Зашто се чини да презентери временске прогнозе често греше

Понекад ми у продавници неко приђе: „Организовао сам роштиљ у суботу, а Ви сте рекли да ће падати киша&qуот;, каже ми.

„А није пала. Зашто сте погрешили?&qуот;

Или обрнуто, планирали су да цео дан проведу на сунцу, а дочекало их је сиво, облачно небо.

Или ме у марту родитељ пита какво ће време бити на дан венчања његовог сина које је заказано за септембар.

Ти људи су увек изузетно љубазни, а овакви разговори су саставни део посла презентера временске прогнозе којим се бавим већ три деценије и који ми причињава велику радост.

Али питања тих људи такође откривају занимљиву чињеницу.

Током моје каријере, прогнозирање времена се унапредило готово до непрепознатљивости.

Данас можемо да предвидимо временске прилике много тачније и уз много прецизније детаље него када сам почела да радим средином 1990-их.

Лиз Бентли, професорка метеорологије на Универзитету у Редингу у Енглеској и генерална директорка Краљевског метеоролошког друштва, каже да је прогноза за наредна 24 сата тачна у више од 90 одсто случајева.

Ипак, упркос тим помацима, људи и даље немају потпуно поверење у прогнозу.

Када је прошлог лета фирма за истраживање тржишта путем интернета ИоуГов питала пунолетне грађане Уједињеног Краљевства (УК) да ли верују временској прогнози, значајна мањина, 37 одсто, одговорила је да јој „не верује превише“ или „уопште&qуот;. (Охрабрујуће је да је 61 одсто испитаника рекло да ипак верује презентерима, попут мене.)

Шале на рачун временске прогнозе има много.

На отварању Олимпијских игара 2012. у Лондону приказан је и снимак из 1987. године, када је презентер временске прогнозе Мајкл Фиш рекао гледаоцима да не брину, јер неће бити урагана, али је само неколико сати касније снажна олуја погодила југоисток Енглеске.

(Испоставило се да је Мајкл заправо био у праву, јер те ноћи јесу забележени ветрови јачине урагана, али технички то није био прави ураган.)

Ипак, тај догађај је постао синоним за промашену временску прогнозу.

Па зашто онда уз сво наше знање и моћну технологијом за прогнозирање времена неки људи и даље мисле да су прогнозе нетачне?

И да ли ми прогностичари заиста грешимо, или је проблем сложенији и повезан са начином на који саопштавамо временску прогнозу?

Велика тачност – и велика очекивања

Део изазова односи се на очекивања људи, која су порасла у данашњем свету, у којем је омогућен сталан приступ информацијама.

Данас за секунду можемо да подесимо температуру фрижидера или да откријемо квар на аутомобилу помоћу наших паметних телефона.

Па зашто онда не можемо стопроцентном сигурношћу да сазнамо да ли ће падати киша баш у нашој улици у недељу у 14 часова – зар то није једноставније?

Други део изазова је како то обиље информација сажети и представити гледаоцима.

Метеорологија производи огромну количину података које је тешко сажети у јасну и кратку временску прогнозу која стане у ТВ прилог или на мобилну апликацију.

То значи да, чак и када смо технички у праву, неки гледаоци и даље могу да буду збуњени.

Одговор међутим, лежи и у самој природи метеорологије.

То је врло деликатна наука, и свака најмања нетачност у подацима може да промени детаље или целокупну прогнозу.

Сваког дана, у свим деловима Британских острва прогностичари прикупљају податке о температури, брзини ветра и другим параметрима преко мреже од више од 200 метеоролошких станица, којима управља Национална метеоролошка служба.

Подаци се затим убацују у математичке моделе које обрађују изузетно моћне машине, такозвани супер рачунари.

Почетком ове године Национална метеоролошка служба представила је нови супер рачунар, чиме је физичке машине заменила рачунарством у облаку.

Нови систем омогућиће „боље прогнозе и помоћи ће научницима да унапреде важна истраживања климатских услова широм света&qуот;, каже Метеоролошка служба.

Али, као и свака друга наука, и метеорологија има слабости.

