Od Bulgakova do Branka Ćopića: Zašto pisci biraju mačke kao svoje muze i saveznike?

Mačke ne galame, ne ubeđuju, ne trude se da zadobiju poverenje. Neće vam pokloniti lojalnost ako je ne zaslužite, a ni tada je ne garantuju. One su samosvojne, tajanstvene, neuhvatljive. I baš takve, neobjašnjive, nepredvidive, uvukle su se u bajke, romane i priče koje nas oblikuju, čak i kada odavno više ne verujemo u bajke. Zašto su pisci tako često birali baš mačku da bude saputnik, svedok, glas savesti ili tiha senka glavnog junaka? Možda zato što je mačka