Pred susret Trampa i Putina, Evropa traži da Ukrajina bude deo pregovora

Dan pošto je objavljeno da će se predsednici Amerike i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin, sastati kako bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini, Evropa traži mesto za pregovarački stolom za Kijev i sebe, i odbacuje moguće prekrajanje granica.

Dvojica lidera srešće se na Aljasci sledećeg petka, 15. avgusta, objavio je Tramp na društvenim mrežama, što su predstavnici Rusije kasnije potvrdili.

Američki predsednik prethodno je nagovestio da bi mirovni sporazum mogao da podrazumeva razmenu teritorija, a o sličnim navodnim planovima izvestili su i američki mediji.

„Međunarodne granice ne smeju da se menjaju na silu", poručili su evropski lideri u zajedničkom saopštenju u subotu.

Oni su naglasili da svaki mirovni pregovor mora uključiti Ukrajinu.

„Evropljani takođe moraju biti deo rešenja jer je u igri i njihova sopstvena bezbednost", napisao je francuski predsednik Emanuel Makron na Tviteru.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbacio je mogućnost razmene teritorija.

„Ukrajina neće dati sopstvenu zemlju okupatoru", napisao je Zelenski na Telegramu.

Svaki dogovor koji se postigne bez učešća Ukrajine je „dogovor protiv mira", dodao je.

Tramp je ranije nagovestio da će mirovni pregovori početi razgovorom samo sa Putinom, dodajući da veruje da „postoje šanse" da organizuje trilateralni susret i sa ruskim liderom i Zelenskim.

Ne zna se da li bi Putin to prihvatio pošto je ranije odbacio više mogućnosti za direktne pregovore, a on i ukrajinski predsednik nisu se sreli od početka potpune invazije na Ukrajinu.

CBS, BBC medijski partner u Americi, preneo je da Bela kuća želi da ubedi evropske saveznike da podrže dogovor koji bi podrazumevao da se Ukrajina odrekne velikog dela teritorije.

Rusija bi preuzela istočni Dombas i Krim dok bi povukla trupe iz drugih delova koje drži pod kontrolom, poput Hersona i Zaporožja, navodno je predviđeno predlogom.

Bela kuća nije potvrdila ovakav plan, ali je Tramp ranije kazao da će dogovor uključiti „neku zamenu teritorija".

„Veoma je komplikovano.

„Deo teritorija ćemo vratiti, deo će biti zamenjen. Biće neke razmene teritorija, na korist obe strane", kazao je Tramp u petak ne otkrivajući detalje.

Sličnu razmenu teritorija navodno je predložio i Vladimir Putin na sastanku sa specijalnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, preneo je Vol strit džurnal.

Neophodnost uključivanja Ukrajine u pregovore, naglašena je i tokom sastanka britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lemija i američkog potpredsednika Džej Di Vensa sa savetnicima za bezbednost evropskih zemalja i Ukrajine.

„Pouzdan, trajni mir je moguć jedino sa Ukrajinom za pregovaračkim stolom", rekao je Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika.

Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. i zauzima oko 20 odsto njene teritorije.

• Zašto su se pogoršali odnosi Putina i Trampa i idu li ka 'direktnom sudaru'
• Veliki ruski napad na železničku stanicu na istoku Ukrajine
• Ilja Jašin u Beogradu: Ne odustajemo od slobodne Rusije

Najavljen odlazak Putina na Aljsaku, teritoriju koju je Rusija prodala Americi 1867, biće prvi susret dvojice lidera od 2019. godine.

Mesecima unazad, kao i tokom perioda predizborne kampanje, Donald Tramp je tvrdio da brzo može da okonča rat u Ukrajini.

Od kada stupio na dužnost, više puta je menjao ton prema ukrajinskom i ruskom predsedniku - od prijateljskog do optužujućeg.

Od sredine jula on je nekoliko puta promenio rok koji je dao Putinu da okonča rat u Ukrajini.

Poslednji put je kazao da očekuje da se to ispuni do 8. avgusta, preteći carinama.

Upitan da li rok i dalje važi, američki predsednik je izjavio da će to zavisiti od Putina.

Susretu Trampa i Putina, prethodio je niz poseta američkog izvestioca Stiva Vitkofa Rusiji.

Poslednji odlazak u Kremlj prošle nedelje bio je „konstruktivan".

„Održan je veoma koristan i konstruktivan razgovor o ukrajinskoj krizi i perspektivama za mogući razvoj strateške saradnje između Rusije i Sjedinjenih Država", izjavio je Jurij Ušakov, Putinov pomoćnik, posle sastanka sa Vitkofom.

Prema rečima Ušakova, ruska strana je prenela neke signale američkoj administraciji i dobila odgovarajuće signale od Sjedinjenih Država.

Kremlj je proglasio aneksiju četiri ukrajinske oblasti 2022. godine - Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, iako nema potpunu kontrolu nad njima.

Moskva nije uspela da učini odlučujući prodor tokom prethodne tri i po godine rata, dok Ukrajina nije mogla da potisne ruske trupe.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ruske vojnike pljačkali, prevarili i ubijali po povratku iz Ukrajine
• Jalovi mirovni pregovori Rusa i Ukrajinaca, rat se nastavlja
• Od učionice do fronta: Ruski maturanti koji se bore i ginu u Ukrajini

(BBC News, 08.10.2025)