Хрватска обележава 30. годишњицу Олује, централна манифестација у Книну

Годишњицу операције "Олуја" Хрватска обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, у знак сећања на 5. август 1995. када су хрватске снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.

Прослава 30. годишњице операције "Олуја", која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске и до краја рата за независност те земље, почела је јутрос у Книну традиционалним бдењем улицама града.

После одавања почасти погинулим и несталим хрватским војницима у операцији "Олуја" почела је централна свечаност на стадиону фудалског клуба Динара и на Книнској тврђави, где ће бити традиционална церемонија подизања заставе Хрватске.{имаге3}

На стадиону ће говорити највиши званичници Хрватске, а имена 245 погинулих и несталих хрватских војника у акцији "Олуја" прочитаће њихови синови.

Свечаност на стадиону биће завршена приказом способности припадника хрватске војске и полиције и летачким програмом, а затим ће у цркви бити служена миса.{имаге4}

Грађани, који су у Книн дошли из бројних градова Хрватске, моћи ће током дана да погледају тактичко-технички скуп наоружања и опреме у центру града.

Целодневни програм завршава се вечерњим концертом у организацији Града Книна, на којем ће наступити Хрватске руже и Мирослав Шкоро, и ватрометом, наводи агенција ХИНА.

Операција "Олуја" је почела 4. августа 1995. рано ујутру, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, која су била део међународно непризнате Републике Српске Крајине.

Хрватска је том операцијом, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције и ХВО, успоставила контролу над последњим деловима територије које су држали припадници Војске Републике Српске Крајине.

Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције "Олуја" 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.

Операција "Олуја" се убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије. Као акцију етничког чишћења, операцију "Олуја" је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.

Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, током и после акције "Олуја" протерано је више од 250.000 Срба, убијено их је око 1.700, а више од 700 се и даље води као нестало.

Документационо-информациони центар Веритас наводи да су убијене 1.284 особе српске националности и да се 619 води као нестало, и да је међу њима 1.247 цивила. Три четвртине страдалих били су старији од 60 година, а међу жртвама су 564 жене, наводи Веритас.

Хрватске невладине организације и удружења процењују да је током и после "Олује" убијено више од 600 цивила, да је спаљено више од 22.000 кућа, и да је Хрватску тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.

За злочине над цивилима у "Олуји", пред Хашким трибуналом се судило тројици хрватских генерала. У првостепеном поступку, Анте Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања Срба из Хрватске, док је Иван Чермак ослобођен. Жалбено веће је преиначило првостепену пресуду већином три према два и правоснажно ослободило Готовину и Маркача.

У Србији је годишњица "Олује" обележена 3. августа у Сремским Карловцима, церемонијом "Олуја је погром - Памтимо заувек", коју су заједно организовале Србија и Република Српска.

Истог дана, 3. августа, Српско народно веће у Хрватској је у селу Доњи Жировац организовало комеморацију за страдале и прогнане у акцији "Олуја", на којој су били и представници две опозиционе странке из Србије - Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана.

Лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац рекао је на комеморацији да поступак утврђивања одговорности за злочине током операције "Олуја" никад није започет и да страдања Срба "остају изван институционалног сећања и без покретнуих истрага".