Резигнираност и издаја: Шта би предаја Донбаса Русији значила за Украјину

Данима пре него што се састао са Владимиром Путином на Аљасци, Доналд Трамп је помињао оно што је назвао „разменом територије“ као услов за мир.

За Украјинце, био је то збуњујући израз.

Која би то територија могла да се размени?

Хоће ли Украјини бити понуђен део Русије, у замену за земљу коју је Русија отела силом?

Док се Владимир Зеленски припрема да отпутује у Вашингтон како би се у понедељак састао са Трампом, вероватно не постоји елемент „размене“ у размишљањима америчког председника.

Уместо тога, он наводно планира да притисне Зеленског да преда читаве источне украјинске области Доњецк и Луганск у замену за то да Русија замрзне остатак прве линије фронта - предлог који је Путин изнео на Аљасци.

Луганск је већ готово у целости под руском контролом.

Али процењује се да је Украјина успела да задржи око 30 одсто Доњецка, у који спада неколико кључних градова и утврђења, по цену десетина хиљада украјинских живота.

Обе области - заједнички познате као Донбас - богате су минералима и индустријом.

Предати их Русији сада била би „трагедија&qуот;, каже украјински историчар Јарослав Хрицак.

„То је украјинска територија&qуот;, каже Хрицак.

„А народ из ових области, нарочито рудари, одиграли су огромну улогу у учвршћивању украјинског идентитета.&qуот;

Област је такође изнедрила „славне политичаре, песнике и дисиденте&qуот;, каже он.

„И избеглице сада неће моћи да се вате кући ако она постане руска.&qуот;

Најмање 1,5 милиона Украјинаца побегло је из Донбаса откако је започела руска агресија 2014. године.

Процењује се да под руском окупацијом живи више од три милиона њих.

Још 300.000, процењује се, живи у деловима који су и даље под контролом Украјине.

• „Где сте били пре осам година” и „није све тако једноставно”: Како и зашто Руси правдају рат у Украјини
• Путин прогласио четири окупиране украјинске области за „територију Русије&qуот;
• Шта знамо о отцепљеним украјинским областима Доњецк и Луганск

У областима најближим фронту, живот је за њих већ опасна борба.

Андреј Борило, 55-годишњи војни капелан у тешко погођеном граду Словианску, рекао је у телефонском интервјуу да су за викенд пале гранате поред његове куће.

„Овде је ситуација веома тешка&qуот;, испричао је он.

„Влада осећање резигнираности и напуштености. Не знам колико снаге још имамо да издржимо. Неко мора да нас заштити. Али ко?&qуот;.

Борило је пратио вести са Аљаске, испричао је.

„За ово кривим Трампа, а не Зеленског. Али одузимају ми све и то је издаја.&qуот;

Зеленски непрестано понавља да Украјина неће предати Донбас у замену за мир.

А поверење у то да ће се Русија држати било каквог споразума - уместо да напросто искористи анектирано земљиште за будуће нападе - веома је мало.

Из тог и других разлога, око 75 одсто Украјинаца противи се било каквом формалном уступању земље Русији, према анкети кијевског Међународног института за социологију.

Али Украјина је и дубоко исцрпљена од рата.

Стотине хиљада војника и цивила погинуло је или било рањено откако је започела потпуна инвазија.

Људи жуде за окончањем патње, нарочито у Донбасу.

„Ви ме питате за предају Доњецке области, а ја овај рат не мерим километрима већ људским животима&qуот;, каже Јевген Ткачов (56), спасилац хитне помоћи у доњецком граду Краматорску.

„Нисам спреман да дам десетине хиљаде живота за неколико хиљада квадратних километара&qуот;, каже он.

„Живот је важнији од територије.&qуот;

За неке, све ће се на крају свести на то.

Земља или живот.

То оставља Зеленског „на раскршћу без доброг пута испред њега&qуот;, каже Владимир Ариев, украјински посланик опозиционе странке Европска солидарност.

„Немамо довољно снага да наставимо рат на неограничено време&qуот;, рекао је Ариев.

„Али ако Зеленски уступи ову земљу то не само да би било кршење нашег устава, већ би имало и обележје издаје.&qуот;

А опет, у Украјини није јасно каквим механизмом би уопште такав споразум могао бити постигнут.

Било каква формална предаја територије ове земље захтева одобрење парламента и референдум у народу.

То би највероватнија била де факто предаја контроле, без формалног признања територије као руске.

Али чак и у том случају, процес није довољно јасан, каже украјинска посланица Ина Совсун.

„Не постоји право разумевање како би та процедура требало да изгледа“, каже она.

„Да ли председник просто потпише споразум? Да ли то мора да уради влада? Парламент? Не постоје установљена законска процедура зато што, знате, творци устава нису мислили на ово.&qуот;

Ствари ће можда постати јасније након што Зеленски разговора са Трампом у Вашингтону, што је прва посета украјинског лидера Белој кући после катастрофалног сукоба у Белој кући у фебруару 2025.

Међу незадовољством које је уследило после сусрета на Аљасци, указао се трачак добрих вести за Украјину.

Трамп је после тог сусрета променио став о безбедносним гаранцијама, наговестивши да је спреман да се придружи Европи у нуђењу Украјини војне заштите од будућих руских напада.

Анкете указују да су за Украјинце безбедносне гаранције апсолутно кључни део било каквог потенцијалног споразума о територији или било чему другом.

„Људи у Украјини ће прихватити разне облике безбедносних гаранција“, каже Антон Грушчецки, директор кијевског Међународног института за социологију, „али их захтевају.“

За Јевгена Ткачова, радника хитне помоћи у Краматорску, размена територије може да се узме у разматрање само уз „праве гаранције, а не само писана обећања&qуот;.

„Тек тада, мање или више, ја сам за то да се Донбас да Русији&qуот;, каже он.

„Ако британска Краљевска морнарица буде стационирана у луци Одеси, онда пристајем.&qуот;

И док се предлажу и разматрају различити путеви до мира, понекад у стилу склапања договора какве преферира председник Трамп, постоји ризик од губљења из вида правих људи којих се то директно тиче - људи који су већ проживели деценију рата и који би могли да изгубе још више сада у замену за мир.

Донбас је био пун Украјинаца из свих сфера живота, каже Виталиј Дрињција, украјински историчар.

„Не говорим само култури, о политици, о демографији, говоримо о правим људима&qуот;, каже он.

Доњецк можда нема културолошку репутацију места као што је Одеса, каже Дрињција.

Али је био Украјина.

„А сваки кутак Украјине, без обзира на то да ли има неки велики културолошки значај или не, јесте Украјина&qуот;, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Састанак Трампа и Путина: Територија ратом разорене Украјине - у мапама
• Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима, а шта каже Трамп
• Украјинске границе се не смеју насилно мењати, кажу европски лидери
• 'Следећи пут у Москви?': Пет закључака са сусрета Трампа и Путина на Аљасци
• Трампово одустајање од примирја као циља сигурно је обесхрабрило Кијев и Европу
• Шифра паљаницја: Шта се дешава са руским језиком у Украјини

(ББЦ Невс, 08.18.2025)