvesti spokojan kraj.

Profesorka Miki Čejs napisala je doktorsku disertaciju na ovu temu i prisustvovala je desetinama poslednjih postova.

„Jedan čovek koji je imao dijagnozu smrtonosnog kancera sproveo je santaru i mnogo ga je bolelo, a njegovoj porodici, iako je bila ponosna na njegov zavet i sve vreme mu je pružala podršku, bilo je veoma teško da ga gleda kako se pati", kaže Čejs, docentkinja i predsedavajuća Šri Anantnata za džainističke studije, na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

U jednom drugom slučaju, Čejs je videla ženu sa dijagnozom terminalnog kancera kako postaje mnogo smirenija nakon što je otpočela post.

„Njena snaja mi je rekla da su osećali da je njihova odgovornost kao porodice da je ohrabre i da održe njenu volju čvrstom, pa su joj pevali molitvene pesme."

Profesor Vouz veruje da je određeni stepen patnje neizbežan.

„Nikad nije prijatno gledati nekoga kako umire od izgladnelosti i poslednji trenuci umeju biti potresni.

Čovek bi mogao da zatraži hranu ili vodu pred sam kraj dok se telo bori da se spase, što nije uvek zagarantovano tako, ali se obično doživljava kao početak kraja", kaže on.

Slike na društvenim mrežama monaha Digambara („oni koji lutaju nagi") koji su umrli na ovaj način pokazuju da su im upali obrazi i da im štrče rebra – što je jasan pokazatelj izgladnelosti i dehidracije.

Veruje se da većinu onih koji se odlučuju za santaru čine žene.

Vouz misli da je to zbog toga što se žene doživljavaju kao pobožnjje, baš kao i zbog njihove sklonosti da nadžive muškarce.

Profesorka Čejs kaže da zajednica santaru doživljava kao „sjajno duhovno dostignuće".

Teološka osnova

Šri Prakaš Čand Maharadž Dži (rođen 1929. godine) jedan je od najstarijih džainističkih monaha iz sekte Svetambara – što znači „odeveni u belo".

On se zamonašio 1945. godine.

Njegov otac i mlađi brat takođe su bili monasi i podvrgnuli su se santari.

„Nisam se uznemirio kad sam video oca i brata. Bio sam potpuno distanciran. Nisam se osećao kao da sam ostao siroče ili da će mi nastati velika praznina u životu."

Ovaj 95-godišnjak živi u manastiru u gradu Gohani u severnoj Indiji.

Ne koristi telefone niti laptope i govorio je za BBC preko njegovog učenika Ašiša Džaina.

„Koncept prelepe smrti kao savršenog kraja ovog života i idealnog početka sledećeg zasnovana je na mojim filozofskim, duhovnim i verskim načelima", rekao je on za BBC.

Ovaj monah kaže da santara sadrži mnogo stadijuma i da ne može biti iznenadna niti impulsivna.

Čoveku je potrebna dozvola porodice i vođstvo duhovnih učitelja kao što je Maharadž Dži.

Prvi stadijum santare je refleksija i prihvatanje svih greha i nedela iz vaše prošlosti.

Nakon toga čovek mora da traži oproštaj.

„Postom i prihvatanjem smrti čovek može da pročisti telo i dušu, i da smanji lošu karmu, za bolji duhovni život u narednom rođenju", objašnjava Maharadž Dži.

„To se posle svega završi oslobođenjem duše iz ciklusa rođenja i smrti."

Pravni izazov

Godine 2015, Viši sud u severozapadnoj indijskoj državi Radžastan zabranio je ovu praksu, ali je tu odluku kasnije poništio Vrhovni sud.

Bivši državni službenik D. R Mehta jedan je od parničara koji želi da očuva tradiciju santare.

„Džainisti doživljavaju ovo kao najbolji oblik smrti. To je svesno, mirno i dostojanstveno prihvatanje smrti.

„Glavni motivi su duhovno pročišćenje i večni mir", kaže Mehta, koji je bio na raznim položajima kao što su zamenik šefa indijske centralne banke i predsedavajući regulatornog tela berze.

Protivljenje ovoj praksi ponovo je oživelo sa smrću 13-godišnje devojčice iz Hajderabada 2016. godine.

Ona je umrla posle posta od 68 dana, ali sve druge santare poslednjih godina bile su sa starijim osobama.

Maharadž Dži je započeo proces sanlekane 2016. godine, koja je preteča santare.

Isprva je ograničio hranu na deset namirnica, a sada on preživljava na samo dve namirnice, vodi i lekovima.

On, međutim, i dalje ostaje aktivan.

„Ne deluje bolesno niti slabašno. Uvek je srećan. Ne priča mnogo", kaže njegov učenik Ašiš Džain.

Maharadž Dži veruje da mu njegov skromni životni stil pomaže da ostvari duhovni napredak.

„Moja unutrašnja duša i um osećaju se veoma srećno. Ja sam u stanju blaženstva", kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Pobegao sam iz opasne sekte u džungli - a zatim sam spasao sina“: Jevrejski kult Lev Tahor
• Šta je kontroverzni jevrejski kult Lev Tahor i otkud na Balkanu
• Zašto je toliko teško stati na put kultu

(BBC News, 07.31.2025)