• 'Не плашите се': ББЦ грешком најавио ураган у Европи и паклене температуре
• Како настају урагани и зашто су толико чести у Америци, Мексику и на Карибима
• Делови Сахаре под водом први пут после пола века

Теорија хаоса: Када време крене по злу

Атмосфера је позната као „хаотичан систем&qуот;, што значи да и најмања грешка, чак и од само 0,01 степена Целзијуса, у почетним мерењима може да произведе драстично другачији резултат.

„То се зове теорија хаоса&qуот;, објашњава професорка Бентли.

„Или ефекат лептира. Аналогија је да ако лептир замахне крилима у Бразилу, то може да утиче на атмосферу широм северне Европе шест дана касније&qуот;.

Посебан изазов је предвиђање временских прилика за врло мала географска подручја.

Временски догађај је 1990-их морао да буде већи од око 160 километара да би могао у потпуности да се посматра, а данас модел времена који користи Метеоролошка служба за цело УК може да мапира временске појаве величине три километра, каже професорка Бентли.

Али зумирање испод те величине је и даље тешко, па је предвиђање времена попут густе магле, која може да захвати простор од само километар, нарочито захтевно.

Чак и уз огромни научни напредак, технички проблеми се ипак понекад догоде, иако, срећом, веома ретко.

Прошле јесени, на сајту о временским приликама ББЦ Веатхер накратко су се појавили потпуно немогући подаци: ветрови у Лондону бржи од 21.000 километара на сат, и температура од 404 степена Целзијуса у Нотингему.

ББЦ се извинио због „проблема са неким временским подацима службе од које добијамо временске прогнозе&qуот;.

Проблем сажимања података

Највећи изазов мог посла је да све те податке преточим у кратак телевизијски прилог.

„Не постоји ниједна друга наука коју људи толико испитују, проверавају и оцењују&qуот;, каже Скот Хоскинг, директор сектора за еколошке прогнозе у Институту Алан Тјуринг у УК-у.

„То је сложено готово као физика нуклеарне фузије, али већина нас се са тим не среће свакодневно, па не морамо да размишљамо како ту науку да представимо широкој публици.&qуот;

Такође се лако заборавља да је прогнозирање времена управо то - предвиђање.

Током година, много смо напредовали у овој суптилној вештини „саопштавања неизвесности&qуот;.

Метеоролози данас могу да покрену и до 50 различитих модела, од којих сваки има мале варијације.

Ако сви ти сценарији указују на сличан исход, метеоролози могу да буду сигурни да је прогноза тачна.

Ако дају различите резултате, онда је и њихово сампоуздање много мање.

Зато на апликацијама за временску прогнозу можете да видите „десет одсто вероватноће кише&qуот; за ваше подручје.

Време је за нов начин саопштавања прогнозе?

Презентери често размишљају о тешком изазову – како временску прогнозу да учине што јаснијом и разумљивијом.

Недавно је ББЦ обновио сарадњу са Националном метеоролошком службом, која је званично раскинута 2018. године, од када је ББЦ користио прогнозе холандске организације МетеоГроуп.

Циљ новог споразума је да обједини стручност обе организације и да „преточи науку у приће&qуот;, рекао је Тим Дејви, генерални директор ББЦ-ја.

Неки сматрају да је потребно унети више креативности у саопштавање временске прогнозе.

Др Хоскинг из Института Алан Тјуринг каже да би презентери требало да избегавају сувопарне податке, попут процента вероватноће падавина, и да усвоје такозвани „наративни приступ&qуот;.

Такав стил би подразумевао да презентер кажу, рецимо: „Оно што сада видимо слично је ситуацији од пре неколико година&qуот;, дакле, нешто што би људи могли да повежу са приликама које памте.

То је један од разлога што је Метеоролошка служба 2015. године почела да даје имена олујама.

Ипак, професорка Бентли сматра да бројеви звуче моћно и да је можда боље пружити људима конкретне податке.

Каже да се у Сједињеним Државама (САД) проценат вероватноће наводи за „све&qуот; - од шансе за кишу, до могућег распона температуре.

„Људи су на то навикли&qуот;, каже она.

„Пошто те информације добијају стално, једноставно их разумеју.&qуот;

Нови супер рачунар за временску прогнозу

Прогнозирање времена би ускоро могло драстично да се промени развојем вештачке интелигенције.

