"30 Godina od: 'Oluje', toliko i ja brojim godina" Aleksandra je poslednja beba knina, njeni rođendani slave se uz setu i zaključuju rečima: "Bar se ovo dete rodilo živo i zdravo"
Blic pre 7 sati
Trideset godina. Toliko je prošlo od "Oluje". Toliko i ja brojim godina. Strašna cifra, okrugla, teška, velika. Trideset leta od mog prvog daha, od prvih detonacija, od one kolone koja mi se nije urezala u sećanje, ali mi je obeležila život. Kažu, svako nosi svoj teret. Moj je stao u jedan rođendan. U jedan datum koji, gde god da ga slavim, uvek miriše na prašinu sa seoskog puta, na gorku tišinu posle priče, na saputnike kojih više nema, na uzdah skriven iza osmeha. Trideset godina kasnije, još uvek ne
Rođena sam 3. avgusta 1995. u Kninu. Ne sećam se kolone, spaljenih kuća, niti svih strahota rata. Jedino znam da su moji rođendani uvek proslavljani nekako setno i melanholično. Svake godine, za moj rođendan, okupila bi se rodbina i prijatelji, ali nikad nisam bila sigurna da li obeležavaju moje rođenje ili "Oluju". Svi bi posedali oko trpeze, otvorila bi se i neka flaša kupovnog vina da se nazdravi, ali nijedno nikada nije bilo ni blizu onog iz naše konobe. Tako
