Свет постаје све топлији - ево како то утиче на наш мозак

Када је Џејк имао пет месеци, доживео је први епилептични напад – његово малено тело се укочило, а затим је почело трзање удова.

„Било је изузетно вруће, прегрејао се, и доживели смо нешто за шта смо тада мислили да ће бити најстрашнија ствар коју ћемо икада видети&qуот;, каже његова мајка Стефани Смит.

„Нажалост, није била најстрашнија.&qуот;

Напади су почели да се јављају чешће током врућих периода.

Чим би дошли спарни, загушљиви летњи дани, породица је морала да примењује разне начине расхлађивања и улагала је велике напоре да нападе држи под контролом.

Након генетског тестирања које је урађено када је Џејк имао 18 месеци, дијагностикован му је Драветов синдром, генетски поремећај који узрокује тежак облик епилепсије и погађа око једно од 15.000 деце.

Ови епилептични напади често су праћени интелектуалним тешкоћама и низом придружених стања као што су аутизам и АДХД (неуроразвојни поремећај пажње и хиперактивности), уз потешкоће у говору, кретању, исхрани и спавању.

Топлота и нагле промене температуре могу да изазову епилептични напад.

Џејк сада има 13 година, али је доживео безброј напада због промена временских прилика, каже његова мајка.

„Све топлија лета и учестали топлотни таласи додатно отежавају свакодневни живот са овим ионако разорним стањем&qуот;, каже Смит.

• Температурни инферно: Топлотни талас у Србији и широм Европе
• Шта је 'температура влажне сијалице' и зашто је важна
• Како климатске промене утичу на привреду Србије

Драветов синдром је само једно од бројних неуролошких стања која се погоршавају услед високих температура, објашњава професор Санџај Сисодија са Универзитетског колеџа у Лондону, један од пионира у истраживању утицаја климатских промена на људски мозак.

Као неуролог специјализован за епилепсију, често је слушао од породица његових пацијената да су проблеми израженији током топлотних таласа.

„И помислио сам, па наравно, зашто климатске промене не би утицале и на мозак?

„Уосталом, многи процеси у мозгу су укључени у начин на који се тело носи са температуром.&qуот;

Проучавајући научну литературу, открио је читав низ неуролошких стања која се погоршавају порастом температуре и влажности, међу којима су епилепсија, мождани удар, енцефалитис, мултипла склероза, мигрена, и још многа друга.

Открио је и да утицаји климатских промена на наш мозак вец́ постају видљиви.

На пример, током топлотног таласа у Европи 2003. године, око седам одсто додатних смртних случајева било је непосредно повезано са неуролошким проблемима.

Сличне бројке забележене су и током топлотног таласа у Уједињеном Краљевству (УК) 2022. године.

Али врућина може да утиче и на друге функције мозга – да нас чин раздражљивијим, агресивнијим и склонијим депресији.

Дакле, како загревање услед климатских промена може да утиче на наш мозак?

Људски мозак у просеку је ретко више од степена Целзијуса топлији од основне телесне температуре.

Међутим, наш мозак, као један од органа у нашем телу који највише троше енергију, производи значајну количину сопствене топлоте док размишљамо, памтимо и реагујемо на свет око себе.

То значи да тело мора напорно да ради да би се охладило.

Крв која циркулише кроз мрежу крвних судова помаже одржавању температуре мозга, одводећи вишак топлоте.

Ово је неопходно јер су мождане ћелије изузетно осетљиве на топлоту.

Сматра се да и функционисање појединих молекула који преносе сигнале између ћелија зависи од температура, што значи да престају ефикасно да раде ако се мозак прегреје или превише охлади.

„Не разумемо у потпуности како су погођени различити елементи овог сложеног система&qуот;, каже професор Сисодија.

„Али можемо то да замислимо као сат у којем све компоненте више не раде усклађено.&qуот;

Иако екстремна топлота мења начин функционисања сваког мозга - на пример, може негативно да утиче на доношење одлука и подстакне ризично понашање - најтеже погађа људе који имају неуролошка стања.

За то постоји много разлога.

На пример, код неких болести долази до поремећаја знојења.

„Терморегулација је функција мозга и може да се наруши ако одређени делови мозга не функционишу како треба&qуот;, објашњава Сисодија.

Код неких облика мултипле склерозе, основна телесна температура делује измењено.

Поред тога, поједини лекови који се користе за лечење неуролошких и психијатријских стања, попут шизофреније, утичу на регулацију телесне температуре.

Зато су људи који их узимају подложнији топлотном удару, или медицински речено, хипертермији, и у већем су ризику од смрти од топлоте.

Топлотни таласи, нарочито повишене ноћне температура, могу значајно да наруше квалитет сна, што утиче на расположење и може да погорша симптоме одређених стања.

„Лош сан људи који имају епилепсију може да повећа ризик од напада&qуот;, наводи Сисодија.

Постоје и докази да се током топлотних таласа повећава број хоспитализација и стопа смртност људи који пате од деменције.