Примена машинског учења у предвиђању времена убрзано напредује последњих месеци.

Често се каже да метеоролози сваких десет година добију додатних 24 сата тачности, што значи да Метеоролошка служба сада може да изда упозорење на временске прилике и седам дана унапред.

Али, модели вештачке интелигенције које је развио Гоогле ДеепМинд већ сада тачно предвиђају време до 15 дана унапред, каже Хоскинг.

Раније ове године, тим истраживача са Универзитета у Кембриџу представио је систем за прогнозу времена који је потпуно заснован на вештачкој интелигенцији, назван Аардварк Веатхер.

Резултати су објављени у научном часопису Натуре.

Док традиционалан начин добијања временске прогнозе захтева сате рада на супер рачунару, истраживачи кажу да Аардварк може да се покрене на обичном десктоп рачунару за само неколико минута.

Тврде и да користи „хиљаде пута&qуот; мање рачунарске снаге и да пружа детаљнију временску прогнозу.

Наводе и да ће побољшати прогнозе за западну Африку и друге сиромашније регионе (док су најбољи традиционални модели прогнозирања углавном прављени за Европу и САД).

„То би могло да буде револуционарно, заиста је узбудљиво&qуот;, каже професор машинског учења Ричард Тарнер са Универзитета у Кембриџу, један од твораца модела.

Али професорка Бентли види и слабости у моделима прогнозе времена заснованим на вештачкој интелигенцији.

Каже да се они хране огромним количинама историјских података и да су обучени да препознају обрасце, што веома отежава предвиђање догађаја који се још нису десили.

„Због климатских промена нас очекују нови рекорди&qуот;, каже она.

„Можда ћемо доживети температуру од 41 степен Целзијуса у УК-у.

„Али ако вештачка интелигенција стално гледа у прошлост, никада неће предвидети 41 степен јер га још нисмо имали.&qуот;

Професор Тарнер признаје да је то изазов за моделе вештачке интелигенције попут његовог, и каже да његов тим ради на проналажењу решења.

Фактор „па шта?&qуот;

Аналитичари сматрају да ће у будућности временске прогнозе бити детаљније.

Уместо да само предвиђају да ли ће падати киша, говориће и о томе какав утицај ће та киша имати на ваше путовање или ваше планове за радове у башти.

Професорка Бентли то назива фактором „па шта?&qуот;

„Да ли бисте на апликацију ставили обавештење типа: 'Ако планирате роштиљ, боље да га организујете за време ручка, јер постоји шансе да ћете поподне покиснути'?&qуот; објашњава она.

Ово се поклапа са трендом који и сама примећујем у мом послу, а то је да људи све више желе да разумеју метеорологију као науку.

Гледаоце више не занима само да знају да ли ће бити топлотног таласа, већ желе да знају и зашто.

Због тога објављујемо више садржаја који објашњавају, на пример, физику поларне светлости или зашто је град крупнији услед климатских промена.

Што се тиче вештачке интелигенције, она би свакако могла да повећа тачност прогнозе, али постоји и ризик да се гледаоци затрпају информацијама.

Хоскинг каже да пошто је вештачка интелигенција флексибилнија и може брже да прилагођава временске моделе, корисници ће ускоро имати приступ прогнозама које се непрестано мењају.

Такође, те прогнозе би могле да буду „много локализованије&qуот; (можда ће пружати податке не само за ваш град, већ, како предвиђају неки аналитичари, и за ваше двориште).

Резултат тога би могла да буде огромна количина података у апликацијама, која би људе приковала за паметне телефоне.

А у таквом свету, биће још важније да презентери саопштавају временску прогнозу на јасан и разумљив начин.

Наравно, постоје и предности, посебно у погледу много дугорочнијих и тачнијих временских прогноза.

Можда ћу једног дана, када ме мајка упита какво ће време бити на дан венчања њеног сина заказаног за шест месеци, моћи да дам макар мало прецизнији одговор.

Додатно извештавање: Лук Минц

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како климатске промене утичу на привреду Србије
• Спектакуларан призор: Укрштање торнада и дуге
• Зашто атмосферске реке постају све разорније

(ББЦ Невс, 08.17.2025)