Пленковић: Олуја уништила пројекат велике Србије и променила геополитички поредак Југоисточне Европе

На централној манифестацији у склопу обележавања 30. годишњице "Олује", Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, Пленковић је рекао да је "уједињена снага хрватског народа" у августу 1995. "ослободила окупиране градове и села, победила агресора и вратила живот и понос прогнаницима", преноси агенција ХИНА.

Обраћајући се окупљенима на стадиону фудалског клуба Динара, Пленковић је казао да је "Олуја" у том тренутку била "највећа копнена битка у Европи од Другог светског рата, која је разбила пројекат Велике Србије, поразила агресора, променила војни и геополитички поредак Југоисточне Европе, одредила судбину Хрватске и омогућила крај рата у Босни и Херцеговини".

"Олуја није само ослободила Хрватску, она је спречила и нову трагедију у Босни и Херцеговини. Отворила је пут повратку хрватских прогнаника својим домовима и мирној реинтеграцији хрватског Подунавља, повратку Вуковара и успостављању хрватске власти на целој територији", навео је.

Додао је да је Хрватска после рата "омогућила и повратак хрватских Срба који су то желели", наводећи да је тиме "показала политичку зрелост, моралну одговорност и људску великодушност".

Он је рекао да "жртва свих који су дали животе за слободу Хрватске" представља "завет захвалности јер је захваљујући њима Хрватска постала своја, суверена и слободна", наводећи да се не смеју заборавити ни 1.744 нестале особе које Хрватска тражи.

"Очекујемо да Београд коначно покаже праву спремност за сарадњу, јер без пуне истине о несталима нема искрених односа ни европске будућности", казао је Пленковић.

Пленковић је рекао и да су, иако је прошло 30 година од "Олује", још жива сећања "на те дане поноса и славе".

"Сваке године се овде у Книну окупљамо са истим осећањима, поносом због победе, захвалношћу бранитељима и пијететом према палима. Али данас, на ову годишњицу највеће хрватске победе, не долазимо само да се сетимо. Долазимо да потврдимо шта за нас значи операција 'Олуја', на шта нас обавезује и чему нас учи", казао је Пленковић.

Навео је и да је "Олуја" потврдила "хрватску снагу која не поробљава, већ ослобађа, снагу која не прети, већ штити, снагу која не уништава, већ ствара".

Хрватска данас обележава 30. годишњицу операције "Олуја", у знак сећања на 5. август 1995. када су хрватске снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.

Операција "Олуја", која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске и до краја рата за независност те земље, почела је 4. августа 1995. рано ујутру, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, која су била део међународно непризнате Републике Српске Крајине.

Хрватска је том операцијом, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције и ХВО, успоставила контролу над последњим деловима територије које су држали припадници Војске Републике Српске Крајине.

Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције "Олуја" 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.

Операција "Олуја" се убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије. Као акцију етничког чишћења, операцију "Олуја" је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.