То делимично може да буде због година, јер старији људи теже регулишу телесну температуру, али њихово когнитивно оштећење такође може да отежа прилагођавање екстремној врућини.

На пример, можда не пију довољно течности, или забораве да затворе прозоре, или изађу напоље по великој врућини када не би требало.

Пораст температуре такође је повезан са већим бројем можданих удара као и стопе смртности.

У студији која је анализирала податке о смртности од можданог удара у 25 земаља, истраживачи су открили да су најтоплији дани били узрок два додатна на сваких 1.000 смртних случајева од исхемијског можданог удара.

„Можда се не чини много&qуот;, каже др Бетан Дејвис, геријатар у Универзитетској болници у Сасекса у УК-у.

„Али имајући у виду да годишње од можданог удара умре седам милиона људи широм света, топлота узрокује више од 10.000 додатних смрти од можданог удара годишње.&qуот;

Она и њене колеге упозоравају да ће климатске промене вероватно додатно погоршати ову ситуацију у наредним годинама.

Земље са средњим и ниским приходима које су већ највише погођене климатским променама и које већ имају највише стопе можданих удара, бележиће и несразмерно велики број можданих удара изазваних топлотом.

„Пораст температуре додатно ће продубити здравствене неједнакости, како међу земљама тако и међу друштвеним групама у истим државама&qуот;, каже др Дејвис.

Све више доказа указује на то да су старији и људи нижег социоекономског статуса изложени већем ризику од смрти услед врућине.

• Лоше вести: Климатске промене драстично погоршавају алергије
• Зашто је важно задржавање глобалног загревања на 1,5 степени Целзијусових
• Изгубљени светови који ничу из глечера

Топлији свет такође угрожава неуролошки развој најмлађих.

„Постоји веза између екстремне врућине и лоших исхода трудноће, као што су превремени порођаји&qуот;, каже Џејн Хирст, професорка здравља жена у свету на Империјал колеџу у Лондону.

Недавни систематски преглед научних студија показао је да су топлотни таласи повезани са повећањем броја превремених порођаја за 26 одсто, што може довести до кашњења у развоју нервног система и когнитивних потешкоћа.

„Међутим, много тога још не знамо&qуот;, додаје Хирст.

„Ко је најугроженији и зашто?

„Јер очигледно је да се 130 милиона жена сваке године породи, многе од њих у земљама где је вруц́е, а то се њима не дешава.&qуот;

Прекомерна топлота изазвана климатским променама може додатно да оптерети мозак, чинећи га подложнијим оштећењима која могу да доведу до неуродегенеративних болести.

Врелина такође чини да баријера, која у нормалним условима штити мозак, буде пропустљивија, што повећава ризик од продирања отрова, бактерија и вируса у мождано ткиво.

Ова претња може да постане још значајнија даљим порастом температура, јер ће се истовремено ширити и комарци који преносе вирусе повезане са неуролошким обољењима, као што су Зика, чикунгуња и денга грозница.

„Зика вирус може да инфицира фетус и изазове микроцефалију (абнормалну малу величину главе)&qуот;, каже Тобијас Зутер, медицински ентомолог на Швајцарском институту за тропско и јавно здравље.

„Више температуре и блаже зиме значе да сезона размножавања комараца почиње раније у години и траје дуже.&qуот;

Топлотни таласи могу да утичу на читав спектар чинилаца, од електричних импулса нервних ћелија, преко ризика од самоубиства и анксиозности изазване климом, па све до стабилности лекова који се користе за неуролошке поремећаје.

Али научници још увек истражују како тачно пораст температура утиче на наш мозак.

Људи различито реагују на врућину - неки се добро носе са њом, а некима је неподношљива.

„Различити чиниоци могу бити одговорни за ове различите осетљивости, а један од њих може да буде генетска предиспозиција&qуот;, каже Сисодија.

Генетске варијанте могу да утичу на структуру протеина што неким људима повећава осетљивост на утицаје климатских промена.

„Оно што данас видимо код људи који имају неуролошке поремећаје, то би могло да се испољи и код људе који немају никакву дијагнозу како се климатске промене буду појачавале.&qуот;

Има још много питања која захтевају одговоре.

На пример, шта има највећи утицај - максимална дневна температура, дужина трајања топлотног таласа или ноћна температура?

То може да се разликује од особе до особе или да зависи од неуролошког стања.

Али, оно што је кључно за развој стратегија које могу да заштите најугроженије јесте да се утврди ко је у опасности и зашто.

Неке од мера заштите су системи раног упозорења и осигурање које би надокнадило дневнице радницима на отвореном који због екстремне врућине не могу да раде.

„Ера глобалног загревања је завршена, а почела је ера глобалног кључања&qуот;, изјавио је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, када је потврђено да је јул 2023. године био најтоплији месец од када се врше мерења.

Климатске промене се дешавају и све су интензивније.

А ера усијаног мозга тек почиње.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Климатске промене: Зашто има више поплава
• Проверили смо најчешће климатске митове о храни
• Зашто поларни медведи више нису визуелни симбол климатских промена

(ББЦ Невс, 08.11.2025)